Прочитај ми чланакГосподин Данило Тврдишић, члан некадашњег Старешинства Двери, изнео је тврдњу у ауторском тексту у „Политици” од 8. јуна да се Српски покрет Двери преко ноћи променио и да су некадашњи његови саборци одустали од својих принципа. Текст је чак најављен на насловној страни „Политике”.
Поводом текста „Пресвлачење Двери”
Господин Данило Тврдишић, члан некадашњег Старешинства Двери, изнео је тврдњу у ауторском тексту у „Политици” од 8. јуна да се Српски покрет Двери преко ноћи променио и да су некадашњи његови саборци одустали од својих принципа. Текст је чак најављен на насловној страни „Политике”.
Двери су мењале форму деловања – од невладиног сектора, хуманитарне и социјалне организације, преко групе грађана до политичке организације, али никада нису напустиле и мењале своју суштину и свој програм. Истина, Српски покрет Двери представља политичко крило много ширег покрета у који су укључена удружења грађана, спортске организације, синдикати. Политичко деловање кроз групу грађана своди се на привремену активност само 10 оснивача које држава препознаје, а то је недовољно за озбиљан и трајан рад било које организације. Можда баш ово недостаје Тврдишићу, некадашње старешинство у којем је он био један од ретких „одабраних” који се питао.
Покрет регистрован као странка законом је препознат облик друштвене организације, у који може да се укључи велики број угледних људи и активиста и он нема привремени карактер. Основна разлика између Српског покрета Двери и свих осталих политичких организација јесте та да су сви стручни и искусни људи добродошли због својих квалитета, односно да не постоји формална потреба да се чланови стручних тела учлањују или на други начин исказују своју лојалност. Самим својим радом у оквиру покрета показују свој став и остављају свој траг. Покрет Двери исписаће једну нову политику на српској друштвеној сцени.
Много људи је досад прошло кроз Двери, неки су се уморили и повукли, а неки отишли јер су били незадовољни „чврстином” и „агресијом”. Тврдишићу изгледа да нису јасни ставови „НЕ у ЕУ”, „НЕ у НАТО”, „мање ЕУ – више Русије”. Уколико је он за радикални обрачун с НАТО-ом, онда је добро што је отишао из Двери. Србији је Русија много потребнија но обрнуто, али се наш однос не може заснивати на „филији” већ на обостаном интересу.
Двери ће увек бити отворене за разговоре са свима, а поготово с онима који су на државним функцијама или активно учествују у политичком животу. Чак и ако се не слажемо – разговараћемо. И сарађиваћемо са свима у погледу оних питања око којих се слажемо и можемо заједнички да остваримо неки од циљева. Тврдишић је очито заговорник ригидног самозатварања. Својим ставом о „наводној изборној крађи” јасно се позиционира на страну оних који су крали.
И Тадић 2012. и Вучић 2016. године. Наводи о „подршци америчког амбасадора” указују на таблоидну литературу, која је, очигледно, основни извор његових информација. Из нормалних новина могао је да сазна да су се Двери сусреле и с руским амбасадором и с господином Решетњиковим, али то за његов таблоидни приступ није од значаја.
Између осталог, Тврдишић тврди и да су се Двери одрекле свог „пропородичног” става, који је супротан агресивној идеологији ЛГБТ активиста. Огромна већина људи који су гласали за Двери на последњим изборима гласали су за оно што Двери представљају већ 17 година, а то је покрет породичних људи. На тој чињеници је саздан програм покрета, као израз политичке борбе за права породице.
Данашње револуције су усмерене управо против породице која чини последњи бедем неолибералној, антипородичној цивилизацији. Заиста, у саопштењу за јавност јасно смо рекли да је тема геј параде наметнута и небитна. Сасвим је сигурно да се идеологија радикалних сексуалних активиста намеће, и то не само у Србији већ широм света, али за Двери ова тема је небитна јер је наш став јасан и поновљен довољно пута – свако има сву слободу да воли кога хоће и живи с ким хоће, али је недопустиво да се од тога прави агресивна идеологија.
На крају крајева, геј лобисти углавном и нису гејеви већ људи који би за паре продали и своје најрођеније. И ту долазимо до суштине. Наша породична политика је борба против беле куге, борба за образовни систем у којем ће наставник бити цењен, а знање ученика врхунско и модерно, борба за очување здравственог система у којем су редови и листе чекања прошлост, а млади, образовани и обучени лекари носиоци посла, борба за наше село, за наше оранице, а против продаје и распродаје.
Лобиста има у свим сферама друштва, али су најопаснији они у увозничком и финансијском лобију, који српску економију држе на издисају уз сталне зајмове, уз уништавање домаћих банака и домаће производње.
Мисија покрета Двери јесте породична, морална, суверена и богата Србија, што је нераздвојиво од универзалних вредности људске цивилизације.
*Члан Председништва Српског покрета Двери, професор на Физичком факултету Универзитета у Београду
