Прочитај ми чланак
(Лазар Лазић).
Да ли је добар спин скуп? Не бих рекао.
Мислим да се у данашње време никакав медијски спин или медијска манипулација не може окарактерисати као скупа. Та медијска манипулација служи као прозор у неку другу савест. Савест која није наша, није истинска али је лепша и лакша и зато је прихватамо као своју.
Е управо ту савест обезбеђује тај добар медијски спин. Простим речима, како се представи у медијима тако је заправо и било.
Како је било истински? То није битно. Кога брига за то. Битна је само режимски савршена “ружичаста“ слика у службеним гласилима тог истог режима.
Зато немојте дозволити да вас чуди што је премијер ангажовао чувеног спин-доктора, Енглеза Алистера Кемпбела кога су наводно платили Уједињени Арапски Емирати да одржи предавање пи-аровима запосленим у српским министарствима који су задужени за комуникацију с медијима.
Упутство за прављење потребне слике која ће се представити грађанима Србије, а који ће, донекле, у њу слепо веровати.
То је, у ствари, суштина нашег проблема овде. Грађанима се сервирају информације које су им потребне да “сами“ саставе ту ружичасту слику. Дају им се делови слагалице и пуштају их да саставе целу слагалицу, тако стварајући утисак да нема те цензуре која се тол’ко често помиње. Паметна ствар. Да се воде истим системом као Партија не би постојала та “демократија“ и “слобода мишљења“. Управо та слагалица коју грађани састављају даје им слику “савршене“ демократије која је у Србији коначно почела да се развија.
Такође је речено да су ти исти пи-арови ишли на обуку у Сједињене Америчке Државе, опет, не о трошку државног буџета већ су то финансирали фондови Европске Уније који ће такође платити и тим стручњака британске владе који ће држати обуку о комуникацијама у процесу придружења Европској унији.
Очигледно да постоји нека друга врста “комуникације“ у процесу прикључења Европској Унији, и да је за то потребна добра припрема, што у САД-у а што на домаћем терену уз помоћ британских експерата за спин. И после се питамо коме то иде у прилог.
Видимо ко је спреман за то да плати, одатле се врло лако закључује.
Као студент групе за односе са јавношћу, не могу а да не приметим да партије које односе највећи проценат бирачког тела превише снаге и средстава улажу у то да њихова медијска слика буде савршена. Чим дође нова кампања ето нама оних који верују да је народ наиван и мисле да ће да поверује у њихово мажење крава, постављање камена-темељца и завета како ћемо живети боље до краја 2016., 2017., 2018…
Из свега наведеног могу закључити да ће ми требати челични живци да кроз све ово прођем “чист“, неукаљаног образа и части, што ми је као Србину, и пре свега човеку, јако битно. Да останем веран неким исконским људским вредностима, да не продам веру за вечеру. Да будем и останем Пилипенда савременог доба.
Шоканатна је ствар да народ још није прокљувио унапређивање имиџа тих људи који нам се у свакој кампањи појаљују као нови људи.
Није нама потребан Алистер Кемпбел, нити његов тим експерата. Зашто би бацали паре на то и САД, и ЕУ или Емирати. Ми, као народ, још нисмо научили да разликујемо добро и зло. Кад то схватимо и почнемо да разумемо неке основне ствари онда ће им тек требати ти спин доктори и медијски експерти.
А до тад, народе мој, остани ми спокојан и слушај и гледај ту ружичасту слику…
