Док је Обамина администрација преокупирана наговарањем Европе да уведе оштрије економске санкције Русији, Путин је заузет бацањем Вашингтона у све већу депресију. Уместо да се фокусира само на очигледне провокације САД-а и НАТО-а у Украјини, Русија продубљује стратешке везе са другом евроазијском силом, Народном републиком Кином. Далеко од тога да Путин моли за новац Пекинг. Две силе плету противтежу англо-америчкој елити, која луди пошто јој империја измиче из руку.

Нису важне све оне дипломатске изјаве заменика премијера и других последњих недеља о томе како Кина дубоко поштује јединствену улогу САД-а као једине велике силе. Реалност на терену говори да се ближи тектонска и добро испланирана промена у врху геополитичког поретка. Русија и Кина нису само потписале огромне уговоре о нафти и гасу, што би спречило негативне ефекте по Русију услед потенцијалног губитка енергетског тржишта у ЕУ наредних месеци. Сада су се две силе договориле о највећем инфраструктурном пројекту икада који ће створити велика нова тржишта на простору Евроазије.

Трансформација Евроазијe

Русија и Кина су се сложиле да направе железницу дугу 7000 километара која ће повезати Пекинг и Москву. Изградња железнице коштаће 242 милијарде долара, што је готово четвртина трилиона долара, према влади Пекинга. Пут између Пекинга и Москве би трајао два дана, а пролазио би кроз Казахстан. Биће потребно 8 до 10 година да се сагради. Пројекат железнице је најамбициознији инфраструктурни пројекат у историји Евроазије, превазилазећи транссибирску железницу која пролази кроз Русију.

Нова брза железница Пекинг – Москва трансформисаће економски простор Евроазије. У октобру 2014., Кина и Русија договориле су се да потпишу споразум о изградњи првог дела железнице. У споразуму је прецизирано да ће кинеске фирме и њихови руски партнери конструисати 770 км дугу линију која ће повезивати Москву и Казан, важну метрополу на Волги, на путу до Пекинга.

Прошлог новембра, санкције САД-а убрзале су пројекат. Александар Мишарин, потпредседник државне ОАО руске железнице, рекао је да ће секција коштати 60 милијарди да дође до руске границе, и скратиће пут између Пекинга и Москве са пет дана на само 30 сати. Мишарин је истовремено упоредио нову транспортну мрежу са Суецким каналом “у погледу значаја”. У стварности, има потенцијал да знатно превазиђе Суецки канал, будући да служи уједињењу нових тржишта дуж Евроазије између Пекинга и Москве, што укључује 4,4, милијарди људи.

Блиским погледом на мапу железнице, немачки политичари могу графички закључити где лежи будућност Немачке и Европске уније. Путоказ: она не лежи са умирућом америчком, дужничком и надувеном економијом која само нуди трансатлантску трговину и инвестиционе преваре у Европи. Санкције могу спречити немачку индустрију да учествује у једном од највећих конструкционих пројеката у светској историји. Зашто?

Руска ренесанса?

Нова железница Москва – Пекинг је вероватно најзначајнији инфраструктурни пројекат у Евроазији, откад је брилијантни руски министар за железнице, касније и министар финансија и премијер, гроф Сергеј Вите, саградио транссибирску железницу како би ујединио пространу Русију 1890-их.

Вите, студент одавно заборављеног немачког економисте, Фридриха Листа, схватио је коју је улогу железница одиграла у појави Немачке након стварања Царинске уније 1830-их, као и Сједињених држава са изградњом трансконтиненталне железнице.

Витеова економска политика била је на путу да направи економску ренесансу у руском царству, заједно са земљорадничким реформама, економским развитком и другим политикама које су навукле мржњу Лондона и Вол Стрита. Вите се свађао са царом Николајем Другим, уочи Првог светског рата, јер је сматрао да би била катастрофа за Русију да се уједини са Британијом и отпочне рат са Немачком.

Он је имао право, и симболично или не, умро је од тумора на мозгу, непосредно након што је цар био приморан разним интригама да објави рат Немачкој. Тај ужасни рат пре једног века, који је довео до Бољшевичке револуције финансиране од стране Запада 1917., отежао је економски развој Русије и Евроазије све до данас.

Сада је у току трансформација, нова врста руске револуције засноване на миру и економској стабилности, која је иронично под притиском војног и финансијског рата са НАТО-ом.

Евроазијска унија, формално преко Руске евроазијске економске уније и Кинеско-руске шангајске кооперативне организације, и неформално преко бројних економских и војних споразума између две евроазијске силе Русије и Кине, је оно што НАТО и други неоконзервативни ратни хушкачи у Обаминој администрацији очајнички покушавају да спрече у Украјини. Проблем за ове јадне душе без љубави у Вашингтону и Волстриту, је тај што ратови не функционишу више као некад. Овај свет је сит жртвовања живота за један проценат људи.

Аутор текста: Wiilliam Engdahl, стратешки консултант ризика, са дипломом Принстона. Један од најбоље продаваних аутора на темама нафте и геополитике.

(Journal-neo превод Маја Орлић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

Ознаке: Евроазијска унија, железница, Русија