Звезде су с неба сјале
(Староградска песма; пева: Мира Пеић Арменулић)

Звезде су с неба сјале
ветрић је дувао
мене је мој мили драги
ах, верно љубио.

Сад драги другу љуби
и мене оставља
а ја га нећу клети
јер сам га волела.

Ко ли ће за мном тужит’?
Ко ли ће сузе лит’?
Ко ли ће на мом гробу
бели цвет посадит’?

Мајка ће за мном тужит’,
сеја ће сузе лит’,
а мој ће мили драги
бели цвет посадит’.

Ознаке: Звезде су с неба сјале, Мира Пеић Арменулић, песма за лаку ноћ, романса, староградска песма