Прочитај ми чланакТенкови су бојиште по први пут видели 1916. године током Првог светског рата када их је употребила британска војска против Немаца, а првобитна им је намена била усклађена са околностима статичног рата: борбени задатак “копнених бродова”, како су их првобитно називали, био је да пређу преко ничије земље, поцепају ограду од бодљикаве жице и пробију се кроз туђинске ровове, све време заштићени оклопом од непријатељског дејствовања.
Две године касније имали смо прилике да видимо и прву тенковску битку, на Западном фронту, али током целог тог конфликта тенкови нису били претерано убојити. Опремљени тракторским моторима и разним митраљезима и топовима, заштићени с око 1,3 цм дебелим оклопом, били су споре и незграпне машине које су за сопствене посаде могле да буду једнако опасне колико и за душмане. Међутим, њихов потенцијал није био под знаком питања, као и правац којим ће модерни рат убудуће ићи.
Као што је случај са сваким оружјем, увођење тенка у оружане снаге довело је до трке у наоружању па смо након Великог рата имали прилике да видимо како тенк од “мутаве бебице” постаје прави одрасли “витез”, посебно током Другог светског рата: три основна својства су се развијала и то ватрена моћ, заштита и покретљивост, па су топови постајали све моћнији, оклоп све снажнији а мотори све јачи. Пред вама је пет најбољих тенкова данашњице. Заправо шест. Идемо редом.
1. К2 Црни пантер (Јужна Кореја)
Јужнокорејска влада схватила је средином деведесетих година да је сазрело време да покушају да они сами развију и произведу тенк домаће производње, уместо што купују западне машине. Тако је у радионицама “Хјундаија” настао “К2 Црни пантер” који је постао оперативан пре неколико година.
На први поглед подсећа на своје западне узоре: његова велика правоугаона шасија и купола личе на немачки “Леопард 2″ и француски “Леклерк”. Поред тога, под немачком лиценцом користи 120-милиметарски глаткоцевни топ са “Леопарда 2″ као и немачки дизел-мотор од 1.500 коњских снага. Аутоматско пуњење је слично по дизајну и перформансама ономе на “Леклерку” и омогућава корејском тенку да испаљује 10 граната по минуту.
Дневни и ноћни те термални преглед који су на располагању топџији и команданту су последња реч технологије, и скупа са управљањем на бојишту те командним и контролним системима чини да је “К2 Црни пантер” најефикаснији и најспособнији убица међу тенковима данашњице, барем што се тиче оних који су масовно до сада произведени.
Заштиту пружа композитни оклоп који је под велом државне тајне, а постоје и додатни модули експлозивног реактивног оклопа (ЕРА). У случају непријатељског антитенковског пројектила, “Црни пантер” је опремљен активним и пасивним заштитним системом; пасивни упозорава на надолазећу претњу и почиње да испаљује мамце који треба да заварају непријатељску ракету; активни је сличан систему “Трофеј” на израелској “Меркави” и покушаће да уништи пројектил у непосредној близини користећи се малим експлозивним пуњењима.
2. Т-90АМ (Русија)
Руски основни борбени тенк Т-90А, најбољи који Русија има у широкој употреби али који ће бити замењен наредних година новим тенком Т-14 Армата. Фото: Wикимедиа Цоммонс/Виталy В. Кузмин
Совјетски тенк Т-72 непрестано је унапређиван и дограђиван, у тој мери да су руски стручњаци средином деведесетих година схватили да је заправо у питању нови модел: Т-90. Овај тенк личи на Т-72 али у себи садржи и многа напредна својства која има скупљи Т-80.
Што се заштите тиче, Т-90 је бољи од Т-72 захваљујући новој завареној куполи и напредном експлозивном реактивном оклопу (ЕРА) “Реликт” који је посебно израђен да би се одупрео новим америчким гранатама. Додатну заштиту пружа ласерски систем за детекцију пројектила и загушивање што доводи до тога да је јако тешко погодити овај тенк навођеним антитенковским пројектилима.
Наоружање му је 125-милиметарски глаткоцевни топ са аутоматским пуњењем које се врши у року од 6-8 секунди, а који може да испаљује различите врсте експлозивних и противоклопних граната као и антитенковске пројектиле високе прецизности.
3. М1А2 СЕПв2 (Америка)
У питању је надограђена и унапређена верзија тенка “М1 Абрамс”, који се од свих тенкова на овој листи највише доказао на бојишту. “М1 Абрамс” је у служби већ тридесет и кусур година, а последња варијанта користи 120-милиметарски глаткоцевни топ за који се верује да може да пробије скоро сваки савремени оклоп.
Што се тиче заштите, овај тенк користи британски дизајн “Чобам” састављен од слојева челика, керамике, пластике и кевлара, али и осиромашеног уранијума који је изразито густ и тежак за пробити. Последњи модел “Абрамса” поседује унапређени преглед, дисплеје високе резолуције и моћне компјутере за посаду, са најновијом термалном технологијом за команданта и топџију, те модерним системом ГПС-а. Све ово значи да посада може много боље да сарађује међу собом, као и са другим пријатељским посадама на бојишту. А ту је и митраљески топ на малој куполи који ради на даљинско управљање.
4. Меркава ИВм (Израел)
Током већег дела свог постојања, јеврејска се држава уздала у друге земље што се тенкова тиче. Међутим, онда су схватили да је најбоље да сами почну да праве ове оклопне машине па је тако настала серија “Меркава”. Најновији у тој серији је тенк “Меркава ИВм” са четворочланом посадом и местом за неколико додатних војника унутра.
Заштита је најважнији приоритет овог оружја, па тако “Меркава” користи модуларни оклоп који може бити уклоњен и замењен брзо. Чак су и боја и издувни гасови прилагођени жељи да се тенк што теже уочи, чак и уз помоћ термалне технологије. Додатна заштита је израелски систем “Трофеј” који може да детектује и алармира посаду на сваку претњу и да уништи антитенковске пројектиле. За напад се користи 120-милиметарски глаткоцевни топ који испаљује гранате разорне снаге као и домаћи антитенковски пројектил навођен системом “ЛАХАТ”.
5. Тајп 10 или ТК-X (Јапан)
Јапанска оружана сила се најчешће не узима у обзир када се говори о светским армијама зато што су то дефанзивне снаге у врлини њиховог пораза у Другом светском рату, али и зато што Јапан не извози своје војне производе као што то раде Руси и Американци. Међутим, Јапанци су направили и у употребу 2012. године увели тенк нове генерације који спада у ред најбољих који тренутно постоје.
Ово борбено возило је опремљено с 120-милиметарским глаткоцевним топом који је сличан оном који поседује “Леопард 2″, као и аутоматским системом за пуњење због чега посаду тенка “ТК-X” чини само троје људи. Тенк је оклопљен врло напредним материјалом који се зове нано-кристални челик, троструко тврђим од обичног челика. Постоје и додатни модули од композитног оклопа. Ту су и најновији сензори, системи за управљање на бојишту и преглед.
Ево зашто Армата није у конкуренцији, иако је најбољи
Најновнији руски тенк који већ јесте најбољи на свету не налази се на листи пет најбољих из једноставног разлога: тек је промовисан и произведено је само двадесетак комада (чини се да још увек није у серијској производњи), па се не може рећи да се руска војска у овом тренутку ослања на њега нити да је у пуној употреби. То ће се променити врло брзо будући да Кремљ планира да до 2020. године набави 2.300 примерака.
“Т-14 Армата” је потпуно нови тенк, не ради се о надоградњи неког претходног основног борбеног тенка као што је то био случај са Т-90, од којег је уосталом и знатно већи. Оклоп му је од челика, керамике и композитних материјала, поседује додатке експлозивног реактивног оклопа (ЕРА), има активни заштитни систем, и нови систем противмера који смањује вероватноћу да ће бити погођен антитенковским навођеним пројектилом.
“Армата” има посаду од три човека који седе један до другог у добро заштићеној оклопној ћелији на предњој страни трупа, и то је први пут да се такав дизајн користи у основном борбеном тенку; шта више, чак и ако је погођен тенк он остаје оперативан док год је ћелија са посадом нетакнута.
“Т-14″ је такође и први основни борбени тенк на свету који поседује у потпуности беспосадну куполу опремљену новим 125-милиметарским глаткоцевним топом високе прецизности, са аутоматским пуњењем, који антитенковске вођене пројектиле испаљује на исти начин на који то ради и са обичним пројектилима.
“Т-14 Армата” је изазвала узбуну и констернацију у западним војним круговима који су брже-боље почели да траже начине надоградње својих постојећих тенкова или развоја и израде нових како би могли да се супротставе новом руском чуду у потенцијалном сукобу. Далеко било.
