Абдулрахман, брат Мусе Барија, несрећно страдалог Гамбијца, дошао је у Београд да идентификује тело брата. – Патолог му је рекао да је преминуо услед тровања угљен-моноксидом

Муса Бери, двадесетосмогодишњи Гамбијац који је 10. децембра нађен мртав у напуштеном објекту старе срушене бетоњерке код марине „Дорћол” на Дунавском кеју, преминуо је услед тровања угљен-моноксидом. Ту информацију је његовом брату Абдулрахману Барију (34), који је чим је сазнао за ову вест долетео из Атине у Београд да идентификује тело, потврдио патолог Института за судску медицину. Да би се згрејао, у металној посуди, заложио је ватру. Заспао је и угушио се у диму.

Вест о смрти брата сазнао је од девојке из Србије (име и презиме познато редакцији), која га је пронашла и обавестила преко „Фејсбука”.

Она је са Мусом била у емотивној вези неколико месеци. Она га је и нашла мртвог у хладном, бетонском „бункеру” у ком је живео на Дорћолу. И који није за живот. И позвала је полицију.

– Поразило ме је када сам видео на каквом је месту скончао. Није заслужио такву смрт – каже Абдулрахман.

Додаје да се није чуо с братом пола године, није знао ни његов број телефона, нити тачно где се он налази.

Док Србија бруји о трагичној смрти и животу Мусе Барија на Дорћолу, Мусина мајка ту страшну вест још не зна.

– Најтеже ми је то што немам снаге да јавим мајци – потиштено нам говори Абдулрахман и додаје:

– Драго ми је да су га људи овде прихватили. Уверио сам се да је склопио пријатељства у Србији. Комшије су му помагале.

Мусино тело се налази у капели, преко пута Института за судску медицину.

Брат је разговарао са патологом. Није успео да види тело. Идентификовао га је преко слика са аутопсије. Може да га види на дан транспорта, тако су му рекли. Наш покушај да сретнемо патолога и попричамо с њим био је безуспешан. Једино смо сазнали да ће званичан извештај бити готов тек за месец дана. Нама нелогично, али тако је!

У Институту за судску медицину и у полицији нису хтели да коментаришу овај случај и да нам дају званичну потврду о узроку смрти.

Подсетимо, Муса Бери је превалио пут од Гамбије, преко Турске, Грчке и Македоније до Србије. Направио је себи дом у напуштеном објекту старе срушене „бетоњерке” на Дунавском кеју на Дорћолу. Раскрчио је околни простор и направио азил за псе луталице. Спријатељио се са Дорћолцима који су му помагали и сматрали га комшијом. Нађен је мртав под неразјашњеним околностима.

Браћа Бери су пре неколико година незадовољни животом у сиромашној Гамбији, одлучили да оду у свет и потраже бољи живот. Циљ им је био да добију азил у Великој Британији, Немачкој или у некој од скандинавских земаља. У Гамбији живи неколико етничких група. Свака има свој језик и традицију, а Муса Бери је припадао Фулама.

– Мој брат и ја имамо своје куће у Гамбији, али желели смо да пробамо неки други живот у Европи. Народ наше земље је добар, али је поразно то што влада диктатура једног човека. Он се зове Јаија Џаме. Муса и ја смо живели заједно у Грчкој, али он је хтео да иде даље. Желео је да оде у Немачку. Тако је и стигао до Београда, као успутне станице, живео неколико месеци, маштао шта даље, и умро – каже Абдулрахман.

Он је преноћио је у хостелу на Дорћолу, а јуче у подне је отпутовао за Атину. Вратиће се да преузме тело чим скупи новац. За све таксе, „лежарину” и папирологију потребно му је 800 евра, а за авионску карту и транспорт тела његовог брата до Гамбије 3.500 евра. Каже, мора некако да скупи те паре. Како, питамо. Не одговара, слеже раменима али поглед говори да ће успети.

———————————————————–

Где је Гамбија

Гамбија је најмања континентална земља Африке. На западу излази на Атлантски океан, док је на копну потпуно окружена територијем Сенегала. Привреда се темељи на пољопривреди. Кикирики је главни извозни производ. Највећи град је Серекунда, а главни град је Банџул. Говори се енглески језик. У Гамбији живи неколико етничких група и свака има свој језик, културу и традицију – Мандринка, Фула, Волоф, Серер, Јола су само неке од њих. Гамбија је постала независна 1965. године, до тада је била колонија Уједињеног Краљевства. Према попису из 2013. године у Гамбији живи 1.882.450 становника. Деведесет одсто су исламске вероисповести.

 

Политика