Прочитај ми чланак
Ви у Србији причате о белој куги, мислим да је то због неповерења у будућност. Ако Вучић успе да поврати веру, биће добро, каже амбасадор Мајкл Кирби. Амбасадор Сједињених Држава у Србији Мајкл Кирби у интервјуу за Данас наводи да је са премијером Вучићем доста разговарао, поред осталог о томе „где Србија треба да буде“.
„Наравно, у Европској унији. Из много разлога“, истиче Кирби.
Како коментаришете различите изјаве српских званичника у вези с путем Србије у ЕУ и косовским питањем? Председник Николић каже да нас неће пустити у ЕУ док не признамо Косово, док шеф дипломатије Дачић и премијер Вучић инсистирају да такав захтев Србији – да се определи између Косова и ЕУ – нико не поставља.
„Америка није у ЕУ. Али недуго пошто сам дошао овде, тадашња државна секретарка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон такође су дошле у Београд и разговарале са председником Николићем и тада премијером Дачићем о нормализацији односа са Косовом, а не о признавању. Нисам приметио да су се политике САД и ЕУ у том контексту измениле. ЕУ има своју спољну политику, али има и своје земље чланице које не признају Косово. Било је прича, али не видим да је у ЕУ промењен став. Нормализација односа није нужно исто што и признавање“.
Али је танка граница…
„Не мислим тако. Свакако да је дијалог важан. Тај процес је у суштини нормализација. Српска мањина учествовала је на већини избора на Косову, влада у Приштини формирана је уз учешће Срба са севера Косова. Има разговора о судству, многим темама као делу нормализације, али то не мора да значи признање“.
Личи ли то на дефакто признање?
„Пошто не знамо како ће се ствар завршити, не могу о томе да спекулишем. Али свакако решење подразумева веће учешће српске мањине са севера у косовским институцијама“.
Да ли су недавни неспоразуми са Албанијом и Хрватском покварили међународну репутацију Србије?
„Јасно – не. Погледајте посету премијера Раме Београду, прву посету албанског премијера од 1947. Дошао је после тешких догађаја – фудбалске утакмице, дрона… И упркос тешким догађајима, посета се одиграла. Рекао бих да је то важно и да је посета била позитивна, пошто се догодила у сложенијој клими него што се очекивало“.
Да ли је и Рамина изјава у Београду, убеђивање Србије да „прихвати реалност“ и призна Косово, такође била тежак догађај?
„Не бих рекао да је то било убеђивање, било је позивање да се нешто учини, што није исто. Господин Рама не крије да Албанија признаје Косово. Очекујем да ће Косово и Албанија и даље позивати Србију да призна Косово. Србија то не прихвата, што је прилично гласно рекла више пута. Истовремено, од када сам овде, од септембра 2011, дијалог се одвија на јасно другачијем нивоу него пре неколико година. Вучићу и Тачију није био проблем да се сретну у Њујорку“.
Шта мислите о захтевима Хрватске да се Србија огради од Шешеља?
„То је компликована тема. Не можемо да кажемо „урадите ово или оно“. То је на државама, како ће и да ли ће реаговати. Кад људи причају ствари које депримирају друге, да ли ћете ћутати или не, на вама је. Да ли Шешељу дати више простора у медијима или не, такође. Мислим да би српска влада била срећна када би он нестао из вести“.
Да ли је резолуција Европског парламента о Шешељу била претерана, с обзиром на његову садашњу релевантност у Србији?
„Савршено сам срећан што је то нестало из вести. Парламентарци раде свој посао, то је нормално. Усвајају законе и резолуције, то је оруђе којим располажу. Не мислим да је Србија тражила да се Шешељ врати. Пре готово годину дана су га питали да ли хоће да се се врати под одређеним условима, одбио је. Србију су питали да ли може да гарантује да ће Шешељ поштовати услове, Србија је одговорила како да гарантује кад он то не жели. Овог пута су рекли само нека иде“.
Да ли мислите да ће одустајање Русије од Јужног тока Србију додатно приближити Европској унији?
„Енергетика је овде и у Европи и свету генерално врло важно тема. Европска комисија је била заинтересована да се Јужни ток изгради, као и за друге правце снабдевања природним гасом. Европа покушава да диверзификује изворе енергије. Јужни ток је био један од њих. И Србија мора временом да види одакле ће да прибавља енергију. Да ли је Јужни ток потпуно мртав или је сахрањен па ће оживети, видећемо“.
Дакле, не мислите да је Јужни ток завршена прича?
„Можда Јужни ток неће да васкрсне у том облику, али остаје питање снабдевања природним гасом“.
Спољнополитичко балансирање Србије између Запада и Русије је популарна тема. Неки су уверени у ту причу, а с друге стране из Брисела поручују, као комесар Хан недавно, да је „кристално јасно“ да Србија иде у ЕУ. Шта је ближе истини?
„Мислим да ће Србија ући у ЕУ. Убеђен сам да је то добро и за Србију и за ЕУ. Чланство у ЕУ не значи да не можете имати добре односе са онима ван ЕУ, укључујући Русију“.
И о предстојећем српском председавању ОЕБС-у постоје различита мишљења. Према једном, улога председавајућег је техничка. Истовремено, прича се да ће Србија трпети велике притиске САД, ЕУ и Русије око Украјине. Може ли онда Србији да буде лако?
„Неће јој бити лако, али председавање ће бити велика прилика за Србију. ОЕБС је важна институција. Чињеница да је Србија изабрана показује велики напредак земље и знак поштовања и прихватања Србије. Мислим да нико није претпостављао, пре него што је Србија добила тај посао, да ће Русија украсти Крим. Због тога ће српско председавање бити компликованије, али и већа прилика за Србију да премости јаз. Чини ми се да је Дачић путовао на многа места да продуби своја знања на ту тему. Ускоро иде у Москву и Кијев, сусреће се са министрима спољних послова, недавно је био у Бриселу. Такође, неки српски званичници ишли су у САД. Србија је способна да уради добар посао. Она није одлучилац, већ неко ко треба да олакша ствари. Можда и због својих добрих односа и са Истоком и Западом, Србија је у позицији да тај посао обави добро“.
Ове недеље бићете на конференцији „Тхе Ецономист: Свет у 2015“. Тамо ће бити и руски амбасадор Чепурин. Хоће ли то бити први пут после уједињења Крима са Русијом да се сретнете с Чепурином?
„У четвртак је био на прослави рођендана јапанског цара. Дакле, видео сам га. Нисмо причали. Али не кријем се од њега, нити, мислим, он од мене. Срећемо се на догађајима на којима се појављују дипломате“.
Биће тамо још једна интересантна особа, господин Вулин. Чули смо вашу изјаву да он има право да каже шта хоће, а зна се да је говорио како Америка преко Шешеља дестабилизује Србију…
„Чули сте и моју изјаву о Вулину, да смо успешно сарађивали с њим у вези с Косовом док је био на ранијој дужности, а плодотворна је и наша садашња сарадња. Наставићемо тако“.
Шта мислите о тврдњи Весне Пешић да ви чистите Вулина од оптужби за корупцију?
„Шта радим?“
Тако је написала, на сајту Пешчаник 11. децембра, да ви њега чистите од корупције.
„Кога њега?“
Вулина.
„Не мислим да сам у ситуацији да некога чистим или прљам. Јер не знам како он троши новац. Видео сам неке извештаје у новинама, али не могу ни да га прљам ни да га перем. То је на вашем систему да утврди. Мислим да је то фикција“.
Ивица Дачић, док је био премијер, у Силицијумској долини је најављивао америчке инвестиције у Србији. Има ли добрих вести у том смислу?
„У смислу конкретних инвестиција нисам видео пуно. Видим компаније које овде у међувремену расту и ИТ сектор који у Србији јача. Мицрософт има људе у Србији, Цисцо покушава да уради више, Интел прави телефоне и нове камере у Србији. Паyпал, који је такође Дачић посетио, омогућио је за сада једносмерно плаћање. Аппле ајфона сада има у продаји у Србији. То је оно што се догодило после посете. Покушавамо да повећамо број и квалитет програмера у Србији, али то је недостатак на светском нивоу. У том смислу постоје програми које подржавамо у Нишу и у Новом Саду. Имате ИТ стручњаке и оне који се могу обучити“.
Премијер Вучић каже да сте му пријатељ. Рекао је и да сте добар човек. Шта ви кажете заузврат?
„Имамо врло добре односе. Почело је кад смо били у САД, кад је Вучић био министар одбране. Ишли смо, поред осталог, на кошаркашку утакмицу. Били смо близу терена и био је срећан као мало дете. Више пута смо вечерали заједно, добра храна и вино у складу са српским гостопримством, и разговори. Имали смо пуно прилика да разговарамо и уживао сам у томе. Разговори су врло отворени. Кажем шта мислим, он каже шта мисли. Не мислимо увек исто, али то је у реду. Мислим да покушавамо да урадимо сличне ствари. Ја желим да видим Србију као просперитетну земљу у којој млади људи осећају да имају будућност, они образовани и мање образовани. Он чини напоре у том правцу. Али није лако, изгубили сте много година. Ако Вучић успе, биће боље за људе у Србији“.
Како гледате на протесте у САД делом узроковане одлукама судова да не гоне кривично полицајце осумњичене за убиства неколико Афроамериканаца? На основу медијских извештаја, изгледа да тај део становништва САД трпи велику неправду.
„Нисмо савршено друштво. Имали смо расну дискриминацију некада, ропство у даљој историји и друге облике дискриминације. Годинама смо то поправљали. Понекад се неједнакости у друштву поклапају са расном припадношћу. Јасно је да су полицијска бруталност и насиље неприхватљиви. Правни систем има механизме за подизање оптужница и велике пороте које на основу доказа о томе одлучују. Те одлуке понекад учине људе несрећнима, али имамо поштовање за судове. Председник је позвао врховног тужиоца да преиспита како је полиција реаговала у неким случајевима, као што је онај у Кливленду, где се дечак играо пластичним пиштољем, или дављење у Њујорку. Право питање је како је полиција радила, да ли да мењамо њено поступање. Сада је актуелно питање ношење камера на униформама. С друге стране, друштво је активно, ове ствари се не крију, људи се често гласно не слажу. Не прихватам да се неслагање изражава насиљем, али људи морају имати прилику да покажу да се не слажу, то је демократија и отворено друштво. Полиција у том смислу мора да се мења, када и под којим условима користите оружје“.
Обама прекинуо тортуре ЦИА
Да ли последњи извештаји о техникама ЦИА примењиваним на осумњиченима за тероризам говоре о томе да су оне биле екстремне или неопходне?
„Председник Обама је ставио тачку на те технике на дан кад је постао председник или недуго након тога и био је у праву. Не мислим да је мучење прихватљиво и разочарао сам се кад сам видео те извештаје. С друге стране, бар смо довољно истражили себе на 500 страна, а 93 одсто извештаја је јавно објављено. Довољно смо отворено друштво да се повремено погледамо и признамо да радимо и погрешне ствари. Не слажем се са применом тортуре“.
Самит са Кином сјајна вест
Шта мислите о предстојећем самиту Кине и земаља Источне и Југоисточне Европе у Београду?
„Сјајно је да се толико људи види и разговара о великим инвестицијама, посебно о железничкој прузи у две траке од Будимпеште довде. Зна се да пруге овде нису баш добре. Дипломатски речено. Унапређење железнице ће бити важно за људе који путују возом, за транспорт добара који је јефтинији железницом, преко Будимпеште даље у Европу. Такође, мислим да је за Србију добро да сви ти лидери са својим делегацијама дођу у Београд и покажу како Србија напредује. То је ширење добрих вести о Србији“.
