Белци су тамо атракција! Плаћали су ми 50, 60 евра, само да јашем коња сат, сат и по времена у сватовима. Понекад бих носио римску униформу и мач, а некад бих био гост на свадби. На улици су ме локалци стално „цимали“ да се сликам с њима, неки су носили ножеве, а многе жене су им брадате.

Овако преноси своје утиске из Њу Делхија у Индији Вукота Ераковић (27) из Врбаса, који је после студија у Београду, дао отказ на послу и отишао у ову далеку земљу, где је живео 13 месеци.

– Желео сам да одем негде где је потпуно другачији живот него код нас, а мислио сам да је у Индији потпуно ненормално. Нисам погрешио. У тој земљи, само када пређеш пут од стана до метроа, можеш да доживиш неку авантуру- прича он узбуђено.

На том путу он је виђао мушкарце који носе ножеве, јер им тако религија налаже, као и жене и мушкарце са веома дугим косама и брадама, који, такође због религије, смеју да скраћују косу и браду само пламеном свеће.

– Људи су толико другачији од нас, ниски су и тамнопути, па су ме локалци свакодневно заустављали да се сликају са мном. Мени то није сметало, али мојој сестри, која ми је са две другарице плавуше дошла у посету, верујем да је било страшно напорно- каже Вукота.

Странци су толика атракција у Њу Делхију, да их Индијци често плаћају само да се појаве на њиховим свадбама. Тако је и Вукота, на једној свадби, сат времена јахао коња, обучен у оклоп као Римљнин, зарадио 50е за само сат времена.

– То је била пребогата свадба. Младин отац је био власних 5 хотела са 5 звездица и док смо ишли у „бахату“ (како они називају сватове), заустављали смо се на сваких неколико минута да би људи пили и веселили се. Сто метара смо прелазили више од сат времена!- прича овај авантуриста, додајући да он није био једини странац који је забављао госте.

– Било је нас 15 белаца који смо глумили Римљане. Ту су били и тамнопути „оклопници“ из Ирака и Ирана, али они су били мање плаћени од нас, јер су мање занимљиви – каже он.

Највеће искуство које је стекао у овој невероватној земљи је – сналажење. Како објашњава Вукота, тамо се или снађеш, или полудиш.

– У Индији можеш сваки дан да погинеш на милион начина, толико је брз и хаотичан живот. Људи возе као ненормални, а има их толико, да маса једноставно може да те прогута.

И без обзира на ту опасност, Вукота би се поново вратио у Индију.

– Тешко је добити радну визу, јер странци морају сваког месеца да плаћју превише новца. Али, вратићу се туристички, што пре будем могао. То је прелепа и невероватна земља и свако треба да је посети – саветује он.

24 sat

Ознаке: зарада, Индија, Србин