Прочитај ми чланак
Русија води изузетно прљаву кампању против уласка Црне Горе у НАТО, казала је за Портал РТЦГ, директорица Центра за Евроатлантске студије из Београда, Јелена Милић, оцјењујући да је улога парламента у финалној фази евроатлантских интеграција врло битна.
Она тврди да кампања која је финансирана од Русије не води рачуна о интересима Црне Горе.
Милић каже и да се ниједна земља није покајала након уласка у НАТО, као и то да би између појединих чланица било ратова, да нијесу у том војно-политичком савезу.
Према њеним ријечима, све земље бивше Југославије морају да схвате да се једино кроз европске и евроатлантске интеграције може извући максимална корист из глобалних трендова.
Црногорски парламент ће наредних дана расправљати о Резолуцији о НАТО-у, а Милић каже да је улога Скупштине врло битна, и да ће ту многе странке показати да ли су стварно за учлањење, или калкулишу вођене различитим интересима.
Осим Хрватске и Словеније које су већ земље чланице, све земље бивше Југославије, осим Србије, су аспиранти за чланство у Алијанси. Црна Гора има добре шансе да до краја године добије позив за чланство. Сматрате ли да је реално да се једног дана све државе бивше СФРЈ нађу у НАТО-у?
Искрено се надам да ће тако бити. НАТО једини функционални оквир који нуди механизме за регионалну сарадњу. Истакли сте разлику између Србије и осталих, у Србији политичка елита има доста непријатних ствари које мора да уради. Ту мислим прије свега на наставак примјене Бриселског споразума, што властима даје неку врсту изговора да не покрене питање учлањења у НАТО, што могу донекле да разумијем.
Међутим, Србија је у тешкој ситуацији, у смислу да је у појачаној зони интереса и Запада и Истока, откако је Русија анектирала Крим. Иако је Србија, стратешки безначајна, наш став и чињеница да нијесмо осудили дјеловање Русије, одједном је од нас направила „робу која се тражи на тржишту“, што је погоршало позицију оних који сматрају да је вријеме да се и у Србији, без обзира на Бриселски споразум, отвори и тема НАТО-а. Поражавајуће је да и опозиција у Србији потпуну нефукционална, и несвјесна озбиљности тренутка. Те странке немају капацитет да наметну тему НАТО-а.
Рекли сте да се надате да ће све земље бивше Југославије једног дана бити у Алијанси. Колико је такав сценарио производ тога колико смо након распада СФРЈ постали немоћни да се одупремо глобалним токовима, као релативно мале и слабе у земље одбрамбеном смислу, а колико је чланство у НАТО-у више интерес свих држава?
Ни једно, ни друго. Европске и евроатлантске интеграције су процеси који захтијевају подршку народа за улазак у те савезе. Морате имати већину грађана који су за учлањење па ће након тога земље чланице видјети да ли сте испунили све услове. За разлику од тога, руска спољна политика се базира искључиво на томе какви су њени интереси, и уопште их не занима какво је расположење јавности у земљама у њеном сусједству. Русија своје и ближе и даље сусједство сматра интересном зоном, и мисле да имају право да раде шта год хоће. У том смислу, ове интеграције видим као посљедицу сазријевања наших друштава и схватања наших величина, као и чињенице да у глобалном свијету једино кроз ове интеграције можете да извучете максимум из глобалних трендова уз минимум негативних ефеката.
Сви народи на овим просторима говоре о историји, а никако да реално сагледамо ствари, гледајући у будућност. Чини се да грађани и даље не схватају да наше земље, ма колико биле мале, требало би да искључиво гледају свој интерес у међународним односима, као што то раде велике силе.
Тако је, апсолутно.
Сматрате ли би такав дискурс побољшао подршку за улазак Црне Горе у НАТО?
Мислим да предсједник и премијер Црне Горе морају да одраде у наредних пар мјесеци кампању за НАТО од града до града, или што би Американци рекли „door to door“.
Мислим да је један на један кампања изузетно битно зато што је Црна Гора изложена невјероватној анти-НАТО кампањи која долази из Русије. Та кампања нема никакве везе са интересима Црне Горе и са будућношћу, чак нема везе ни са квалитетним сучељавањем ставова. Про и контра кампања може само да допринесе, али то што Русија ради није чиста анти-НАТО кампања, већ је врло прљава, и финансирана од Москве без икаквих аспеката интереса Црне Горе. Нијесам противник учења из историје, само сам против извртања историјских чињеница.
Ако учимо из историје, онда имате изузетан потез вашег националног координатора, Веска Гарчевића, који је посјетио представнике СУБНОР-а и разговарао са њима. НАТО и Савези антифашиста, црпе исте вриједности, то су одличне поруке. Они који су врло агресивно против НАТО кампање, су против концепта црногорске независности. Ти људи црногорску државност виде као пролазан пројекат, и надају се да ће Црна Гора да се врати на старо и да се уједини са Србијом. То морају и да схвате колеге из цивилног сектора, разумијем да су многи од њих против актуелне власти, али морају да виде ширу слику. Ако сте заиста за демократску Црну Гору, морате да схватите да је тај концепт угрожен без НАТО-а. Непријатно сам изненађена што у том сегменту недостаје ангажман проевропског цивилног сектора у Црној Гори.
У Црној Гори је и дио опозиције за улазак Црне Горе у НАТО. Колико то може бити важна чињеница у финалној фази интеграција?
У Србији је слична ситуација. Подршка европским интеграцијама је у најбољем случају преко 50 %, а подршку Вучићу је преко 70%. Што значи да и у Вучићевој странци нијесу сви за европске интеграције. Чини ми се да је сада пред Црном Гором један нови изазов. Високи амерички званичник, Викторија Нуланд, инсистирала је на парламентарној дебати о НАТО-у, а то сам превела на „парламентарни клијентилизам“. Мислим да је ту одговорност предсједника парламента, Ранка Кривокапића велика.
Управо наредних дана посланици ће расправљати о Резолуцији о НАТО-у.
Пратим ситуацију и сада ће показати ко је частан, а ко не. Ко размишља о томе да свој „глас прода што скупље“, а ко мисли само о бољој будућности Црне Горе.Нико ко је ушао у НАТО није се покајао. Све земље које су биле у економској кризи прије уласка, након тога најбрже су изашле из ње. Ниједна од тих земаља није заратила међу собом. Понекад када ме Турска са аспекта људских права изнервира кажем- требало би их избацити из НАТО-а. Али, мора се схватити да је НАТО најбољи „кишобран“ за безбједност. Замислите само колико би било ратова између Турске и Грчке да те земље нијесу у Алијанси. Неки историчари су процијенили да је могло да буде 27 ратова у Југоисточној Европи да Турска и Грчка нијесу у НАТО-у. То црногорска јавност мора да разумије, и зато је сада управо велика одговорност на парламентарцима. Не да виде да ли ће свој глас да продају, него да покажу интегритет и разумијевање геостратешких дешавања.
Када гледамо на папиру, и странке које су предложиле Резолуцију, и остале, рекло би се да ће тај документ бити без проблема усвојен у Скупштини.
Имам мало страха, ипак. Не бих губила енергију да убиједим русофиле, плаћене душе и Амфилохијеве сљедбенике. Гледала бих да успоставим консензус са онима који подржавају европске интеграције а још нијесу схватили значај НАТО-а, и са онима који су још неодлучни. Црној Гори за чланство треба подршка 51 одсто, а не 100 одсто. Ни у једном друштву није добро да имате 100 % за било шта, иначе сте Сјеверна Кореја. Само треба видјети гдје имате још тих десатак процената са којима треба разговарати, и убиједити их зашто је чланство важно. Има довољно простора да државни врх у интензивној кампањи, од града до града, подигне подршку, наравно заједно са цивилним сектором.
Извор : РТЦГ
