Прочитај ми чланак
Слика преузета са Ројтерса
Европа је направила вештачког „руског непријатеља како би створила вештачки европски идентитет“, изјавио је за РТ француски новинар Гај Метан, говорећи о својој књизи „Русија-Запад: Хиљаду година ратовања“.
Писац је рекао како се пре 15 година заинтересовао за развој односа између Русије и Запада. Током овог времена је често био ужаснут како су вести повезане са Русијом покривене у медијима. Украјинска криза је заиста мотивисала Метана да напише књигу.
„Када је украјинска криза експлодирала у фебруару 2014. био сам шокиран како су моје колеге преносиле те догађаје са анти-руском пристрашношћу. Анти-руско расположење преовладава на Западу, у Европи и САД“, изјавио је Метан додајући да таквог феномена нема у Кини и Јапану и другим земљама.
„За мене то је један вид расизма. Не верујем да постоји други начин да се то објасни. Мислим да су корени тога у стереотипима насталих након раздвајања православља и католицизма. Зато је моја књига названа „Хиљадугодишњим ратом“, додао је Метан.
„Модерна русофобија води порекло из западне Европе у 18. веку када је Запад постао непријатељски расположен према Русији током колонијалне експанзије, схвативши да је Русија најмоћнија на континенту. “, наставља Гај Метан.
Према њему, САД је усвојио русофобију после Другог светског рата, али је данашња русофобија углавном постала америчка.
„Једном када је нацизам побеђен 1945. Американци су се окренули против свог руског савезника, што је такође био случај са Британцима 1815., након њихове победе над Наполеоном.“
„Америчка русофобија је прво била повезана са борбом против комунизма“, објашњава Метан, „али је остала иста чак и након пада комунизма и краја Совјетског савеза 1991.
Она има две форме: идеолошку форму везану за такозвану борбу за људска права и демократију и геополитичко ривалство јер САД желе да превлада америчка хегемонија.“
Говорећи о Европској унији, Метан је рекао како блок нема идентитет и труди се да опстане, поготово након интеграције нових источноевропских земаља. Свеже чланице ЕУ попут Пољске, Румуније и балтичких земаља имају потребу да створе нови европски идентитет.
„Шта је лакше за њих од измишљања непријатеља, противника?“, рекао је француски новинар, додајући да за те чланице ЕУ Русија делује као идеални непријатељ, а такође им омогућује да добију подршку америчке војске и нафтних лобија.
Иако се писац бојао непријатељских критика других новинара, које је критиковао у књизи, његов рад је добро прихваћен. Јавност и књижевни критичари су га позитивно оценили.
„Схватио сам да је јавност уморна од потпуно пристрасног извештавања западних медија о догађајима везаним за Русију и сада је (јавност) гладна за новим тачкама гледишта.“
(РТ за Србин.инфо превела Маја Орлић)
