Српске светиње широм јужне покрајине могле би се, по ко зна који пут, наћи на удару шиптарских екстремиста, који као изговор користе уклањање споменика припадницима ОВПБМ у Прешеву. На протесту у центру Ðаковице, Албанци су се окупили на позив објављен на Фејсбуку у име тзв. Албанске националне армије, у којем се наводи да треба уништити тамошњу православну цркву.
– Треба погодити Србе тамо где их највише боли – стоји у позиву АНА, а преноси Коха Диторе.
Најугроженији су они манастири и цркве које, како је објаснио Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, више не штити КФОР.
– Угрожено је све што не чува КФОР. Српске светиње које су сад под заштитом КПС-а могле би се наћи на удару, тако да је сад на међународној заједници да препозна дестабилизујуће сигнале и обрате се на праву адресу. Ветрови дувају из Тиране и Приштине али Хашим Тачи је тај који може да заустави то – објашњава Дрецун додајући да су челници албанске обавештајне службе некадашњи припадници Албанске националне армије.
Ипак, на подсећање да је КФОР био дужан да заштити српске светиње и 17. марта 2004. године кад је у таласу насиља срушено, запаљено и оштећено на десетине верских објеката, Дрецун је подвукао да се од тада до данас, КФОР повукао и препустио КПС-у на чување велики број цркава.
– Међународна заједница не сме да дозволи да се стави знак једнакости између уклањања нелегално постављеног споменика припадницима паравојне формације која је убијала српске цивиле и полицајце, па и албанске цивиле који нису били “лојални”, и паљења светиња која су вековима старе. Био би превелики ризик за КФОР и НАТО да дозволе тако нешто – истакао је он.
Албанска национална армија, како је рекао, нема више тако снажне структуре као некад, али појединци увек могу покренути такве рушилачке акције.
Подсетимо, у таласу албанског насиља 2004, у “мирно време”, између осталих, до темеља су срушени и манастир Девич код Србице, из 15. века и конаци манастира Светих Архангела код Призрена из 14. века, где није поштеђена ни гробница Цара Душана. У Призрену су изгореле и цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века на чијем је своду исписана претећа порука:“Смрт Србима”.
Епископ рашко-призренски Теодосије затражио је од међународне заједнице да заштити српска гробља и манастире на Косову од, како се наводи, “дивљања” албанских националиста.
– Владика Теодосије апелује на међународну заједницу да не дозволи дивљање националиста који не само што наносе бол и штету преосталим Србима који живе на КиМ већ и огромну срамоту албанском народу – наводи се у саопштењу Епархије.
Додаје се да је оскрнављено 50 гробова на православном гробљу у Косову Пољу, а да су “албански екстремисти кренули у нови поход против гробаља уништавајући на десетине гробова у ноћи између 20. и 21. јануара”.
– Делови разбијене гробнице од снажне експлозије разбацани су по околним њивама. Приступ гробљу још није сигуран јер постоји забринутост да су експлозивне направе постављене и на другим гробовима – наводи се у саопштењу.
Према информацијама КПС, оскрнављено је и 50 српских гробница на православном гробљу у Призрену.
Епархија је оценила да се за такво понашање “помајмање могу тражити оправдања или поводи у најновијим тензијама” у Прешеву, јер скрнављења српских светиња и гробаља трају већ годинама.
На Космету, поред Високих Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице и Богородица Љевишке, који су под заштитом УНЕСКО-а, постоји око 1.500 добара наше духовне баштине.
Према подацима СПЦ, на КиМ постоји више од 1.100 цркава и остатака цркава. Такође, ту је и 534 старих српских гробаља, око стотину тврђава и 14 двораца српске властеле.
Нихова заштита “иде на душу” међународне заједнице јер се, нажалост, сви потези Београда у том правцу могу свести само на дипломатске притиске у светским центрима, а Хашим Тачи је поводом спорног споменика у Прешеву “опоменуо” Србију да је дужна да чува споменике културе као што се они чувају на КИМ.
(Телеграф)