Прочитај ми чланак
Поновном причом о окупаторској шиптарској војсци Косова и новим нацртом закона о Оружаним снагама власти у Приштини покушавају да у Београду и Бриселу направе простор за политички притисак и преговарачки маневар. Да би се створио законски основ за војску потребно је мењати окупаторски косовски Устав, што значи да за њега гласају и представници Срба у шиптарском окупаторском парламенту.
Приштина претпоставља да ће успети да „стисне“ Србе јер српска страна исто тако жели уставне промене да би у окупаторском шиптарском систему створила услове да Заједница српских општина добије и извршна овлашћења.
Могуће одмрзавање?
Због смене министра Александра Јаблановића, представници „Српске листе“, која има девет од десет представника Срба у окупаторском парламенту, „замрзнули“ су свој статус. Да ли ће почети са радом зависи од договора са премијером Србије Александром Вучићем.
Осим дилеме да ли ће Срби да се изборе са овим притиском, питање је и како ће међународна Заједница реаговати? А она, жели да и Срби и Албанци гласају за промене Устава, јер ће се једино тако створити услови за формирање Специјалног суда пред којима ће се судити за ратне злочине ОВК.
Окупаторско шиптарско Министарство за безбедносне снаге Косова (БСК) израдило је Нацрт закона о Оружаним снагама Косова и наредне недеље ће га проследити окупаторскојј влади. Према тексту у који су „Вести“ имале увид, наводи се да шиптарске оружане снаге Косова представљају националне војне снаге Републике Косово.
Каже се и да је обавеза ОСК да бране суверенитет, територијални интегритет, грађане, имовину и интересе Републике Косово, као и доприносе изградњи и очувању регионалног мира и регионалног и глобалног стабилитета, те да су обавезе ОСК да учествују у операцијама подршке за реаговање над кризама и у подржању мира, помажу становништву и цивилним властима у случају природних непогода и другим ванредним ситуацијама, врше уништавање експлозивних средстава.
Председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун сматра да би овакав потез Приштине требало да забрине Уједињене нације, јер је према Резолуцији 1244 једино присуство Кфора као оружаних формација, а да би формирање ОСК значило значило дестабилизацију и продубљавање међуетничке нетрпељивости.
То показује да нису искрени и посвећени нормализацији односа и стварању услова за превазилажење оштрих и дубоких подела. Ово само иде ка даљем продубљивањем јаза између Срба и Албанаца – каже Дрецун, упозоравајући и на „двоструке стандарде“ појединих чланица НАТО које „дају своје војнике у састав Кфора, а истовремено и врше обуку припадника те будуће формације Албанаца на КиМ“.
Приштина овим потезом очигледно жели да игра на карту национализма, када већ грађанима не може да понуди бољу економску ситуацију. На то упућује и чињеница да су у косовској Централно изборној комисији недавно регистроване Балистичка странка и Грађански покрет Огњиште, странке са изразито националистичким предзнаком. Иако је њихова регистрација раније одбијена, сада то није био случај, и српски глас није могао да уради ништа.
Око 8.000 активних и резервних војника
У нацрту Закона о оружаним снагама, у члану који се односи на организовање стоји да су то „професионалне снаге“ које „одражавају етничку разноврсност становништва Републике Косово и регрутују се од стране држављана Републике Косово“. Према нацрту, план је да се оружане снаге састоје од једне активне компоненте од највише (5.000) припадника и од једне резервне компоненте од највише (3.000) припадника.
Штетно и узнемиравајуће
Шеф посланичке групе ДС Борислав Стефановић оценио је да је стварање Војске Косова штетна ствар и узнемирујућа вест која се понавља циклично.
– Имам утисак да неко стално подгрева ту тему, када то одговара влади у Приштини, желећи да подигне свој квазипатриотиски профил и националну свест на Косову – каже Стефановић.
– Основни проблем Срба у политичком животу је да не постоји механизам да зауставе политичке процесе који нису у интересу одбране права српске заједнице.
Један глас против у ЦИК-у је недовољан да би се било шта спречило, а тако је и у већини осталих институција, па чак и у Парламенту.
Осим у одбору за заједнице, српски посланици немају никаквих механизама да се изборе за своја права.
Једино када је реч о уставним променама, за њих су потребне две трећине гласова мањинских посланика, што у пракси значи да Специјални суд, војска, Заједница српских општина… могу једино да се усвоје гласовима Срба.
Да не буде никакве заблуде, тзв. држава Косово може да добије своју војску једино ако за њу гласају Срби.
Да ли ћемо подлећи политичкој трговини и притисцима или ће се политички представници издићи изнад изазова доношењем зрелих политичких одлука које су у нашем интересу, врло брзо ће се показати – каже Ненад Рикало, српски члан ЦИК-а.
