Прочитај ми чланак

У Србији 105 доларских мултимилионера

0

dru-bogati_620x0

На листи најбогатијих људи света Србију ове године представља 105 људи чија појединачна нето имовина премашује 30 милиона америчких долара, док збирно располажу сумом од 13 милијарди долара. У односу на 2013. годину број српских ултрабогаташа је у благом порасту (лане их је било 100).

Ови подаци видљиви су из најновијег „Извештаја о глобалном ултрабогатству за 2014. годину” који су заједнички саставиле „Wealth-X”, водећа светска фирма за прикупљање података о најимућнијима са седиштем у Сингапуру, и швајцарска банка УБС, специјализована за управљање имовином пребогатих. На табели европских мегабогаташа овог извештаја Србија је на 29. месту.

Овогодишње ратне драме и немири од Египта и Сирије до Венецуеле и Тајланда, ебола у западној Африци, економско урушавање Европе, криза у Украјини, гладовање преко 800 милиона деце широм света… не угрожавају имовно стање најбогатијих људи света, наводи се у извештају. Напротив.

Број ултрабогатих порастао је од јуна 2013. на рекордних 211.275 људи који при томе располажу са 29.725 билиона долара. У преводу, група мегапарајлија, која представља 0,004 одсто светског становништва, поседује имовину која вреди готово два пута више од БДП-а Америке.

Без навођења иједног имена људи о којима је реч, у извештају се истиче да ултраимућни контролишу 13 одсто укупног богатства света и користе све већи директни утицај на светску економију али и друштвене процесе, посебно зато што знатан део имовине држе у „оперативном кешу” и финансијским хартијама.

Са овим А-клубом појачан утицај на збивања у глобалном политичком и привредном окружењу упражњава још око милион људи који имају директан приступ ултрабогатима (попут чланова фамилија, правних заступника и пробраних другара), тврди се у извештају „Wealth-X” и УБС-а.

Детаљна анализа на 100 страница указује да највећи број мултимилионера и милијардера и даље живи у САД (74.865 људи), Европи (61.820) и југозападној Азији (46.635). Најгушћа концентрација милијардера по квадратном метру је у Њујорку и Лондону, док је „немачка секција” раштркана у  Минхену, Диселдорфу, Хамбургу и Штутгарту.

Европа је по извештају о мегабогатству својеврсни рекордер – и по броју нових чланова овог клуба и по темпу којим увећавају свој иметак. Европска плутократија (збирно располажу са 8,4 билиона долара) показала је изузетну умешност да разграна свој бизнис изван родног терена и утицаја евентуалних ћудљивих фактора ризика, објашњавају УБС и „Wealth-X”.

Истовремено, најбржи раст нових доларских магната бележе Средњи исток (упркос лепези сукоба у региону) и Африка.

Фото-робот хипербогатих открива да просечни мултимилионер има 59 година, а жене најдубљих џепова око 57. Готово четвртина мушких богаташа бави се финансијама, банкарством и инвестицијама. Мало мање од половине госпођа са неограниченим лимитом на платежној картици наследило је богатство којим располаже. Истовремено, већина  најбогатијих својим рукама створила је иметак са којим је доспела на листе и табеле швајцарске банке и сингапурске фирме за праћење навика пребогатих.

У међувремену, „Wealth-X” и УБС процењују да ће каста мегабогатих у следећих пет година бројати четврт милиона људи који ће располагати са око 40 билиона америчких долара. 

Тања Вујић

(Политика)