Прочитај ми чланакСви они у парлементу, па и тај Шешељ, добро знају ко је изнад њих када је микрофон у питању. Једино ако би се псовали не бих могао да изађем на крај са њим, а што се тиче логичке аргументације, ако хоће да буде искрен – мора ми признати предност.
Сви они у парлементу, па и тај Шешељ, добро знају ко је изнад њих када је микрофон у питању. Једино ако би се псовали не бих могао да изађем на крај са њим, а што се тиче логичке аргументације, ако хоће да буде искрен – мора ми признати предност.
У првом пост-изборном интервјуу муфтија Муамер Зукорлић открива због чега улази у Владу, зашто не жели да буде министар и говори о помирењу са Расимом Љајићем и Сулејманом Угљанином.
ЕКСПРЕС: Ових дана медији се баве позивом премијера Вучића да уђете у Владу. Какав је Ваш утисак после тог разговора?
-Био је то мој први разговор са Вучићем након избора и углавном је ишао у смеру утврђивања и усаглашавања принципа политике око које бисмо остварили сарадњу. Он је представио своје већ познате принципе које жели да настави у вођењу Владе и државе, а пре свега у погледу реформи. Ја сам инсистирао на оним начелима која би омогућила да Бошњаци коначну имају аутентичне представнике у парламенту и Влади.
ЕКСПРЕС: Шта то значи аутентичне? И до сада смо имали представнике Бошњака у Влади. Ту је министар Расим Љајић, а једно време је био и Сулејман Угљанин. По чему њих двојица нису аутентични?
–Зато што њихова политика није аутентична. Њихова политика је увек била у раскораку између онога што су сами говорили пре избора и онога што су касније радили када уђу у Владу. Суштина је у томе да су се задовољавали са тиме што постану министри, ништа од онога што је чак и у њиховим страначким програмима народ није добио.
ЕКСПРЕС: Али неки од њих су годинама на власти, што опет значи да их је упркос свему што Ви тврдите народ бирао?
-Много је примера кроз историју како се добијају гласови, а да нису у интересу оних који дају те гласове. Чињеница је да је 74 одсто незапослености у Новом Пазару и скоро 70 одсто у Тутину и ви имате једну власт више од две деценије и преко 70 одсто незапосленог становништва. Да ли мислите да је нормално да народ који не ради и нема од чега да живи гласа добровољно једну власт?
Ми имамо истину да се власт у Санџаку, где је тај простор скоро па феудализован, држи по принципу уцена. Две општине је обавезно држао Љајић, две Угљанин, две српске странке и они су лепо и прећутно поделили власт и територију и тако је постојала равнотежа међу њима, а народ је био најмање важан. Наш улазак у политику пореметио је ту равнотежу и зато постоји нервоза у њиховом табору. Ми дефинитивно отварамо једну нову страницу и они знају да њима неће бити лако, јер озбиљне промене се не дешавају само на изборима, озбиљне промене морају да имају у претходници промену свести, промену политичке културе
ЕКСПРЕС: Шта ћете ви то конкретно мењати од онога што је било до сада?
-Пре свега политичку свест код људи. Народ мора да схвати да је власт променљива и да се искорени тај страх где људи неће продавати глас за двадесет евра или у представницима власти гледати фараоне за које морају да гласају, јер ако их не гласају изгубиће живот или хлеб. Ми нажалост имамо то стање у Санџаку данас и морамо мукотрпно радити на политичкој еманципацији где ће људи смоћи снаге да гласају по својој вољи, а не по уцени која им се више од две деценије намеће.
ЕКСПРЕС: Да ли Вам је Вучић понудио неки конкретан ресор у Влади Србије?
-Као прво, ја сам више пута говорио о феномену инфлације санџачких министара у Београд и онда бих сада ја био део те инфлације и чак би повећао стопу те инфлације. Зато не претендујем на министарску позицију иако претендујем на улазак у Владу. Превасходно ћу инсистирати на политичкој платформии која ће помоћи да се нормализују односи између Бошњака и Срба и Бошњака и државе Србије, на томе да се бројна нагомилана питања реше. Што се тиче кадровске партиципације у Влади дајем предност учешћу у више министарстава на нивоу државних секретара, руководилаца појединих служби, канцеларија или агенција које би могле бити од користи за тај сектор у коме се обављају.
ЕКСПРЕС: Значи да ипак нећете бити министар задужен за односе са арапским земљама?
-Да будем веома прецизан, први разговори нису обухватили разговоре о персоналним позицијама у Влади, али оно што ја преферирам је да останем у Парламенту и да са те позиције делујем стратегијски и теоријски, а да друге кадрове распоредимо у одређене секторе, па и те које сте поменули.
ЕКСПРЕС: Вучић је познат као човек који напорно ради па његови сарадници имају проблем да га прате у томе, такође слови и за премијер који је прилично оштар према својим министрима. Да ли сте спремни да заиграте у таквом тиму?
-То што господина Вучића не могу да испрате његови сарадници је пола до њега – пола до њих. До њега је јер ради брзо и пуно и није успео да изабере сараднике који могу да га испрате у томе, а до њих је то што они немају капацитете да га прате. Прво, ја уопште нисам размишљао о томе да ли ја некога могу да пратим, јер што се тиче пожртвованости у раду и доказа које су након 25 година иза мене ја не признајем никоме на свету да може да ради више од мене.
Ево, испричаћу Вам… када ми је Зоран Ђинђић понудио да се политички активирам и дођем код њега у странку, јер када ме је дубље упознао није крио фасцинацију са мном, и рекао ми је једном приликом: “Ти и ја бисмо од Србије чудо направили”. Тада сам му рекао да је та његова понуда добра ствар, само морамо да рашчистимо ко би у том случају био председник странке, он или ја? И онда се он смејао онако од срца и наставили смо да сарађујемо, али више није помињао учлањење у странку.
Исто тако ме је пре неки дан један страни дипломата питао да ли ћу бити министар. Рекао сам да нећу, а када ме је питао зашто, одговорио сам му да би се после 25 година тешко навикао да имам шефа. Исто кажем и Вама.
ЕКСПРЕС: Да ли ће улазак Ваше партије у Владу променити Ваше односе са Љајићем и Угљанином?
-Ја сам већ у предизборној кампањи најавио те промене, и са платформом помирења изразио добру вољу за отклањањем тих баријера које су настале у ранијем периоду, тако да то не искључујем и са уласком и са неуласком у Владу. Можемо са свима са којима се договоримо око елементарних принципа на том нивоу власти. Са сваким ћемо за сваку општину разговарати појединачно, а предност имају они са којима можемо да постигнемо шири договор. Е сад је питање да ли су они спремни да превазиђу извесне каприце и оптерећења, то је већ питање за њих.
ЕКСПРЕС: А колико су они спремни да преговарају са Вама?
-Видим да су кнедле велике и питање је како и да ли ће их прогутати. Наше појављивање на политичкој сцени није нимало пријатан за њих и то означава крај једног поглавља у којем су они доминирали на политичкој сцени Санџака, што значи да почиње једна нова ера, а они одлазе у политичку историју.
ЕКСПРЕС: Потенцирате маргинализацију Бошњака од стране државе Србије, а некако се после ових избора стекао утисак да је већи проблем то што су Бошњаци разједињени. Имамо три бошњачке партије и тројицу лидера који нису у добрим односима…
-Оно што је претходних година било у погледу степена оштрине и често прелажења граница у тим политичким обрачунима између Угљанина и Љајића, а знате да је на претходним изборима било и мртвих, то је било нешто за шта само могу да кажем “поменуло се, не поновило се”. А сада смо имали изборе на којима није било ни једног инцидента, за шта смо, без претеривања, ми најзаслужнији.
Чак смо свесно жртвовали један број гласова, јер када се одрекнете нападања власти а опозиција сте, како можете добити гласове?! Ми смо добили гласове на једном чистом политичком романтизму, што је код нас не ретка, него нова појава. И срећни смо што смо тиме допринели представљању једног новог модела политичке културе која је била незамислива и за велике центре, а камоли за провинцију. С друге стране, ја и не видим да је тако страшно што постоје три јаке политичке опције Бошњака у Санџаку. Мађара је три пута више од нас, а ми ћемо сада имати више представника у парламенту од њих.
Без обзира на неслагања, то је показатељ једне јаке политичке енергије, јер ако имате три јаке политичке опције значи да је један део тих мимоилажења логичан, тако да мислим да се овом нашом пацифизацијом и то мења у позитивном смеру и да ће се та енергија која је била усмеравана на обрачуне сада бити каналисана на позитивне ствари од које ће имати користи и Бошњаци и држава Србија.
– Ми смо довели на власт Тадића и Љајића 2008.године, а они су нам окренули леђа. И дан данас је Љајићу веома непријатно када треба да ме погледа у очи.
ЕКСПРЕС: Ово звучи као да сте спремни да седнете за преговарачки сто са Љајићем?
– Мислим да Расим Љајић има грч од сусрета са мном. Он добро зна како је уз нашу помоћ 2007. године дошао на власт и како тада није био коректан. Ми смо тада имали проблем са покушајем разбијања исламске заједнице и он је заједно са Борисом Тадићем развио барјак подршке јединства исламској заједници и на томе зарадио поене и добио нашу подршку. Ми смо довели на власт и њега и Бориса Тадића, а они су нам окренули леђа. И сада је веома непријатно када после толико времена треба да ме погледа у очи.
Ја не знам колико пута је само дошао код мене у кабинет у исламску заједницу, ја никада нисам био код њега у кабинету, нити знам где му је. То значи да је он тражио моју подршку годинама и добио је. То значи да је он дужан нама а не ми њему. Сада је његов проблем да после толико година негативног односа поново седнемо за сто, поготово након избора на којима је моја листа добила више гласова од листе Сулејманина Угљанина, а претпостављам да је Расим Љајић ишао сам да би добио и он далеко мање гласова од нас.
И какав имате сада парадокс. Њих двојица су се мешали у рад исламске заједнице сматрајући да је она прејака и да треба умањити њену, а тада и моју моћ као поглавара те организације, а сада им се то вратило бумерангом па сам ја на њиховом терену. Ја можда не бих изашао из те хладовине да ме они нису натерали.
ЕКСПРЕС: Испада да сте Ви политиком почели да се бавите због њих двојице?
– Не само због њих двојице, али између осталог и због њих. Почео сам политиком да се бавим јер сам био натеран. И дефинитивно смо схватили да је наша вера, наш народ, наша култура угрожене од стране политике и да ако желите да то заштитите морате да се борите на оној страни одакле вам долази опасност, а то је политика.
ЕКСПРЕС: Како коментаришете најаву Расима Љајића да ће се кандидовати на председничким изборима?
-То коментаришем са два аспекта. С једне стране то му дође као његово лизање рана после ових избора. Свестан је да је добио врло мало и да мојим уласком у политику губи добар део колача који је делио са Угљанином и веома је нервозан, поготово због чињенице да он нема своје гласове и да је увек уз неког. Уколико се стварно буде кандидовао и добио неке гласове, то би били једини гласови које је добио самостално.
С друге стране, он том својом најавом звецка Вучићу због његовог кокетирања са мном, мада мислим да прети у празно јер није у позицији да прети. Може само да ме изнервира да се ја опет кандидујем, па ће у том случају добити још веће “батине” или ће се десити да одустане, што је вероватније.
– Једино ако би се псовали не бих могао да изађем на крај са Шешељем. А што се тиче логичке аргументације, ако хоће да буде искрен – мора ми признати предност.
ЕКСПРЕС: Често су Вас оптуживали за националистичке изјаве и реторику верске нетрпељивости док сте били верски поглавар, а сада пропагирате пацифизам као политички сте лидер.
-Цитирајте једну моју националистичку изјаву. Нећете наћи јер не постоји. Злоупотребљена је чињеница што сам ја инсистирао на повезаности са исламском заједницом у Сарајеву као врховном верском организацијом, а за то ни по Уставу ни по закону не постоје препреке нити проблем. Ево, рецимо, СПЦ из Босне и Херцеговине везана је за патријаршију у Београду и то нико не оспорава. И ако ми то кажемо то је национализам, а ако Срби на том јединству своје цркве инсистирају онда је то патриотизам.
И онда су произведене ове србофилске хоџе који су правили паралелну исламску заједницу у Србији, што је апсолутни нонсенс и парадокс. То је само Павелић покушао да направи Србима у Хрватској – Хрватску православну цркву – и нико више у историји. Е, исто је нама покушано да се уради. Па, ми смо Бошњаци и верски смо везани за Сарајево, све остало је злоупотреба исламске заједнице у политичјке сврхе. Ево вам још један пример двоструких стандарда: Када је владика Артемије покуша да направи паралелну цркву држава је реаговала и то није прошло.
А када ја скренем пажњу на прављење паралелне исламске заједнице, онда сам националиста, што није тачно. Ја само нисам полтрон као санџачки министри, да аплаудирам и кад ме неко шамара и када ме тапше по рамену. Ту је разлика између мене и њих, ја инсистирам на партнерству са државом, а они на полтронству.
ЕКСПРЕС: Да ли сте спремни да делите скупштинску салу са Шешељем?
-Нећу ја бити у Парламенту са њим, биће он са мном (смех). Наравно да сам спреман. Као прво, ја нисам ни са ким у парламенту осим са још једним народним послаником са моје листе, јер сам тамо као представник мојих гласача. Могу са аспекта укуса да коментаришем састав овог парламента, али ме апсолутно не занима ко је тамо. Сви они, па и тај Шешељ, добро знају када је микрофон у питању ко је изнад њих. Једино ако би се псовали не бих могао да изађем на крај са њим, а што се тиче логичке аргументације, ако хоће да буде искрен – мора ми признати предност.
ЕКСПРЕС: Са киме ни по коју цену не бисте ушли у Владу?
-Немам проблем персоналне природе. Једино не бих ушао у Владу са онима који не би прихватили политичке принципе моје платформе.
ЕКСПРЕС: Могли бисте и са радикалима, ДСС-ом и Дверима?
-Тешко да би могла таква Влада да се направи, и то не зато што ја имам проблем што они носе таква имена, него зато што би они, уколико остану доследни садашњој политици искључивости, имали проблем да прихвате принципе моје политичке платформе. А то је пре свега поштовање мог народа! Од тих партија нико неће да изговори реч Бошњак, него говоре Муслиман. То Муслиман није погрдно, али то имплицира непризнавање етничке димензије Бошњацима.
ЕКСПРЕС: Како су жене заступљене код Вас у странци?
-Жене су веома заступљене, и не само заступљене, оне су утицајне код нас у странци. Нису само статистика од 30 одсто која мора да се испуни као у секуларним странкама. Ми имамо велику кадровску базу са универзитета, а на нашем универзитету жене су главне, оне воде универзитет. Пре избора смо имали Конгрес жена и то је требало видети и било би вам јасно о чему говорим.
ЕКСПРЕС: Да ли је Вашу кампању финансирала Саудијска Арабија?
Не. Никада нас ни пре политике нико са стране није финансирао. Мој друштвени и политички и морални адут који моји противници немају је тај што сам ја од 1993. године предводио један систем који запошљава око шесто људи и који је постао самоодржив. Ту мислим и на универзитет и на медија сектор, на дечије вртиће, народне кухиње. Са својим сарадницима у том систему под мојом диригентском палицом запослено је 600 људи и тај систем не прима споља ни један долар, динар или евро. Ми смо једина исламска заједница која не живи од страних донација.
А све те приче да нас финансира овај и онај измишљају се да би се на другој страни нешто оправдало. Моји политички противници у Новом Пазару, власт Расима Љајића са државним буџетом од 27 милиона динара, укида Спортски центар јер дугују људима 27 плата и они морају да оправдају своју неспособност и лоповлук. А на другој страни ја запослим шесто људи. Ја верујем да је њима то непријатно да гледају, али када у Канади запослите шест радника држава вам да орден, а ја сам запослио шесто и мене су хтели да обесе. То вам је разлика између Канаде и Србије.
ЕКСПРЕС: Како коментаришете то што муфтија Мухамед Јусуфспахић иде за амбасадора у Саудијску Арабију?
-Колико сам ја обавештен, Саудијска Арабија није дала одобрење за његово постављење. Шпекулације о томе да сам то ја лобирао су бесмислене и у најмање руку смешне. Мени је, иако није истина, то чак и комплимент – да неко помисли да сам ја толико моћан да утичем на политичке одлуке једне земље каква је Саудијска Арабија.
А што се његовог намештења тиче, то се нигде ни у једној верској заједници до сада није десило, да један духовни вођа оде за државног службеника. Да ли сте ви чули да је неки владика или бискуп, или неки други муфтија постављен за амбасадора? Па, не! То вам је као да паднете са коња на магарца.
ЕКСПРЕС: Да ли подељеност исламске заједнице доприноси јачању исламског фундаментализма?
-Да, и то је један од фактора који храни фундаментализам и помаже да се он шири. Али, екстремизам се не решава репресијом. То вам је као да гасите пожар мотком. Он се лечи променом амбијента, пре свега економско-социјалног у ком ће се смањити сиромаштво, јер увек се регрутују људи из најрањивијих социјалних категорија. Други аспект је едукација. То је оно на чему сам ја инсистирао. Након пада комунизма појавила се општа жеђ за духовности, и то вам је као са стварном жеђи.
Ако сте жедни ви морате пити воду, а ако немате чисту воду онда пијете прљаву и зато морате имате неког ко се разуме у воду да би вам до чисту. У овом случају то је исламска заједница. Ако угрозите јединство исламске заједнице ви тиме угрожавате један легални систем контроле у управљања том духовношћу и отварате простор да поред тог паралелног система настану на десетине неких верских НВО и нелегалних организација које налазе простор да презентирају ислам на начин који је неисправан и ван контроле. Ја сам то још пре седам година назвао авганистанско-пакистанским синдромом, где се губи контрола верског деловања.
СРБИ СЕ МАСОВНО УЧЛАНЈУЈУ У МОЈУ СТРАНКУ
ЕКСПРЕС: Да ли у Вашој странци има места и за Србе?
-Наравно. Ја сам на председничким изборима добио око 10.000 гласова у Прешевској долини, а на овим изборима имам између пет и седам хиљада српских гласова што ме јако радује, јер то је доказ да моја идеја помирења није романтичарска него људи верују да је остварива. Ускоро ће бити оснивање одбора и ван Санџака, а на јесен и Конгрес странке и сигурно ће бити и Срба у страначким органима. Већ сада се Срби масовно учлањује у странку и то је по мени највише говори о томе колико ми верују и друге националности, а не само Бошњаци.
КО СЕ БОЈИ ВАМПИРА?
ЕКСПРЕС: Зашто сте направили скандал прошле године са оном парадом средњошколаца у униформама у центру Новог Пазара?
-Ја не видим ту ништа скандалозно, осим покушаја да се опет злоупотреби један цивилни перформанс. Ту је боље запитати се чега се толико плаше они који су се наводно уплашили? Ко се боји вампира? Па, они који верују у вампире. То је био цивилни перформанс, без оружја и било каквих милитарних обележја, и није било говора о марширању неке исламске милиције, како су појединци желели да представе.
И опет долазимо до двоструких стандарда, ако неко носи шајкачу и опанке или црногорски фес, то је народна ношња, а ова зелена одела су националистичка исламска милитарна униформа. То је будалаштина, јер једино што ту асоцира на ислам је зелена боја.
