Прочитај ми чланак
Фото: Весна Лалић
Како видимо да је господин Мали веома успешан у оваквом свету, готово десна рука премијера Вучића, ми се уопште не секирамо за јадне тајкуне и супербогаташе, јер ако нешто фали, зови и стиже Мали.
Г. Синиша Мали је човек који је свугде присутан и свугде га има. Ефекти његовог рада су невидљиви, али Он је увек ту када је у питању:
Београд на води и Обреновац под водом,
Бус плус и Бус Пљус-од-стране-контролора-увек-када-треба,
председник привременог већа Београда и Градоначелник Београда,
помоћник министра за приватизацију и директор Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктуирање и тржиште капитала у Агенцији за приватизацију, али и
саветник за економију подпредседника владе Александра Вучића и
лажни докторант (у свету не схватају његове потенцијале, те Симон Циферт (Szymon Cyfert), главни и одговорни уредник журнала „Организација и менаџмент“, у ком је објављен научни рад Синише Малог, повлачи његов текст уз објашњење да су неки делови текста „скоро идентични докторској тези Стифаноса Хајлемериама“. „На сву срећу“ Факултет Организационих наука је на његовој страни и није му узет лажни докторат).
Ових дана нас је г. Мали изненадио још једним својом активношћу, где се примећује необуздани таленат овог господина.
Сазнали смо да је г.Мали лобирао и активно предлагао “lex specialis“ (ово му се пуно допада, па је примењивао и на пројекту „Београд на води“) чиме би се сви дугови приватне фирме Мирослава Богићевића ставиле под заштиту државе и државним новцем спасавале.
Класичан пример „буразерске економије“ : оно што је моје је само моје, а када крене лоше, онда је то наше и државо помагај и спасавај. Вапе „несрећни тајкуни“.
Све би се и некако могло разумети да г.Динкић није својевремено рекао да проблем четири велике државне банке се не може решавати „нетржишним начинима“, јер је то противно принципу слободне конкурениције.
Видимо да су принципи „слободне конкуренције“ веома присутни у свету и код нас приликом заштите „унесрећених“ тајкуна и супребогаташа, који приликом сучељавања са пропашћу су закукали на сва државна врата не би ли обезбедили помоћ. За државне фирме то наравно није принцип.
Неолиберални социјализам: заштитимо јадне тајкуне – новцем најсиромашнијих. То је мото данашњих политичара и Сорошевског НВО-а. То је мото свих оних који су без трена размишљања погасили, распродали и унесрећили толико људи и толико предузећа у Србији.
Како видимо да је господин Мали веома успешан у оваквом свету, готово десна рука премијера Вучића, ми се уопште не секирамо за јадне тајкуне и супербогаташе, јер ако нешто фали, зови и стиже Мали.
Проблем је само што су богаташи и тајкуни мањина у Србији, а већина грађана практично је сиротиња. Док напредњачка власт штити богаташе, ко ће да заштити народ? Покрет Двери још једном упозорава власт да престане да ради против грађана Србије, јер на следећим изборима неће проћи некажњено.
Економски тим Покрета Двери
