Прочитај ми чланак
Пре тачно седмицу дана јавност је преко медија обавештена о појави мистериозне црвене мрље на Дунаву – изливеној течности, наводно, непознатог порекла. Управо смо сазнали да је бактериолошка-биолошка анализа, коју је спровео Институт за јавно здравље Војводине, указала на мешовити тип загађења, односно на присуство фекалија и крви у поменутој црвеној води. Податак о великој количини бактерија (нарочито Ешерихије Коли) је, практично, сувишан, јер сама природа загађивача на то и упућује.
Згражавање јавности је помали зачуђујуће и, надасве, јасан показатељ кратког памћења овог народа. Јер, још 2011. године „Курир“ је писао о томе да 80% комуналних вода без пречишћавања одлази непосредно – у реке. Дакле, ако желите да се купате у реци, купате се, у ствари, у канализацији!
Према речима Николе Алексића, Дунав и његове притоке су најзагађенији. А, да ствар буде још мрачнија, највећи загађивач Дунава је управо Србија, а у том прљању предњачи Нови Сад. А 2008. године је освануо чланак о томе да се годину дана чека на отклањање „опасности“ (врло блага реч аутора!) по извориште Ратно острво од загађене канализације из Те-То (Термоелектране-топлане). Наиме, угрожено је било водоснабдевање Новог Сада услед изливања атмосферске канализације Те-То, која садржи изузетно токсичне материје, у мелиорациони канал Лукина бара, што је посредно угрожавало и пијаћу воду Новог Сада.
Није потребно набрајати све случајеве неупотребљивости појаће воде, мада би било занимљиво доћи до тачне статистике, колико је оваквих случајева пријављено у Србији само од почетка године. Премного их је. Подаци говоре да је најлошији квалитет воде у Банату. генерално, војвођанска вода садржи вишак арсена. Видели смо сви на сајту Вукајлија ону црну течност из чесме уз коментар „еспресо из чесме – само у Новом Саду“, тако некако. Коментар није потребан!
Еколошка катастрофа везана за помор тона и тона рибе у Тимоку, скандалозни случајеви трајне неисправности пијаће воде у Ужицу, ит.д, све су то немили догађаји само ове године. Борска област, Војводина и Београд су најугроженији у погледу воде за пиће, а у највећој мери воду загађују тешки метали, нафта и крв из кланица. О томе се писало и прошле године. И самим тим, извесно је да су највећи загађивачи рафинерије, РТБ Бор и, вероватно у мањој мери, кланице. Овог податка ћемо се касније присетити поново… Занимљиво је да власт не даје пет пара на еколошке проблеме, иако се они свих нас непосредно тичу, за разлику од разних страначких и афера појединих политичара!
Наравно, здравље грађана је на последњем месту, новац – на првом! У Ужицу су језеро Врутци, тј. цијанобактерије третирали најјефтнијим средством, хлор-диоксидом, што је изазвало другу опасност – појаву цијано-токсина. Мањак новца није разлог, оценили су прошле године Зелени, „јер новца за то има из накнада које плаћају загађивачи, а који се, како се тврди, сада ненаменски троше“.
Ове године имамо аферу са пијаћом водом у Новој Вароши. Након изградње обећавајуће топионице и фабрике сумпора у РТБ Бор прошле године, али, због укључивања и старе топионице, загађење ваздуха је било толико да су мештани Слатине били принуђени да заграде магистрални пут, колико јуче. И ником ништа. У истом том крају крајем јула је забележено катастрофално загађење Сврљишког и Белог Тимока и још катастрофалнији помор тона и тона рибе… Нажалост, иста ствар се догодила и пре 2 године, као и 2007. године. Профит је на тим реккама добио већ неколико битака у рату са природом, а све води ка томе да ће добити и рат!
А ево и одакле такав мој песимизам. Још 2012. године Влада Србије је усвојила закључак о укидању 20 агенција, дирекција, фондова и управа, на списку којих је прво место (!) заузела Агенција за заштиту животне средине, а раме уз раме с њом и Фонд за заштиту животне средине, као и Агенција за заштиту од јонизирајућег зрачења и нуклеарне сигурности. Сећам се добро да је наш актуелни премијер објаснио овај невероватно дрски акт наводном корупцијом, која је владала међу кадровима ДС, запосленим у овим установама. (Дрским тај чин сматрам због апсолутног неуважавања права на здрав живот људи, грађана Србије и неуважавања права на здраву животну средину – не само ради нас и наших савременика, него и ради потомства.)
Свако и најмање разуман би помислио да је уместо тако радиклане мере, као што је укидање установа, било могуће, једноставно, заменити корумпиране кадрове (ако се нешто такво доказало) честитим и професиооналним. Међутим, оваква „чистка“ свих релевантних установа из сфере екологије највише личи на смишљен чин. Постоји цели низ установа, чије се надлежности дуплирају и које нису тако насушне, као нпр. Агенција или Фонд за заштиту животне средине, па ипак нису укинуте, него и даље оптерећују буџет Србије.
Неформална група грађана „Панчевци против загађења“ је прошле године захтевала од власти одговоре на питање – да ли се редовно или барем повремно врши мерење загађености ваздуха у Панчеву. Захтеван је и појачан надзор над ситуацијом. Званичан одговор нисмо могли прочитати у српским гласилима. Могуће да се више ни таква мерења не врше.
И, питање, које се стално намеће јесте: како је могуће да јавност не бива благовремено обавештена о загађености пијаће воде или ваздуха, него тек након што неко заврши у болници или након што вода избаци тоне мртве рибе, нешто се, евентуално, почиње предузимати?! (Ако се уопште то „нешто“ и предузме.) Да ли је могуће да се у овој земљи више не врше мерења загађености ваздуха и воде? И, ако се иста врше, да ли је могуће да су ти подаци намењени само одређеним, „посвећеним“ лицима у државној управи, а не становништву, којег се непосредно тичу!? Да ли нас неко плански уништава или, једноставно, имамо посла с политичком врхушком, која робује профиту и ради интереса жртвује здравље и живот својих грађана?! (Узгред, истих оних грађана, који треба да раде толико дуго, да немају шансе да дочекају пензију!)
С обзиром на то ко су највећи загађивачи у овој земљи и о коликом профиту се ради, није тешко закључити да власт, очигледно, има свој удео у њиховој добити (комад „колача“, народски речено), јер у противном не би тражила начин како да им учини услугу науштрб својих грађана, које третира горе од комараца. Да, буквално тако. Јер, комарце запрашују једном годишње (и, углавном, само у престоници), а грађане неизвесно колико пута – што наноалуминијумским спојевима „кемтрејлса“, што димом из фабрика, а о тровању водом да и не говоримо!…
Драги читаоци… Доста је било вербалног „србовања“! Учините нешто против оваквог третмана, јер у противном ниједног Србина за 100 година на нашој земљи неће бити! Не дозволимо!
Извор: СРБИН.ИНФО – Соња Павлова
