Прочитај ми чланак"Бошњаци се очигледно боје да би нормализацијом односа са Србијом изгубили 'капитал невине жртве' на коме заснивају своју спољнополитичку стратегију", оцењује професор Ненад Кецмановић.
И захтев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије за геноцид Кецмановић види као покушај Сарајева да освежи и ојача тај „капитал невине жртве“.
Foto: Beta/AP, arhiva
Кецмановић подсећа да нема шта Београд није чинио да се успоставе добросуседски односи са Сарајевом, и да дође до помирења и поверења између две државе:
– Извињавали су се и Николић и Вучић и они пре њих, али је актуелни премијер Србије отишао најдаље. Ризикујући негативне реакције националног мњења, он је претрпео каменовање у Сребреници, финансијски помогао развој ове општине (буџетским парама), угошћавао Изетбеговића… Одговор су увек биле опструкције, увреде и провокације – каже Кецмановић
Председник Србије Томислав Николић упутио је пре четири године извињење за злочине које су појединци починили над Бошњацима у име Србије и српског народа и то је у страним медијима протумачено као прекретница у односима Србије и Босне и Херцеговине и значајан заокрет ка помирењу у региону.
„Клечим због тога, ево клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа учинио било који појединац“, речи су које је Николић изговорио у интервјуу за сарајевску телевизију, али он ипак никад није званично посетио Сарајево, иако је та посета више пута неформално најављивана.
Обнова поступка – „пуцањ у празно“
Правно гледајући, сматра Кецмановић, бошњачки покушај обнове поступка пред Међународним судом правде је „пуцањ у празно“. Нико од експерата не види нове валидне доказе, а у међувремену су чак четири таква покушаја одбијена, па ће, каже, и овај бити одбијен.
– Бакир подноси тужбу „под фирмом“ БиХ, против воље друга два народа. Није ли то оно исто што је радио његов отац Алија, када је 1992, против воље српских представника, расписао референдум о сецесији БиХ од СФРЈ. Ради се заправо о континуитету једне политике која БиХ чини неодрживом и гура у распад – пита се Кецмановић.
