Шта је последње пред смрт Крцун рекао Титу?

43

krcun-vikipedija

БЕОГРАД – Била је то вест која је шокирала целу Југославију. Пре тачно 50 година на Ибарској магистрали, погинуо је Слободан Пенезић Крцун, бивши начелник Озне, председник Извршног већа Србије и један од најближих сарадника Јосипа Броза Тита са којим се, баш негде у то време, посвађао.

Управо је разлаз између Тита и Крцуна о коме се шушкало по ходницима и по кулоарима велике Југославије дао повода за приче о намештању саобраћајне незгоде које су се одржале до данашјих дана.

Причало се да се Крцун осилио, да се Титу није свидело његово слободно изношење мишљења у јавности, да је проблем што је Крцун био „превише“ Србин… Они храбрији препричавали су и виц у којем Тито, када му саопште да је Крцун погинуо, погледа на сат пита: „У мајку му Божију, већ је пола један?!”

Званична прича, много је немаштовитија…

Крцун је тог дана са сарадницима ишао у Титово Ужице на Среску конференцију. Саобраћајна незгода се догодила у петак 6. новембра 1964. године око 12 и 40 часова. Аутомобил марке ОЛДСМОБИЛ регистарских ознака БГ 20-55, у коме се налазило пет особа, слетео је са друма у ударио у дрво 8 километара пре Лазаревца, у близини села Шопића.

Аутомобил се кретао великом брзином по клизавом путу. Падала је киша и пут је био покривен прашином коју је избацивала оближња термоелектрана. Аутомобил је пре незгоде обишао комби и онда, из непознатих разлога изгубио правац, ударио у стуб-браник који га је поново вратио на коловоз, потом ударио у други стуб-браник и потом слетео са пута. Упркос великом нагибу ауто се није преврнуо, већ је свом снагом ударио у дрво јасена – препричава како се несрећа догодила Иван Морић, председник Комисије за информисање СУБНОР Београд.

На лице места је најпре стигао комби, управо онај који су обишли пре незгоде. Тако су прву помоћ унесрећенима пружили возач из Бијелог Поља Кемал Музаревић и његов сувозач Будислав Радовић.

Аутомобил је био тешко оштећен и присутни нису могли одмах да отворе врата која су била заглављена. Када је на лице места дошао милиционер Радослав Шовљански одмах је на месту сувозача препознао Крцуна.

Функционер је, према званичној причи, у том тренутку још увек био жив. Смештен је у полицијско возило Застава 600 – првог Фићу, и кренуо ка Лазаревачкој болници. У току пута, Крцун је преминуо.

У аутомобилу су се поред Крцуна и возача налазиле још три особе. Погинуо је и Светолик Лазаревић, а неколико дана касније преминуо је и возач Милорад Ломић. Олга Живковић и Љубо Мијатовић су били озбиљно повређени.

Тела погинулих – Крцуна и Лазе су истог дана пренета у Београд и изложена у Савезној скупштини, где су им грађани одавали почаст у мимоходу. Проглашена је дводневна жалост.

Слободан Пенезић Крцун и Светолик Лазаревић сахрањени су 8. новембра у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Приче о завери и намештеном убиству, а не несрећном случају кренуле су скоро одмах. Биле су подгрејане и чињеницом да Тито није присуствовао сахрани. Није познато где је био 6. новембра, али је 7. на Брду код Крања примио америчког глумца Кирка Дагласа.

– Иако постоје многе приче да је Крцун убијен, ја не сумњам у званичну верзију погибије. Много је доказа да је то ипак био трагичан случај, а и тај део Ибарске магистрале је познат по великом броју саобраћајних незгода. Према причама многих савременика Тито и Крцун нису били у „великој љубави“, али то је недовољан разлог да буде убијен. Крцун је био брз и енергичан човек и завршио је трагично. Мада остаје чињеница да многи историјски догађаји који су се догодили убрзо после његове смрти, а пре свега Брионски пленим и смена Александра Ранковића, 1966. године не бих изгледали исто да је он остао жив, наглашава Иван Морић.

Историчар Венцеслав Глишић у свом раду описао је последњи сусрет Крцуна и Тито који се одиграо 1963. године на Брионима. Крцун је тада наводно рекао маршалу да је некоректан према Србима да су му увек српски ратни команданти сумњиви и да се удаљава од себе и народа. Прича каже да се Тито много наљутио и хтео да се удаљи, а да му је Крцун добацио: „Једино не знам кад ће доћи ред на нас двојицу“, мислећи при том на себе и Ранковића.

Извор: Дневно.рс

  • Predrag Vujičić

    Ubili su ga Srbi jer je izdajnik srpskog roda koji je prihvatio stranu ideologiju(Titovu).Zar ne vidite da svi takvi izdajnici tako završavaju da li je to sudbina ili neka viša sila. To treba i ovim današnjim vladarima da bude jasno.

  • Nikola Zec

    Steta sto stoka nije prije crkla i on i Rankovic majstor za samare.

  • aca todorovic

    Krcun je bio borac za radniička prava kao i većina srpskih komunisata koji su mislili da će komunizam doneti bolji život svima.ali video je kakvo zlo donosi komunizam,a takvima nema mesta u komunistčkim redovima,pa su ga likvidirali. Nekoliko srpskih komunista je streljano zajedno sa Josipom Brozom u španskom gradjanskom ratu. U toku drugog svetskog rata je nastavljena likvidacija srpskih komunista poput Save Kovačević,Mladena Stojanović i dr. Jedino se Aleksandar Rankovič izvukao.Njega su smenili u namštenom procesu.

    • Zelimir

      Ацо, свако ко постаје комуниста мора да прочита манифест комунистичке партије јер то је њихова комунистичка библија. Тамо фино на једној од првих страна пише да Бог не постоји и да је религија опијум за масе. Сваки Србин који верује у Бога не може да постане комуниста јер мора да се држи манифеста комунистичке партије, да верује у њега и да се бори за циљеве коју су му у том сатанистичком Смрдељy написани. Ако је Крцун постао комуниста то значи да је пристао да се бори против Бога, против Србске Православне Цркве а сама та чињеница га одређује као несрбинa и Србског непријетеља. А знаш оно ко са ђаволом тикве сади о главу му пуцају. И земунци су убијали једни друге исто као и комунисти онако у сачекушама лоповски како лоповима и доликује. Поздрав

    • Аца Тодоровић

      Све је то у реду, али мора се прихватити чињеница, да је Србија пре другог светског рата била економски сиромашна и заостала. Као и данас и тада је владала велика корупција и лош положај радничке класе. Јевреји су све то искористили и понудили комунизам, који је по програму требао да спасе народ од беде. Комунисти који су прихватали комунизам нису знали шта заправо стоји иза комунистичког манифеста. Многи комунисти и у Србији и у Русији који су се залагаали за комунизам какав је записан у комунистичком манифесту и мислили да ће комунизам донети добро народу, ликвидирани су од Стаљина, Тита и Кардеља.
      По писању Дејана Миленковића, који је први сакупио креманска пророчанства, неколико месеци пре него што је Крцун ликвидар, пришао му је Крцун и питао. шта кажу Креманска пророчанства, шта ће бити са Србију, а он му је одговорио, онако како је морао да запише у свом првом издању, на то му је Крцун одговорио, јер је схватио да му Дејан не сме да каже истину, „Па овај ће човек упропастити Србију“ Наравно мислио је на Тита. После неколико месеци, када су титу јавили да је Крцун погинуо, Тито је рекао „Ух већ је пола један“. Како је који комуниста видео да је комунизам превара, тако је био и уклоњен. Наравно да не треба да жалимо ни за једним србином који се одрекао Бога и вере, али Крцун је своје одрицање платио животом.
      Покајање је највеће врлина. Ми правосавни Срби, треба да позивамо на покајање, јер се само покајањем можемо спасити од великог страдања. Било би добро да се и данашњи властодршци покају, то би спречило и њихово страдање и страдање народа, али изгледа да су то само пусти снови.
      Поздрав и хвала Богу на свему.

  • gagom

    Докле ћемо у српској штампи морати читати „ушминкане“ биографије непоменика и српских изрода који би,да су имали времена,побили више Срба него наши вековни непријтељи?!

  • Lančužanin

    Pijani Krcun bio je Titova pudlica, koja nikad nije smogla snage (Popila dovoljno rakije) da ga rokne. Inače je bio veliki „junak“ kada je lično ubio svezanog đenerala Dražu. Trtio se kako je bio veliki Srbin, a u stvari je bio obična Čedina pudlica, koja je pobila više Srba nego general Ler. ..bo mu pas mater seljačku.