„Ако упоредите аутомобиле који су се некада производили у земљама Источног блока, увек се сматрало да су Заставина возила најбоља“, објашњава Фил Даст своју наклоност према Југу, али и другим аутомобилима који су се некада производили у Крагујевцу.

Овај наставник из Ипстонса у Енглеској, који је велики заљубљеник у Заставина возила, каже да су Yуго и други Заставини аутомобили, попут „стојадина“, пред изумирањем у Великој Британији, и покушава да их сачува од заборава.

„Када сам 2010. основао клуб који окупља власнике Југа и Заставе 101, утврдили смо да се на британским путевима налази свега 25 ових аутомобила“, каже Фил Даст у интервијуу за ТThe Wall Street Journal.Он објашњава да су Заставина возила постала позната у Британији током осамдесетих, када је крагујевачка фабрика извозила своје аутомобиле у земље западне Европе.

„Били су то најјефтинији модели на британском тржишту, али се управо због њихове мале вредности власници нису много трудили око одржавања, па су аутомобили брзо пропадали“.“Yуго је изашао на лош глас поготово након несреће која се догодила 1989. у САД, када је због јаког ветра једна жена слетела аутомобилом у језеро са моста у Мичигену“, каже Даст, „али му је судбина коначно запечаћена почетком деведесетих, са распадом бивше Југославије“.

„Аутомобили су убрзо почели да нестају са америчких и британских улица, а продавци су били принуђени да преостале непродате примерке растављају, како би обезбедили делове за сервисирање и редовно одржавање, јер је обустављена испорука резервних делова“, објашњава Даст.

Он додаје да је његова фасцинација Југом и Заставом почела случајно када је хтео да купи сину аутомобил преко еБај-а. Тада је набавио први Југо, а сад их има већ четири.

Међу њима је и модел који је у Британији познат као Југо 311, а ми га знамо као Заставу 101. То је уједно и најновији примерак у његовој колекцији. Жути „стојадин“ налазио се 27 година заборављен у једној гаражи, када га је Даст открио.

„Откупио сам га за 150 фунти од једне жене, затим сам га опрао и одвезао на сервис где су му заменили кочнице, и аутомобил је сада спреман за своју прву вожњу после 27 година“, поносно показује свог „кеца“ Фил Даст.Мото Дастовог клуба љубитеља Заставиних возила гласи: неко мора да поведе рачуна о овим аутомобилима, или ће у супротном они заувек нестати. Желимо му пуно среће у настојању да сачува ове аутомобиле који већ представљају праву реткост на Острву.

(Б92)

Ознаке: "Застава 101", југо, Велика Британија