Прочитај ми чланакНаша држава 12. у Европи по висини акциза на гориво; скупље акцизе имају само најразвијеније земље Европе.
Најновији статистички подаци показују да је дизел гориво у Србији најскупље у поређењу са свим земљама бивше Југославије и међу најскупљим када је реч о земљама југоисточне Европе.
Разлог за тако високе цене дизела су акцизе и друге дажбине које узима држава. Колико је износ акциза у Србији висок најбоље илуструје податак да се наша земља налази на 12. месту у Европи по висини тих намета. Испред Србије су само 10 економско високоразвијених земаља западне Европе и Скандинавије као и Словенија (која и поред тога има нешто нижу цену дизел горива од наше земље). С обзиром да су примања грађана Србије најнижа у региону висока цена дизела оптерећује возаче посебно оне који морају својим аутомобилима да путују на посао. Акциза која астрономски диже цене дизел горива ствара проблеме и ауто-превозницима. На крају, штету трпи и држава јер се смањује промет горива у Србији с обзиром да га грађани и превозници купују у иностранству.
– Када се упореде цене горива у нашој и земљама у непосредном окружењу, највеће просечне малопродајне цене дизела су у Србији, такође највећу апсолутну вредност државног захватања имамо у Србији, а уколико се искажу просечне цене дизела без државних такси, Србија се сврстава у средину листе – каже за Данас Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Према његовим речима увођење разних накнада које оптерећују сваки литар горива, као што су накнаде за маркирање, накнада за формирање обавезних резерви и накнада за мониторинг квалитета горива, а у првом реду систематски раст акциза у последњих пет година довело је до тога да је цена пре свега дизела највиша у региону.
– Када су у питању бензин и ТНГ-аутогас ситуација је нешто другачија цене тих горива су на нивоу регионалног просека, али да су државна захватања на аутогас у рангу суседних земаља у Србији би овај енергент био убедљиво најјефтинији. Услове пословања и наведене накнаде дефинишу различити владини ресори и ваљало би и у интересу потрошача и у интересу државе и у интересу читаве бранше да се координисано преиспита оправданост мноштва мера које су понекад рецимо у жару борбе против сиве економије донете и исхитрено. УНКС је у више наврата указивао не поједина непотребна оптерећења у пословању читавог сектора, али сва питања која су у надлежности више ресора по правилу остају без одговора. Тако рецимо данас потрошачи у Србији по три основа плаћају системе контроле тржишта нафте и деривате нафте, што би се вероватно уз мало оптимизације могло рационалисати – каже Мићовић.
Наш саговорник додаје да се у УНКС-у надају да ће Министарство рударства и енергетике, са којим како каже, имају одличну комуникацију, преузети на себе обавезу координације, усаглашавања и регулативе која није у њиховој непосредној надлежности, али директно утиче на тржиште нафте и деривате нафте.
Војислав Вулетић, експерт за енергетику, наглашава за Данас да је управо држава та која би требало да разреши „Гордијев чвор“ везано за високе цене горива.
– Са једне стране имамо велике намете државе у виду акциза што доводи до тога да је цена дизел горива у Србији највиша у односу на окружење. То доводи до тога да се грађани и транспортна предузећа све чешће одлучују на то да гориво не купују у земљи већ у иностранству јер им је то исплативије. Дакле висока акциза утиче на промет горива у Србији. Управо је држава та која треба да процени шта јој је важније износ акциза или промет горива. У случају да надлежни оцене да је упутно зауставити пад промета горива требало би да изнађу неки други начин за пуњење буџета уместо високих акциза на гориво – сматра наш саговорник.
Драган Стојановић, директор Еурошпеда, каже за Данас да и ауто-превозницима високе цене горива стварају велике трошкове и демотивишу их да га купују у Србији.
– Високе акцизе се негативно одражавају и на државу јер се смањује промет горива у земљи. Због скупог дизела у Србији исплати се да га купујемо тамо где је јефтинији а то је иностранство. Наиме, цене дизела у иностранству су за око 60 одсто ниже него код нас управо због акциза. Код нас је цена дизела 90 центи по литру а у Русији или рецимо Турској где је гориво знатно квалитетније него у Србији износи 50 центи по литру – објашњава Стојановић.
Папрено скуп литар
Колики намет за грађане Србије представља акциза за гориво показује податак да ако се узме у обзир просечна плата из прошле године потрошач у нашој земљи месечно може да купи свега 321,74 литара дизела за месец дана. Поређења ради, у Словенији може да купи 914,38 литара, у Хрватској 683,44, у Црној Гори 512,76, у Македонији 467,34 и у Босни и Херцеговини 462,21 литра.
