Прочитај ми чланакИсламски екстремисти који су последњих година вршили терористичке нападе широм света, своје акције обавезно испрате узвицима "Алаху акбар!" (Бог је велики, Алах је велики). Оно што је за нас у овом тренутку занимљиво је да је већи део њих, или њихових сарадника, у Западну Европу стигао "балканском рутом", односно трасом коју је неко уцртао још 2014. године, када су је користили Албанци са Косова и Метохије који су углавном нелегално прелазили границу између Србије и Мађарске.
Исламски екстремисти који су последњих година вршили терористичке нападе широм света, своје акције обавезно испрате узвицима „Алаху акбар!“ (Бог је велики, Алах је велики). Оно што је за нас у овом тренутку занимљиво је да је већи део њих, или њихових сарадника, у Западну Европу стигао „балканском рутом“, односно трасом коју је неко уцртао још 2014. године, када су је користили Албанци са Косова и Метохије који су углавном нелегално прелазили границу између Србије и Мађарске.
Велика мигрантска криза изазвана ратом у Сирији, али и сукобима у осталим земљама Блиског истока, ухватила је „на спавању“ власт Републике Србије, нарочито од момента када су Мађарска и Хрватска ограничиле број улазака на своју територију, па се створио „чеп“, то јест Србија је постала прихватилиште за људе чији су крајњи циљ углавном Немачка, а нешто мање скандинавске земље.
Уместо да и Србија ради по реципроцитету, па да у нашу земљу буде пропуштано онолико миграната колико их са друге стране уђе у Европку унију, наши владајући политичари се „праве мртви“ и дозвољавају готово неконтролисан улазак особа које немају лична документа, или их крију, па није познато да ли су учествовали у рату и да ли су били у некој од злогласних војски, попут Исламске државе или Ал Нусра фронта.
Мигранти смештени поред Термоелектране
Инцидент који се пре неколико дана десио у Обреновцу, када је група Арапа покушала да отме колица са бебом младој мајци, која је поред тога водила још двоје деце, прилично је узбуркала страсти у овој београдској приградској општини, а могло је да дође и до озбиљних инцидената. Не би било први пут, пошто су крајем 2013. године становници села Ушће, у којем се налази Термоелектана Никола Тесла Б, запалили бараке у којима је требало да буде смештено 50-60 азиланата, па су они на крају завршили у Хотелу „Обреновац“.
Само три године касније Комесаријат за избеглице Републике Србије у сарадњи са Владом Републике Србије, а на позив челника Општине Обреновац из 2015. године, у обреновачку касарну доводи више од 500 миграната, а цифра би у наредним данима могла и да се удвостручи. Оно што је симптоматично је да се и у овом случају, на свега 500 метара од места где пребивају мигранти, налази Термоелектрана Никола Тесла А и због чега никоме није пало на памет да постоји реална безбедоносна опасност по целу државу.
Накнадна памет
Приче апаратчика из власти, који у својим изјавама као папагаји понављају да не би требало да се „трчи пред руду“ и да „морамо да будемо хумани“, као и да би „требало сачекати резултате истраге“ једноставно не пију воду. Ако је цео догађај пренадуван и „није се баш тако десило“, због чега је онда Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић само два дана после своје посете обреновачкој касарни (у којој су поред њега били министри Вулин и Ђорђевић) послао појачане полицијске снаге у Обреновац, који већ неколико дана надлећу и хеликоптери (тврди се да је у питању редовна војна вежба).
Да ли ће бити накнадно паметни и ако се којим случајем неко од „незваних гостију“ опасан експлозивом нађе испред Термоелектране која снабдева електричном енергијом већи део Србије? Хоће ли реаговати тек када неко од грађана Србије буде повређен, силован или убијен, све уз повике „Алаху акбар“?
Такође, ни приче о увођењу рестрикција када је у питању кретање и боравак у касарни нису тачне, пошто су мигранти и након увођења тих мера виђани да шетају без полицијске пратње.
Апсолутно сам сигуран да ће „Друга Србија“ овај текст и понашање Обреновчана етикетирати као ксенофобне и расистичке, али пре тога морам да их упозорим на неколико чињеница. Обреновац је једна од општина са највећим процентом ромског становништва у овом делу Србије и већ годинама сви живе једни са другима без иједног инцидента на расној основи, а у овом случају и једни и други подједнако су уплашени за своју безбедност.
Ретки су они који се ничега не плаше и не стиде, попут разних секретаријата, комесаријата, невладних организација у чије касе се у претходним месецима слило по неколико милиона евра како би показали своју хуманост. Део тог новца је свакако потрошен на оно због чега је и послат, али одређени проценат без трунке сумње завршио је и у нечијим џеповима.
Питања Обреновчана
И на крају, као Обреновчанин, имам обавезу да поставим питања која моји суграђани постављају мени у овим турбулентним данима.
Да ли господин председник Општине има неку обавезу према Влади Републике Србије па беспоговорно испуњава све њихове прохтеве? Да ли Обреновац на овај начин мора да плати „бесплатну помоћ“ Европске уније после разорних поплава које су задесиле ову општину? Да ли ће, ако дође до неког новог озбиљног инцидента па стање ескалира, надлежни поново да се правдају да није било могуће спречити катастрофу?
Због чега и кога становници поново морају да мењају своје животне навике јер више није безбедно слати децу саму у школу? Ко ће да им оправда кашњење на посао јер морају да их прате и дочекују? Зашто се на улицама ове варошице већ са првим мраком смањује број људи и затварају продавнице? Ко ће да надокнади нови пад цена некретнина?
Или је све то укључено у рачун за изградњу фабрике „Меи Та“ у Баричу и такозвану помоћ оних који су поново испали паметнији, а ми по ко зна који пут намагарчени.
