Прочитај ми чланакПредседник СПО Вук Драшковић тврди да шеф српске дипломатије Ивица Дачић из Москве добија налоге како би провоцирао Црну Гору и уназадио односе са Подгорицом.
Коментаришући последње изјаве Дачића на рачун Црне Горе, те да би Србија у будућности могла да гласа против интереса Подгорице, Драшковић је рекао да је извесно „да налоге за несхватљиве изјаве, провоцирања Црне Горе и покушаја да се уназаде односи две земље, шеф српске дипломатије не добија од председника своје Владе“.
– Јер је његов однос према Црној Гори дијаметрално супротан ономе што говори Ивица Дачић. Мислим да он налоге добија директно из Москве, и при том не мислим да их добија од званичне Москве, већ од снага које нису за потцењивање, а то је коалиција носталгичара за империјалним Совјетским савезом – казао је Драшковић за Радио Црне Горе.
Лидер СПО је рекао и да налоге од Владе Србије не добијају ни неки коалициони партнери Вучићеве странке, „који изјављују сулуде ствари о угрожености Срба у Црној Гори“.
– Ако ви изговарате да Црногорци угрожавају Србе, ви изговарате једну бесмислицу. И то није оно што је најстрашније, а Дачић је отишао корак даље, па је рекао нешто што нисам могао да верујем, да он хипотетички размишља да се на територији Црне Горе створи независна држава Срба, значи да се Донбас пресели овамо. Надам се да ће проћи талас тог неразума – рекао је Драшковић.
Повратак у ’90-те
Оцењујући да смо сведоци драматичног погоршања односа у региону, Драшковић је рекао да се „ментално враћамо у трагичне деведесете“.
У немогућности да, како је рекао, отварамо европска поглавља пет, 17, 31 или 34, овде се „отварају поглавља 1990, 1991“. Тако је, подсећа Драшковић, председник Србије Томислав Николић недавно најавио „отварање ратног поглавља 1992“.
Сматра да пропагатори рата и мржње сада „јашу помамно“ и пропагирају оно што се чак и Војислав Шешељ устручава да каже.
– А то је да би требало разбити БиХ, Републику Српску, Србију и Косово припојити Србији. Од овакве пропаганде највише штете има Србија – казао је Драшковић.
Истакао је и да дејтонска Босна и Херцеговина никад није заживела, те да прича о томе да се она може мирно распасти води „у исти онај мирни пут који нам се десио 1992. године“.
