Уколико би ,,премијер у покушају“ успео да створи своју академију онда би се питање војвођанске нације подигло на ,,академски“ ниво, а то су висине са којих би Пајтић и њему слични волели да посматрају своје снове.

„До сада сам лудовао
О стварима разним,
Сад ћу другим правцем поћи,
Сад ћу да булазним.“

Јован Јовановић Змај (1882.)

Овако би, вероватно, коментарисао чика Јова Змај изјаву самозваног „премијера“ самозване „владе“ APV господина Бојана Пајтића о оснивању (VANUK-а) то јест Vojvodjanska Akademija Nauke, Umetnosti I Kulture. Претходни академски узлети „премијера“ су се спотакли о Уставни Суд који је прогласио оснивање (VANU-a) Vojvodjanska Akademija Nauke I Umetnosti неуставним. Када „премијеру“ и „влади“ није успело стварање личне академије на начин како су они то замишљали, проблем су решили кроз НВО сектор. Академија – невладина организација, молим лепо, када може Milo да региструје „цркву“ у полицијској станици, што не би могао „премијер“ академију. Али, како је Milu канонизована „црква“ тако је и „премијерова“ академија доживела научна признања и углед. Не вреди. НВО академију нико не доживљава озбиљно, како ли ће тек будуће академике „премијера“ и његове другаре. Замислите академик невладине организације тај и тај, не иде, то би и за Нушићеве јунаке било много.

„Премијер“ и другари су размишљали дуго и темељно и дошли на генијалну идеју да оном старом називу академија, наука и уметност додају и реч култура, па опет испочетка као и први пут. Систем „ако прође – прође“. И овај део приче о људској глупости и потреби за ничим заслуженим титулама којим би се надоместиле личне празнине и неспособности могли би смо да разумемо. Човек што мање вреди има већу потребу да самопоуздање „учврсти“ робном марком коју обуче, аутомобилом који вози или титулом коју стави испред имена, али ова ствар је нешто озбиљнија.

О АУТОРУ

Драган Н. Манић je члан Руководства Покрета Двери

Војводина коју ми познајемо из историјских читанки и која ових дана обележава 167 година од свог оснивања и ова коју ми живимо нису исте Војводине.

Прву је створио Српски народ у крвавој борби 1848-1849. године са жељом да сачува своје национално, културно и верско право у Аустријском, касније Аустроугарском царству. Мало се зна да су Срби након сеобе под Патријархом Ареснијем III Чарнојевићем 1690. године у крајеве северно од Саве и Тисе (Банат је био под Турцима до 1718.) доживели погром од стране мађарских устаника које је предводио Ференц II Ракоције, такозвана Ракоцијева буна из 1703. По мађарским подацима на овом простору убијено је више од 100.000 људи, жена и деце српске националности. Са овим искуством Срби су дочекали 1848. годину и на Мајској скупштини прогласили Војводину Српску. Мало се зна о догађајима из тог времена.

Кнежевина Србија је Србе пречане помагала у новцу, оружју, муницији. Уз ову помоћ Кнежевине Србије устаницима је пришло око 10.000 добровољаца из свих српских крајева. У то време граница на Дунаву и Сави није постојала и то је био аларм за Беч и Пешту. Треба поменути још један догађај из тог времена о коме се не говори да се не би кварио сан о данашњој vojvodini. Наиме, мађарска војска је са Петроварадинске тврђаве бомбардовала Нови Сад, (Mађари су га звали Рац варош – Српска варош), док га није сравнила са земљом. Ово је лако проверити -данас у Новом Саду не можете да нађете зграду старију од 160 година.

Дакле, прву Војводину је створио Српски народ да би се заштитио у оквиру туђе државе и са жељом да се, када за то дође тренутак, припоји својој браћи јужно од Саве и Дунава. То се и догодило 1918. Године. Када су се Краљевини Србији припојили Срем, Банат, Бачка и Барања. Од тог тренутка Војводина је остварени сан и она остаје да живи као пример борбе за јединство Српског народа. Ово је Војводина Милоша Црњанског, Уроша Предића, Исидоре Секулић, Михајла Пупина, Лазе Костића . . .

Vojvodinu у којој ми данас живимо створила је Кoмунистичка партија Југославије у јесен 1944. године. Она је сан К.П.Ј., а не српског народа. Напротив, она служи да подели српски народ и да ослаби српску државу. Неопходно је истаћи да су се за овакву Vojvodinu између два светска рата залагали поред К.П.Ј још и Хрватска Сељачка странка, пазите, усташки покрет (!) и Хортијева Мађарска. Када ово данас знамо лако нам је да разумемо зашто је НОВОСАДСКОЈ БИРОКРАТИЈИ ближи Загреб од Београда.

Vojvodina Бојана Пајтића и Ненада Чанка јесте антисрпска творевина у својој основи и као такву је једино можемо разумети. Сетимо се само неуспеле кампање да се људи на попису изјашњавају као некакви vojvodjani. На крају никада нисмо сазнали колико има тих vojvodjana пошто су се људи изјашњавали као Србин, Словак, Румун, Мађар итд. Ако пратите ТВ Нови Сад која се данас зове TV Vojvodina, чућете безброј пута понављање речи Vojvodina и vojvodjani. Медијска машина упорно ради свој посао, по принципу „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“. А све је почело гажењм табле РТС-а од стране Ненада Чанка, тобоже он се јако узбудио зато што је РТС у време 90-их био пропагандна машина Слободана Милошевића. Чија је данас пропагандна машина TV Vojvodina?

Данас им је потребна vojvodjanska akademija и ако САНУ има огранак у Новом Саду. Кажу то је због националних мањина (!?), што је глупост без преседана, пошто, да би сте постали Академик САНУ није неопходно да сте Србин него да својим научним радом заслужите звање Академика. Уз огранак САНУ Нови Сад је и универзитетски град тако да ни по чему не заостаје за престоним градом Београдом. Једино ето што није престони град. Узимање у разматрање Матице Српске као научне и културне институције од посебног значаја која се налази у Новом Саду и слави скоро два века постојања нема смисла, јер она је Српска, а не vojvodjanska.

Уколико би „премијер у покушају“ успео да створи своју академију онда би се питање vojvodjanske nacije подигло на „академски“ ниво, а то су висине са којих би Пајтић и њему слични волели да посматрају своје снове.

После тога им остаје још да прогласе vojvodjanski језик јер он није исто што и Српски, има ту неких разлика објасниће нам нови академици. Још и да региструју једну vojvodjansku „цркву“, на пример у полицијској станици Мали Иђош, па Бог да их види. И на крају остаје још само да позову странце да их заштите од страшне Србије и још страшнијих Срба. Можда Вам ово звучи нереално? Сетите се Црне Горе, Dukljanske akademije, матерњег, а потом crnogorskog jezika, распопа Мираша и montenegrina који полако постају Crveni Hrvati.

Богу хвала читав Евроунијатски концепт је на издисају, јер сетимо се идеја vojvodjanstva је увезена споља од наших осведочених пријатеља из Загреба, Беча и Пеште. Са друге стране „премијер“ у покушају господин Пајтић вози свој последњи круг у фотељи, и то је лепа вест. Он је прошлост, аил није још време за радовање. Данас је проблем онај који се кандидује као Пајтићева „алтернатива“, херој из Фекетића господар Александар Блер. Оно што Пајтић покушава херој из Фекетића ће урадити и више и боље и брже. Како је помогао Србима на Косову и Метохији тако ће да помогне и нама у Банату, Срему и Бачкој.

И овог савременика је давно опевао чика Јова Змај:

Треба ићи напредно
(То јест туђој Мети,)
Ко не уме, тога ће
Учит’ бајонети.
Скупштина се сазива,
Финанције журе:
Бирај, бирај, Србијо,
Старе креатуре.

Јован Јовановић Змај (1886.)

Покрет Двери нуди једноставно решење:

Укинимо НОВОСАДСКУ ПАРАЗИТСКУ БИРОКРАТИЈУ која је економски и национално штетна. Економски је штетна јер сваке године прогута 6,5 милијарди динара наших пара, а да не ствара ништа осим проблема. Национално је штетна зато што промовише такозвани vojvodjanski идентитет који смо видели да је у основи антисрпски.

Решимо једном узрок да не би смо свакодневно ратовали са последицама.

На крају чика Јова Змај је оставио и поруку за Српски народ:

Ова моја иронија,
То су празни звуци.
Али твоја судбина
У твојој је руци.

Јован Јовановић Змај (1886.)

*стих Ђорђа Балашевића

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Бојан Пајтић, ВАНУ, Војвођани, Војводина, Драган Н. Манић, Србија