Прочитај ми чланакЕкономиста Драган Радовић упутио је писмо Министарству привреде. У писму се налазе предлози мера за побољшање услова привређивања у Србији.
МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
за Катарину Обрадовић Јовановић
Б92 је данас објавио следећу вест:
„Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић је на конференцији за новинаре поводом представљања резултата истраживања компаније Ернст и Јанг рекла да се у Влади Србије разматрају могућности како да се привреда растерети намета и позвала предузетнике да доставе предлоге мера које би могле да им олакшају пословање“.
(Као доказани борац против криминала и корупције, а у циљу бољег сутра свима нама, обраћам се Министарству привреде следећим писмом, послато мејлом).
Поштована,
На Ваш позив достављам предлоге мера за побољшање услова привређивања у Србији:
1. Реформа Пореске управе Србије – ради се за пет дана, од понедељка до петка постављањем 5 руководиоца који су на тржишту од 1990.г. па до данас прошли кроз све пореске реформе, осетили сво незнање разних стручњака са платног списка државе који су кројили разне законе, као и намете. Реформа ове службе је битна јер без ње не може бити бољих ефеката од нити једне пореске реформе, преко потребне, за опстанак привредника.
2. Превентивне контроле свих привредника у трајању од три месеца – прелазни период – вршити на следећи начин
а. контролисати све издаваоце фискалних рачуна у трајању од само десет минута: проверити раднике затечене на раду, упоредјивати пазар затечен у каси са фискалним пресеком и уговор о закупу.,
б. све велепродаје и вршиоце разних услуга, по посебном програму за сваку браншу.
За све откривене неправилности упозорити власнике и директоре да делатност морају обављати у скалду са важећим законима.
3. За време трајања превентивнх контрола држава мора сва пореска оптерећења снизити: оптерећења рада за трећину, може и прогресивно (табела са предлозимак постоји), порез на добит снизити на 10%, порез на закуп снизити на 10% (прерачуната стопа на 7,5%), порез на имовину снизити (постоји предлог), порез на дивиденду снизити на 10%.
Све предлоге усвојити, у пракси спровести први радни дан по истеку периода од три месеца обављања превентиних контрола.
Драган Радовић, економски аналитичар
4. За време трајања превентивних контрола посебно направити „УДАРЕ“ НА :
а. Царину – царински службеници омогуће шверц 4 млрд. евра робе без плаћања ПДВ-а, утаја је 600 милиона евра на годишњем нивоу (шверц у корист заштићених бизнисмена, уз покриће појединих политичара и криминализованог дела бирократије).
б. Домаће производјаче акцизне робе који пласирају милијарду евра на црно тржиште при чему настају утаје од 400 милиона евра акциза и ПДВ-а (трећина пива на црно, половина вина, 80% жестоких алкохолних пића, 40% кафе, 183 мил. литара горива, 300 милиона вредности цигарета)
ц. Млинарске фирме (270 регистрованих) које пласирају скоро 500 хиљада тона брашна на црно, 19500 шлепера годишње нико не примети у превозу брашна од млинара до пекара.
д. „Панамске“ папире – пераче који сваке године из Србије изнесу 4 до 5 млрд. УС$, све трансакције има НБС, зна се по имену физичког лица или фирме ко је изнео новац ван земље.
е. Највећу акцију треба урадити на спречавању крадје струје, чиста сива економија: пласирана роба без издавања фактуре и наплате, утаје пореза и акциза оштећују будзет (порески приходи), као и ЕПС за огромну добит која би значајна била за будзет (непорески приходи) – по последњим подацима у ЕПС-овом билтену за 2015.г. чак четвртина испоручене струје није фактурисана, да је продата у ЕУ будзет би био пунији за 1,3 млрд. евра.
ф. Контроле урадити у браншама идентификованим као „легло“ утајивача: а. туризам и угоститељство (300 милиона евра утаје), б. градјевинарство (55% на црно), ц. аутобуски превоз путника (50% на црно, 100 милиона евра утаје), д. кладионице и коцкарнице (100 мииона евра утаје, 80% на црно), е. естрада (90 милиона евра утаје, 90% на црно), д. гробарско-комунална сива економија (100 милиона евра обрт, 80% на црно), е. и још двадесетак бранши – све контроле радити по посебном програму за сваку браншу.
г. Укинути паушално опорезивање за све обвезнике који у једном месецу у готовини изврше исплату преко 100 хиљада динара, тако би се у великој мери спречило издавање фиктивних фактура и прање новца од стране „паушалаца“.
х. „Протерати“ све запослене на платном списку државе који буду откривени у било каквој утаји пореза, не можете бити на платном списку државе коју поткрадате: а. имате локал који издајете, не платите порез на закуп, тренутно добијате отказ, без отпремнине. б. професор сте на медицинском факултету, директор клинике у КБЦ, додатно радите у приватној ординацији – имате право ако плаћате додатни порез на приходе, уколико не платите, утајите порез, тренутно добијате отказ на свим радним местима.
Из свега предложеног, најважнији је удар на Царини: спречавањем шверца на увозу настао би мањак робе на тржишту са једне стране, као и остатак ликвидног новца у висини од четири милијарде евра. Недостатак робе активирао би домаће производјаче, појачана производња би повећала тражњу за радницима, уз смањење оптерећења зарада огроман број досадашњих радника на црно (700 хљада) био би преведен у легалан рад, зараде би се повећавале. И точак привреде би се покренуо.
Битна мера која би додатно покренула привреду била би уводјење ЗАБРАНЕ ПРОДАЈЕ СИРОВИНЕ ИЗ СРБИЈЕ!!! То би значило да жива шљива не би могла бити извезена, али може као сушена, џем или ракија. Исто би важило и за свако друго воће, поврће, пшеницу, кукуруз, руде….
За почетак сасвим довољно предлога, уколико Министарство има искрену жељу да помогне привредницима све наведене мере биле би у том смеру.
Напомена: Писмо ће бити објављено.
у Београду, 27.09.2016. Драган Радовић
