Прочитај ми чланак
Русија је спремна да буде солидарна са земљама чланицама ОПЕК-а ако се оне договоре 27. новембра да смање производњу нафте како би се зауставио пад цена.
Од укупне светске производње на Русију отпада 14 одсто. Међу чланицама ОПЕК-а, на које отпада 40 одсто светске производње, за смањење производње највише се залажу Иран, Венецуела и Кувајт.
РУСКИ ГУБИЦИ
Министар финансија Антон Силуанов је јуче, са говорнице Међународног финансијско-економског форума у Москви, казао да Русија губи од 90 до 100 милијарди долара због појефтињења нафте и 40 милијарди долара годишње због западних санкција.
Занимљиво да се јуче огласила и Спољнополитичка служба Европске уније са изјавом да није у могућности да процени колику штету Русије трпи због економских санкција ЕУ.
Са друге стране, Александар Уљукајев, министар економског развоја Русије, изјавио је да се он апсолутно није сагласан с тим да Русија од западних санкција губи 40 милијарди долара годишње.
Руски министар енергије Александар Новак каже да буџет Русије зависи од нафте и гаса, па је логично што се тражи решење.
Коначна одлука о производној квоти умногоме зависи од става највећег извозника Саудијске Арабије.
До сада Ријад није желео да смањи количину нафте коју производи.
У Москви не скривају да су минулих дана предузели дипломатску офанзиву да постигну договор о смањењу производње како не би дошло до новог драматичног пада цена.
Предлог је да се у 2015. години смањи производња нафте за 15 милиона тона.
Експерти су сагласни да је главни разлог пада цена нафте повећана производња, па је тржиште реаговало на чињеницу да је понуда већа од потражње.
На то је утицао не само повратак Либије на нафтно тржиште, већ и већа прозводња нафте из шкриљаца у САД.
Главни финансијер Лукојла Леонид Федун каже да је Русија већ крајем августа смањила вађење нафте због санкција Запада.
Највеће смањење које Русија себи може да допусти је 500.000 барела дневно, што је око 68.000 тона.
Светске цене нафте су осетно почеле да падају средином године – америчка нафта је склизнула са 105 долара на испод 80 по барелу, док је „брент“ пао са 104 такође на мање од 80 долара.
Иначе, Руси продају нафту марке „уралс“ чија се цена израчунава у односу на „брент“ који се добија и у северним морима.
Русија је последњих пет година повећавала вађење нафте и годишњи раст је у просеку био 1,4 одсто.
Тако је 2009. добијено 494 милиона тона нафте, а лани 523 милиона тона.
„Многи говоре да цене на нафту падају због могућег договора Саудијске Арабије и САД како би се срушила руска економија. Али ту су и економски показатељи, већа је понуда од потражње. На тржишту се појавила нелегална нафта која се продаје за 30 долара за барел. А постоје и потези на светском тржишту чији је циљ да се обезвреди рубља“, рекао је руски председник Путин говорећи о цени нафте.
Ако се Русија договори са Саудијском Арабијом да се смањи производња за 1,5 милион барела дневно (око 200.000 тона) верује се да би то одмах дало ефекта и да би се зауставио пад цена.
За време недавног боравка руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Ријаду, његов домаћин принц Сауд Фејсал ал Сауд га је уверавао да нису тачне приче да су они на наговор Американаца повећали производњу да би тако задали економски ударац Русији.
Постоји и друга теорија, по којој Саудијска Арабија иде на смењење цене нафте да би избацила из конкурентске борбе Америку која не може да извози нафту и гас добијену из шкриљаца јер би њене компаније пословале са губицима.
Њихова цена рентабилности је око 80 долара за барел.
После разговора, Лавров је изјавио да Русија и Саудијска Арабија имају заједнички став да цену енергената треба да одређују само тржишни закони понуде и потражње а не политика.
Да ли због најављених могућих договора око количина нафте које ће се вадити или због нечег другог, тек од половине овог месеца цена црног злата је полако почела да расте.
Тако се јуче барел нафте марке „брент“ продавао за 80,7 долара.
Нафташи света: Цена није добра
Чланице Организације земаља извозница нафте и произвођачи нафте ван тог картела сложили су се да цена сирове нафте „није добра“.
„Сложили смо се да цена није добра. Сви су забринути“, рекао је министар спољних послова Венецуеле Рафаел Рамирез новинарима у Бечу, након састанка Саудијске Арабије и Венецуеле, које су чланице ОПЕК-а, са званичницима Русије и Мексика, преносе агенције Франс прес и Тас, који напомиње да је цена нафте од почетка године пала 27 одсто.
„Разговарали смо о ситуацији на тржишту, разменили мишљења и договорили се да будемо у контакту и поново се састанемо за три месеца“, додао је он.
Састанак у Бечу одржан је два дана уочи редовног састанка ОПЕК-а, на ком ће се одлучивати о евентуалном смањењу производње нафте у земљама чланицама организације у циљу стабилизације цена које упорно падају.
„Шта ће Русији резерве нафте“
Министар за економски развој Русије Алексеј Уљукајев не подржава идеју стварања резерви нафте у Русији.
„Не подржавам (такву идеју). У влади се то не разматра“, рекао је министар, а преноси Тас.
Раније је председник савета директора Росњефта, Александр Некипелов, позвао на парламентарној расправи у Савету федерације на стварање резерви нафте у циљу интервентног механизма.
„Требало би се вратити на питање о томе да се формира таква инфраструктура која би омогућила држави да формира резерве нафте у време када има вишак, да би могла да се пусти на тржиште у супротној ситуацији. Не разумем зашто могу да се праве резерве жита, а не могу нафте“, рекао је представник Росњефта.
(Вечерње новости, Танјуг)
