Прочитај ми чланакВласти у Приштини настављају узурпацију српске имовине, међународна заједница не реагује на својатање наших предузећа, земљишта...
Хидроелектрана Газиводе
Власти у Приштини настављају узурпацију српске имовине, међународна заједница не реагује на својатање наших предузећа, земљишта…
Чији су рудници на Космету, хиљаде хектара на Шар-планини, хидроелектрана „Газиводе“, Ски-центар „Брезовица“? Ако одговор дају косовски политичари чуће се: то је национална имовина Косова. Српски званичници рећи ће: ако коза лаже, катастарске књиге не лажу.
Приштина покушава да Србији избрише и богатство које се огледа у резервама од 15,7 милијарди тона угља у косовском, дреничком и метохијском басену, који може да се експлоатише у наредних двеста година. Вредност лигнита процењује се на око 400 милијарди евра, резерве цинка и олова су око 46 милиона тона, магнезита осам милиона, док резерве боксита премашују 1,6 милиона тона. Значајни су и извори воде, односно геотермална лежишта.
Иако се у западном свету имовина неретко назива светињом, менторе косовског државног пројекта који потичу из тог истог миљеа не дотиче што се на КиМ крше својинска права.
Колико сутра, ова тема поново ће се потегнути у бриселском дијалогу, где у оквиру преговора о телекомуникацијама Приштина покушава да имовину „Телекома Србије“ на КиМ прогласи имовином „Телекома Косова“, упркос документацији коју српска страна држи у рукама, а која показује шта је чије.
„ТЕЛЕКОМ“ је тек делић онога на шта је Приштина „бацила око“ или је већ отела. Вредност имовине „Железница Србије“, на пример, књиговодствено се води на 206 милиона евра, тржишна је и већа, а косовске власти су је одавно уписале на „Железницу Косова“. Имовина на КиМ, на коју држава полаже право, вреди више од 200 милијарди долара, објавила је Привредна комора Србије пре четири године.
Није, међутим, на КиМ угрожена само имовина која се води на државу Србију, већ и приватна. Представници Срба на КиМ упозоравају да је недавно у косовској Скупштини усвојен закон о Агенцији за имовину која би требало да наследи надлежности постојеће Агенције, а која, до сада, није спровела ни једну одлуку у корист Срба и њиховог власничког права.
Председник листе „Српска“ Славко Симић каже да овај закон представља само један од модуса за трајно отуђење имовине у власништву Срба.
– Закон је потпуно штетан за Србе, на првом месту за расељене и њихова власничка права. Агенција би добила дискреционо право да упоређује српску и албанску документацију о власништву и да без икакве контроле доноси одлуку ко је власник. У пракси, примена овог прописа изгледаће тако што уколико Албанац направи кућу на нелегално запоседнутој земљи неког Србина и одатле неће да се помери, готово да неће бити механизама да се власнику поврати имовина – каже нам Симић.
Уколико поменута Агенција заживи како је предвиђено, она, рецимо, може да објави оглас у албанским медијима који нису доступни Србима, поготову расељенима, и тим путем најави расправу о одређеној имовини и позове власника да се јави у предвиђеном року. Уколико власник то не учини, разматрале би се опције које могу бити у прилог узурпатора, опомињу представници Срба, страхујући да ће нови закон бити кобан по приватну имовину наших сународника.
Према подацима Канцеларије за КиМ, на простору Космета до 1999. године било је регистровано 509 српских друштвених и јавних предузећа, а њихову приватизацију започела је Повереничка агенција коју је формирао Унмик 2002. године, а која је 2008. прерасла у косовску Агенцију за приватизацију. Само у првих неколико година од формирања Агенције приватизовано је око 300 српских предузећа од којих је продајом добијено – 352 милиона евра. Последњих година, број нелегално приватизованих предузећа и испостава српских фирми на Космету дупло је већи.
Екрем Хајдини, директор ове Агенције, појаснио је „Новостима“ да је од око 600 друштвених предузећа косовска Агенција за приватизацију формирала 769 нових компанија и приватизовала већину њих. Горан Ракић, градоначелник северне Косовске Митровице указује, међутим на нелегалне приватизације у овој општини, као и у Лепосавићу:
Ски-центар „Брезовица“
– Нелегално је приватизовано пет, шест „Луксових“ локала у северном делу Митровице, робна кућа и неколико фирми у Лепосавићу што је својеврсно отимање српске имовине. Нове најављене приватизације недопустиве су док се ово питање не реши између делегација Београда и Приштине у Бриселу и док се не формира Заједница српских општина.
Проблем је, међутим, што Приштина упорно избегава да се на преговарачки сто стави питање имовине, иако Београд на томе стално инсистира.
САМО КВАДРАТИ 625 МИЛИОНА ЕВРА
Према подацима Републичке дирекције за имовину, у државном власништву на КиМ је око 1,2 милиона квадрата службених зграда, 145.202 пословних квадрата и око 25.000 стамбених. Ту је и 753.915 квадратних метара објеката попут ресторана, одмаралишта… Додајући на то пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште, процена је да овај део државне имовине вреди 624.229.322 евра.
Укупна вредност непокретности друштвених и јавних предузећа на коју право полаже наша држава процењује се на око – 220 милијарди долара.
