Прочитај ми чланакКада ударе земљотреси и поплаве, најрањивије су државе у којима мањка инфраструктуре, логистике и добре политике. Србија је једна од њих, показује Светски извештај о ризику који је објавило удружење „Развој помаже“.
Када ударе земљотреси и поплаве, најрањивије су државе у којима мањка инфраструктуре, логистике и добре политике. Србија је једна од њих, показује Светски извештај о ризику који је објавило удружење „Развој помаже“.
Средње јака нијанса розе – тако је Србија офарбана на карти ризика коју је издало удружење „Развој помаже“ које окупља седам великих хуманитарних организација. Ради се о ризику од природних катастрофа који у великој мери зависи од игре природе: тако је вероватноћа земљотреса далеко већа у Италији, а поплава у Холандији него на Балкану.
Али аутори овогодишњег извештаја у обзир узимају и државну политику и њене последице: каква је инфраструктура? Да ли су грађевине трошне и падају и при лакшем потресу? Како се реагује у случају природне катастрофе? Како се помаже погођенима?
Природни услови нису наклоњени Србији где постоји релативно висок ризик од земљотреса и поплава. Међутим, што се тиче онога што човек може урадити како би предупредио последице, Србија се налази у групи земаља у којима постоји „потреба“ за деловањем. Ту је у средини, у друштву рецимо Алжира, Јерменије, Ел Салвадора и Гватемале.
Саобраћајна инфраструктура Србије – сигурни путеви, железница, аеродроми, луке – оцењена је са 20 одсто (најбоље је, међу угроженим земљама, оцењена Аустралија са 54, а најгоре Киргистан са 11,2 одсто). Изграђеност и квалитет електричне мреже је у Србији оцењен са 80,1 одсто (најгори Чад 9,3 одсто, најбоља Холандија 97 одсто), а логистика – ефикасност царине и граничних прелаза, квалитет транспортне инфраструктуре – са 44,1 одсто (најгори Хаити са 17,9 одсто, најбоља Холандија са 79,7 одсто).
Такође, Србија је у тексту извештаја издвојена као земља која је због лоше припремљености пребачена у категорију веће угрожености – из класе „средњег“ у класу „високог ризика“. У извештају је то објашњено повећањем рањивости након актуализације података, али и због смањених капацитета за борбу са катастрофама. Супротно, Намибија је због добрих мера пребачена из „средњег“ у „низак ризик“.
На неславном првом месту према укупном ризику је пацифичка државица Вануату која се простире на 83 острва, има активне вулкане и увек изнова бива погођена земљотресима и цунамијима. Следе Тонга, Филипини, Гватемала, Бангладеш… Од 171 земље за коју су прикупљени подаци, Србија је на 68. месту. Од држава региона, горе стоји једино Албанија (40), а од европских држава само још Холандија (49) због географске изложености олујама и поплавама.
Далеко су мање ризичне БиХ (91), Румунија (97), Македонија (98), Мађарска (105), Бугарска (120), Хрватска (125), Словенија (134). За Црну Гору подаци нису прикупљани, док се Косово уопште и не помиње. Према овом индексу, што се природних катастрофа тиче, најбезбедније је живети у Катару, Малти и Саудијској Арабији.
Припремљеност за природне непогоде је одлучујућа. Аутори то илуструју примером да разорни земљотрес у Италији јесте трагедија, али неће прерасти у хуманитарну катастрофу. Зато Матијас Гаршаген, један од аутора извештаја, каже да би међународна заједница развојном помоћи требало да помогне земљама у развоју побољшањем и изградњом инфраструктуре – пре него што се катастрофа деси.
Марић: Неопходно подићи свест људи
Иако грађани често мисле да се јачи земљотреси дешавају негде другде, искуство са Краљевом из 2010. године говори другачије, сматра начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Предраг Марић, истичући да МУП има неколико тимова потпуно обучених да реагују уколико дође до такве ситуације.
„Потребно је подићи свест грађана да то што се земљотрес дешава ређе него негде другде, не значи да неће овде, не да живе у страху, већ да схвате да је то ризик којем је и Србија подложна“, рекао је Марић Тањугу.
Истиче и да Србија има пет регионалних тимова са око 120 припадника потпуно оспособљених и специјално обучених, захваљујући колегама из француске и руске службе. Тимови су опремљени неопходном опремом за збрињавање пострадалих у рушевинама и посебно обученим псима.
„То су људи који су у стању да реагују у случају земљотреса било где у Србији и да пруже помоћ у колегама региону и те капацитете намеравамо да проширујемо“, рекао је Марић.
Он сматра и да је потребно да деца још у школама науче како да се сачувају, што сада није случај, подсећајухи да МУП већ неколико година води кампању да до сваког становника стигне породични приручник за ванредне ситуације, са најосновнијим правилима. Свега 100.000 приручника је за сада подељено, истакао је Марић.
„Ако знате да вам прети ризик, радите све да подигнете капацитете. Не можете да спречите, али можете да спасити што више људских живота“, навео је Марић.
У Србији нема опасности од потреса попут оног у Италији
Након разорног земљотреса који је погодио Италију, намеће се питање колико је Србија угрожена од те природне катастрофе, а заменик директора Републичког сеизмолошког завода (РСЗ) Бранко Драгичевић Тањугу је објаснио да у нашој земљи постоји висок ниво угрожености, али не и од потреса попут оног у Италији, који је однео 250 живота.
Према речима Драгичевића, најугроженија од могућих потреса је централна Србија, где је било и земљотреса интензитета до девет степени Меркалијеве скале, као и до 5,9 степени Рихтерове скале. Угрожене су свилајначка, трстеничка, рудничка, лазаревачка и копаоничка област.
„Ту су се дешавали и очекују се снажни потреси. Земљотрес у Краљеву је био три пута слабији од земљотреса 1922. године у Лажаревцу који је имао магнитуду 5,9 јединица Рихтерове скале“, рекао је Драгичевић Тањугу.
Објашњава да земљотрес не настаје ни из чега, већ се енергија акумулира и неколико година, зависно од магнитуде, а у том периоду се појављују се разни предзнаци земљотреса, понекад су то „ројеви“ слабијих земљотреса, геофизичке промене или други. Невоља је што их има много, око 270 до 300 разних предзнака, па не постоји јединствен образац, те се они не могу користити као сигуран начин предвиђања.
„Било је предвиђања земљотреса у Аквили 2009. године, када су многи сеизмолошки званичници били осуђени јер нису поступили по предвиђањима једног геофизичара који је мерио концентрацију радона, а 2011. је пола Рима напустило куће због најаве земљотреса. Ово сада нико није могао да предвиди и та техника предвиђања још није стопостотно сигурна и није у функцији“, рекао је Драгичевић.
РСЗ је израдио дигиталну карту хазарда уз помоћ свако ко жели и може да позиционира свој објекат на „Гугл карти“ и ишчита вредности очекиване у будућности. Карта је направљена на основу изучавања сеизмичности из прошлости, савремене сеизмичности и на основу сеизмотектонских и геолошких изучавања, објашњава Драгичевић и додаје да карта представља подлогу после које просторни планери одлучују на којим просторима и под којим условима се могу градити објекти.
На питање под који се условима могу градити објекти у нашој земљи, професор Грађевинског факултета Драгослав Шумарац истиче да су сви објекти који имају грађевинску и употребну дозволу сигурни од земљотреса, у одговарајућој зони у којој се налазе.
„Ту грађани могу да буду мирни“, поручио је Шумарац који је председник Инжењерске коморе Србије, уз напомену да су у Србији после земљотреса у Скопљу 1963. године донети прописи по угледу на САД и од тада све зграде морају да буду отпорне на одређену јачину земљотреса.
Проблем је, међутим, у старој градњи, а посебно са нелегалним објектима, којих у Србији, према речима Шумарца, има око милион и по. Објашњава да лиценцирани инжењери морају за сваки објекат да прорачунају сеизмичку отпорност, а то значи да се одређују димензије зидова, лифтовског језгра, као и стубова, пошто ти елементи највише трпе код земљотреса.
„У Европи је сада уведен евро-код 8 који се бави сеизмиком за трусна подручја, а то су углавном Грчка, Италија, Балкан…, а инжењери Инжењерске коморе Србије су оспособљени да раде и по тим еврокодовима“, додао је Шумарац.
Да ли ће јак земљотрес попримити обележја катастрофе у великој мери зависи од људског фактора. У том смислу, становништво се мора штитити пре земљотреса, а сви би требало да се обавесте у којој сеизмичкој зони живе, где граде објекте, да обезбеде све, унапред препознају сигурна места у кући где могу да се склоне.
Када се земљотрес догоди, саветује Драгичевић, треба се склонити, код старих зграда у довратак, док је у новим зградама мање масивних зидова.
„Не бежати, задржати присебност, чучнути на под, покрити главу и врат рукама, сакрити се у угао просторије где је масивни зид, склонити се од стаклених површина“, каже он. Затим треба сачекати да земљотрес престане и тек онда напустити зграду и одаљити се од ње и то никако испод далековода, дрвета или подвожњака.
