Прочитај ми чланак
Десет милиона долара недељно зараде џихадисти од нафте коју наводно продају турским бизнисменима. Руси траже објашњење од званичне Aнкаре.
Исламска држава држи већину нафтних поља у Сирији и Ираку, а продаја на црном тржишту представља њихов главни извор финансирања.
Главни производни погон налази се у Дајр ал Зору, одакле се дневно извуче између 34.000 и 40.000 барела нафте која се касније камионима дистрибуира до Турске.
– Дању и ноћу одлазе у Турску. Камиони иду напуњени, а враћају се празни. Имамо сателитске снимке који то доказују – рекао је руски председник Владимир Путин.
Руси су оптужили Турке да профитирају од „прљаве нафте“ која пролази кроз њихову територију, а нису поштедели ни америчке обавештајне службе, за које тврде да су заказале у пресретању кријумчарског ланца.
– Теоретски је могуће да турски политички врх није упознат са илегалном трговином, али је у то тешко поверовати. Aко не знају ништа о томе, нека сазнају. Могуће је да постоје неки облици корупције и тајног пословања – нагласио је Путин.
Турска се нашла пред великим ударом јавности која захтева да се спречи илегална трговина која јача екстремисте.
– Постоји посебна резолуција Савета безбедности УН о забрани куповине нафте од терориста, јер се у тим бурадима не крије само нафта већ и крв наших грађана. Они ће од придобијеног новца купити оружје и спроводити крваве акције – рекао је Путин.
Фото: Реџеп Тајип Ердоган (АП/Бета)
Дејли мејл: Ердоган јесте дволичан
Турска само ствара привид да се бори против Исламске државе, указује Мајкл Берли у тексту за Дејли мејл. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган чини све што може да ослаби снаге које се заиста боре против исламиста, сматра британски историчар.
Само се на први поглед чини да је турски председник Ердоган укључен у борбу против терориста Исламске државе, пише на страницама британског Дејли мејла историчар Мајкл Берли.
Турска авијација заправо гађа углавном позиције „једине армије која представља реалну претњу за ИД и која је победила у бројним сукобима“ — армије Курда у Сирији. У стварности, пише Берли, Исламска држава могла би да буде уништена прилично брзо, ако би Курди деловали слободно, не суочавајући се с нападима турских оружаних снага.
Вашингтон одбија да коментарише информације о Ердогановом сину
Стејт департмент САД одбио је да прокоментарише молбу шефа сиријске дипломатије упућену на адресу државног секретара Џона Керија да провери гласине да је син председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана умешан у трговину нафтом са Исламском државом.
„Желимо да вас преусмеримо да тражите коментаре од турске и руске владе“, одговорио је сарадник Стејт департмента на молбу новинара да прокоментарише ову претпоставку.
Министар иностраних послова Сирије Валид Муалем изјавио је, коментаришући изјаву Џона Керија да Дамаск наводно купује нафту од ИД, да амерички државни секретар треба да провери информације да је син турског председника можда умешан у незакониту трговину нафтом са ИД.
Дамаск и даље чека „од америчког министра макар један доказ о томе да се сиријска влада наводно незаконито бави трговином нафтом с ИД“, додао је Муалем.
„Док је Турска чланица НАТО-а и коалиције која се бори против џихадиста, Ердоган изгледа чини практично све што може да ослаби снаге које се заиста боре против ИД“, наглашава аутор.
Како наводи Берли, Ердоган сматра Курде много већом претњом Турској него ИД, због њихове тежње да створе сопствену државу. У Турској Курди чине готово петину становништва.
Поред тога, Ердоган „мрзи“ председника Сирије Башара ел Асада, чија ће позиција ојачати ако ИД ослаби. Због тога је Ердоган жмурио на то што се ИД постепено инфилтрирала у мале турске градове кроз које је пребацивала иностране борце у Сирију. „Није примећивао“ ни то да турски кријумчари купују нафту од ИД, пише Берли.
Историчар наводи такође „забрињавајући аспект Ердоганове консолидације власти“: трансформацију Турске из секуларне државе у исламско друштво. Док је био градоначеник Цариграда 1997. године Ердоган је био оптужен да је закључио савез с радикалима, а 2012. на месту премијера „осветио се“ пославши у затвор 324 официра. Финансирање армије која би могла да буде препрека расту исламског утицаја било је смањено за 30 одсто.
Забринутост, према речима Берлија, изазива и то што је све више младих Турака, укључујући и оне из Ердоганове партије, који гаје симпатије према ИД. Тако су, после терористичких напада у Паризу, турски навијачи нарушили минут ћутања на фудбалској утакмици Турске и Грчке, скандирајући „Алаху екбер“. Око седам одсто Турака не сматра ИД терористима, а више од 15 одсто њих тврди да ИД није претња за Турску.
„Због тога је Владимир Путин, у најмању руку делимично у праву кад га оптужује за дволичност у борби против ИД. Ердоган можда и жели да уђе у Европску унију, али он ће бити пријатељ Запада само док му то одговара“, наглашава аутор текста.
Извор: Блиц; rs.sputniknews
