Прочитај ми чланак
Крагујевац – Ручна производња србијанског опанка је угрожена, не зато што нема занатлија, већ због тога што у Србији не постоји фабрика која производи потребну сировину за тај препознатљив национални производ.
„Тренутно се опанак и цео наш опанчарски занат налази пред великим проблемом“, рекао је данас Тањугу београдски опанчар Дејан Милосављевић, један од 50 учесника на Смотри народног стваралаштва која се одржава у порти Саборне цркве у Крагујевцу.
Милосављевић, који је и председник националне асоцијације за старе уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“, која окупља око 450 чланова од Суботице до Косова и Метохије, објашњава да је проблем у томе што једина фабрике коже у Србији, у Руми, која је некада производила сировине за опанак, данас прави неку другачију врсту коже.
„Оно што нама треба су три врсте коже и то телећа, свињска и козја, као и штава која се више не прави, тако да ми не можемо више да налазимо сировине да бисмо се бавили овим занатом“, каже он.
Додаје да се штава тренутно увози из Турске и Италије, али, како напомиње, не одговара квалитету досадашњег србијанског опанка, јер не упија довољно воду и не може лепо да се обликује.
Милосављевић истиче да у Србији има на десетине регистрованих опанчара, врсних мајстора у том занату, као и да има доста младих који желе да науче тај занат, и објашњава да је за израду једног пара опанака потребан цео дан, односно седам дана за квалитетније и сложеније моделе.
Цена, у зависности од величине и модела, износи од 2.500 до 15.000 динара а, како примећује, интересовање странаца је веће, него грађана Србије.
„У Србији опанке купују Културно-умтничка друштва, јер је саставни део наше ношње“, прича саговорник Тањуга, и додаје да је на међународним изложбама, које је имао у готово 30 градова света, велико интересовање за спрски опанак било у Кини, као и у немачком граду Улму.
„У Улму је доста наших људи било заинтересовано, али и странаца. Странци не желе више да носе кожну обућу, иако имају стандард да је присуште, већ хоће да носе што природнију обућу, ручно израђену. Неће да носе гумену и пластичну обућу, због чега наша бранша има предност“.
Како каже, на сајму у Улму је било доста посетилаца који су му рекли да су као мали долазили у Југославију на одмор, да су тада носили нашу обућу, те да због тога немају равна стопала, и зато сада хоће да их купе и својој деци.
Наглашавајући да је ручно израђивао опанке и на сајамским манифестацијама у Шри Ланки, Шангају, Бриселу, Паризу, Барселони, Фиренци, Милану, Љубљани, Милосављевић додаје да велико интересовање за србијански опанак постоји и међу планинарима.
Србијански опанак један је од производа који је био изложен на данашњој Смотри народног стваралаштва у порти крагујевачке Саборне цркве, који је организовала Градска туристичка организација Крагујевац.
Око 50 учесника је изложило производе у четири категорије – стари занати, уникатни радови, здрава храна, и пића.
Посетиоци су били у прилици не само да купе неке од производа, већ и да се упознају са начином израде опанака, процесом ткања, израде народних ношњи, прављењем производа од керамике, најразноврснијим радовима хеклања, сликања на свили и стаклу, веза и плетења.
(Новости)
