Немој да бригаш (Златан дукат)
(Пева: Тања Бошковић)

Jош кад сам била нежан цвет,
кад знала нисам какав је
свет,
жути сам дукат добила ја,
ко сунце да ми сја.

Немој да бригаш, бригаш, живот
се стара,
док буде људи биће и пара.
Немој да бригаш, живот се стара,
док буде људи
биће и пара.

Једном сам сама шетала,
златни дукат изгубила,
прошло је много дана
од тад,
због њега плачем сад.

Немој да бригаш, бригаш, живот се стара,
док буде
људи биће и пара.
Немој да бригаш, живот се стара,
док буде људи биће и
пара.

Сад кад сам процвао пупољак ја,
дивног сам момка видела,
најлепши дукат сам
добила ја,
ко сунце да ми сја.

Немој да бригаш, бригаш, живот се стара,
док буде
људи биће и пара.
Немој да бригаш, живот се стара,
док буде људи биће и парааааа.

Ознаке: Немој да бригаш (Златан дукат), песма за лаку ноћ, романса, староградска песма