Сваки покушај ширења „вируса“ обојене револуције у Москви, Руси су дочекали са презиром

23:07 01.03.2015.

Опозиционе групе које САД подржавају у Русији до сада нису произвеле никакве резултате. Њихова провидна услужност Вашингтону и неукусна политика су оставиле прилично непријатан укус у устима већине Руса. Сваки покушај ширења „вируса“ обојене револуције у Москви је до сада био безуспешан.

Руски председник Владимир Путин никад није био популарнији. Његова способност да се суочи са низом провокација усмерених на Русију од стране НАТО-а га је учинила шампионом који се бори против неправде коју Запад шири у државама у развоју.

Када су опозиционе групе САД у Русији одлучиле да се окупе 1. марта, сви су знали тачно шта желе да постигну.

Блоомберг је само дан раније објавио чланак под називом „Анти-Путинова опозиција ће оживети руско пролеће“:

„Таман пре него што ће га ухапсити због дељења летака у метроу, руски опозициони лидер Алексеј Навални је искористио своје последње тренутке на суду у Москви како би направио снимак у којем ургира на подржаваоце да протестују 1. марта против председника Владимира Путина.

Навалнијево уклањање са пролећног окупљања је указало на то колико се Кремљ труди да спречи потенцијалне немире у Русији.

Руска опозиција је готово убеђена да ће надолазећа економска криза покренути пролећни револт размера које су последњи пут уочене на зимским демонстрацијама 2011./2012., највећим од распада комунизма 20 година раније. Она намерава да привуче бар 100.000 људи на „антикризни марш“ у Москви, а планирају се протести и у 15 других градова. Они ће указати на опадајући животни стандард и конфликте у источној Украјини који су довели до санкција ЕУ и САД против Русије.

У чланку се такође наводи да опозиција дуго није била овако слаба, те да чак и у временима растуће економске кризе у Русији још увек постоји огромна подршка Путину.

Пошто се није очекивало да ће пролећно окупљање у већој мери променити ствари, морало је да се деси нешто много драстичније.

Тако је лидер планираног протеста упуцан у самом срцу Москве.

Наводи се да је Борис Њемцов упуцан четири пута у леђа у петак увече. Фотографи су његово тело намерно усликали тако да се у позадини јасно види Кремљ.

Русија је одмах осудила убиство, при чему је председник Путин напоменуо да је у питању чин „чисте провокације“.

Повезаност Њемцова са агитаторима САД

Њемцов је водио опозицију коју су подржавале САД већ годинама. Он је 2012. године примећен како улази у америчку амбасаду у Москви како би се срео са тада новопостављеним амбасадором САД у Русији, Мајклом МекФолом, који је служио у одбору директора Куће слободе и Националног покрета за демократију (НЕД).

Не можемо довољно нагласити колико је та чињеница важна.

Управо Мајкл МекФоул је 2004. године писао за Wасхингтон Пост под насловом „Мешање у украјинску демократију није америчка завера“:

„Да ли су се Американци мешали у међународне послове Украјине? Да. Амерички агенти ипак преферирају другачији опис својих активности – демократска помоћ, промовисање демократије, подршка грађанству итд. – али њихов посао, како год да се описује, има за циљ да утиче на политичке промене у Украјини.

Агенција САД за међународни развој, Национални покрет за демократију и многе друге фондације које финансирају одређене америчке организације имају за циљ да пруже техничку помоћ украјинском грађанству. Европска унија, поједине европске државе и Међународна ренесансна фондација (коју финансира Сорос) су урадиле исто“.

Поред МекФоловог признања, постоји и Гуардиан-ово из 2004. године под називом „Кампања САД иза немира у Кијеву“:

„Иако Украјина има шта да добије од наранџасте револуције, кампању је креирала Америка, као софистицирану и брилијантно осмишљену вежбу која је у четири државе, за четири године, искоришћена за обарање неадекватних режима.

Та кампања је по први пут искоришћена у Европи у Београду 2000. године, како би Слободан Милошевић изгубио на изборима.

Ричард Мајлс, амбасадор САД у Београду, имао је кључну улогу. Тај исти амбасадор је поновио свој трик у Тбилисију, у Грузији, подучивши Михаила Сакашвилија како да обори Едуарда Шеварднадзеа.

Десет месеци након успеха у Београду, амерички амбасадор у Минску, Мајкл Козак, организовао је скоро идентичну кампању како би покупао да порази белоруског председника, Александра Лукашенка.

Тај покушај није успео. „Неће бити Коштунице у Белорусији“, рекао је тада белоруски председник, алудирајући на догађаје у Београду.

Међутим, искуство из Србије, Грузије и Белорусије је било непроцењиво за обарање режима Леонида Кучме у Кијеву.

,,Сама операција обарања режима се сада толико вешто изводи да је постала шаблонска“.

Важно је схватити шта су САД урадиле у Украјини, Србији, Грузији, Белорусији и Никарагви и ко је одговоран за то, јер су САД управо све то поновиле 2011. године, изазвавши такозвано „Арапско пролеће“, урадивши то исто 2013./2014. године током такозваног „Еуромајдана“, а сада изгледа покушавају то да учине у Русији.
Њемцов се састајао директно са МекФолом који отворено ради на рушењу власти пратећи интересе Вашингтона и Вол Стрита, а то само показује у којој је мери Њемцов био повезан са САД.
Изузев директне повезаности Њемцова са представницима Америке, саветник Њемцова, Владимир Кара-Мурза, редовно је ишао на форуме НЕД-а на којима је модерна Русија описивана као диктатура.

Сенатор САД, Џон МекКејн је једном приликом рекао: „Пре годину дана Бен-Али и Гадафи више нису били на власти. Асад неће бити на власти у исто време наредне године. Арапско пролеће је вирус који ће захватити и Москву и Пекинг“.

Сенатор МекКејн очигледно посматра Арапско пролеће као западни производ и алат за обарање недемократских власти.

Овај „вирус“ је можда оборио многе власти широм света, али у неким земљама попут Тајланда, Малезије, па чак и Египта није успео у потпуности да испуни свој циљ. Иако је „Еуромајдан“ у Украјини био успешан, Вашингтон је изгубио кључне територије своје новодобијене државе као што су Крим и исток Украјине, где се још увек воде борбе.

Очигледно је да је Вашингтоновом „шаблону“ потребан неки додатак. Шта би то било корисно само пар дана пред покушај покретања немира у Москви? Потребан је мученик.
Њемцов, савршени мученик

Провокативно убиство у центру Москве, недалеко од самог Кремља, навело би лаковерне грађане да замисле председника Путина како из своје канцеларијске столице нишани пушком са прозора Кремља, пуцајући на свог ривала.

Пре него што је било каква истрага спроведена, западни новински извори већ инсинуирају да је Кремљ одговоран за убиство, надајући се да ће јавност поверовати да је руско вођство толико непажљиво да је починило тако провокативан чин само два дана пре протеста.

ББЦ је у свом извештају „Убијен Борис Њемцов, политичар руске опозиције“ навео:

„Он је убијен само неколико сати након апеловања за подршку поводом марша у недељу у Москви против рата у Украјини. Кремљ каже да је руски председник Владимир Путин осудио убиство. У скорашњем интервјуу, Њемцов је рекао да се боји да ће га Путин убити због његовог противљења рату у Украјини“.

Наравно, ББЦ је такође поменуо да је Њемцов намеравао да искористи растуће економске проблеме у Русији, које су изазвале санкције САД и њихових савезника.

Чини се вероватнијим да је Њемцова убио неко из његове властите опозиције или неко из америчке подршке него неко из Кремља. Читава комбинација економског терета наметнутог санкцијама, протеста и сада мученика, омогућиће Западу да изазове одрживи хаос и немир који је желео у Русији, а који је већ остварио у суседној Украјини.
Порука америчким заступницима – Будите од користи живи или ћете бити од користи мртви

Колеге Њемцова сада сигурно подржавају западну пропаганду по којој Кремљ стоји иза убиства, али ко је од њих убеђен да је то стварно тако?

Они морају схватити да било ко од њих може бити следећи и да било ко ко није од користи жив може бити од користи мртав. Њихове опције су сада ограничене и сада имају улогу искључиво као пиони Вашингтона.
Амерички заступници у Русији морају да разумеју да „обојена револуција“ није могућа и да се почело са новом тактиком одабира „мученика“.

Што се тиче убиства Њемцова, сваког истраживача ће упитати ко има користи од читаве ситуације. Сигурно је да ситуација не одговара Кремљу, а није ни у његовом маниру. Заправо, једини који имају користи од смрти Њемцова јесу његови следбеници и страни подржаваоци, који се суочавају са још једним пропалим протестом.

Да опозиција стварно није била иза убиства свог лидера, они се не би усудили да одрже протесте ове недеље, јер би то било бесрамно искоришћавање трагедије. Међутим, пошто они несумњиво стоје иза убиства, протестоваће, бесрамно користећи смрт Њемцова до максимума.
Када је сенатор Џон МекКејн назвао мешање Америке „вирусом“, он ни у ком случају није погрешио. То стварно јесте болест, која би могла да покоси и Русију, под условом да она то дозволи.

(Вебтрибун, Тони Карталучи)