Прочитај ми чланак
У питању није почетак неке бајке, већ реланост на југу Шпаније. Градић Мариналеда простире се на само 25 квадраних километара, у њему живи око 2.700 становника и права је утопија.
Ипак, величина града мање је битна ставка. Оно што овај град издваја од можда свих осталих на свету јесте да се његови становници не плаше се да изразе своја политичка уверења, али уместо блештавих реклама и брендова, људи своје ставове узражавају корз уличну уметност, односно графите и мурале с порукама подршке и солидарности са земљама попут Кубе и Венецуеле, пише глобетравел.ме.
Даље, док се остатак Шпаније бори са домаћом олигархијом и страним банкама, одлуке у овом градићу доносе се директно демократским путем на недељним састанцима које обично посећује око 300-400 људи.
Такође, овде је запосленост на скоро 100 процената, док се у остатку земље са незапосленошћу бори чак 27 одсто становништва.
Толико људи жели да се усели у овај градић да је морала да се уведе и листа чекања, па тако будући мештани морају да чекају и до две године како би дошли на ред.
До сада је изграђено око 350 кућа, а у наредне две године требало би да се изгради око још 250.
А сада следи најзанимљивиији део. Просечна месечна зарада у Мариналеди износи око 1.200 евра. За западне земље ово можда и не делује много, али када вам кажемо да кирија стаје свега 15 евра, израчунајсте сами колико вам остане на располагању до краја месеца.
Принцип је следећи. Људи сами себи зидају куће. Локална власт да материјал, а тек по изградњи и усељењу, нови власник влади плаћа 15 евра месечно како би рефундирао трошкове искоришћеног материјала. Ако не знате сами да зидате кућу (што је врло вероватно), власт ће вам чак послати и професионалне архитекте и грађевинце. Цака је у томе што ову кућу не можете да продате што спречава злоупотребу и профитирање на овакав начин.
Ни то није све. Сви који живе овде на располагању имају бесплатни интернет, два фудбалска терена, кошаркашки терен, терене за тенис и сквош, одбојку, базен (једино што се плаћа на годишњем нивоу)…
А како власт функционише? На горепоменутим месечним састанцима неко изнесе идеју како да се град још више унапреди, па ако буде усвојена, волонтери то сами обаве.
Занимљиво је да у граду нема ни полиције.
– Према шпанском закону према броју становника, требало би да имамо између четири и седам полицајаца. Али ми их не желимо. Јер баш зато што се све заснива на добровољној бази, јер се заједно боримо и заједно кројимо наше животе, постоји врло висок степен коегзистенције – објашњава градоначелник, наводи globetravel.me.
(Блиц)
