Једина
(Италијанска канцона; стихови, музика и пева: Антонело Вендити)

Нас двоје не говоримо, нас двоје се не гледамо,
нас двоје, два листа, пала с исте гране,
нас двоје што грешком водили смо љубав
нас двоје, две вене од истог срца

A сад, где си ти,
ако с другим си, ко је тај,
ко ће те узети,
ко ће те грлити,
ко ће узвикнути – једина!
моја рано, моја љубави

Полако тече време,
вртим се, мучим се,
ако те позовем, знам
бићеш увек недоступна
Зашто не говоримо,
зашто не опростимо,
нас двоје, два листа с исте гране?

Реци ми, где си?
Aко с другим си, ко је тај
Он ће те узети,
Он ће те грлити,
Он ће ти викнути – једина!

ох

Реци ми где си,
ако с другим си, ко је тај
ко ће те узети,
ко ће те грлити,
ко ће крикнути – једина!

Реци ми где си
ако с другим си, ко је тај,
Он ће те узети,
Он ће те грлити,
Он ће ти крикнути – Једина!

Моја рано, моја љубави
моја рано, моја љубави
моја рано, моја љубави

 

Ознаке: Антонело Вендити, Италија, италијанска романса, канцона, песма за лаку ноћ, поп-рок, романса