Прочитај ми чланак
Буђење спољнополитичког Берлина – прагматична линија канцеларке Меркел креће у заустављање рата у Украјини.
ЕУ министарка спољних послова, Кетрин Ештон, изразила је оптимизам по питању састанка у Минску истичући како је сусрет председника Русије и Украјине добра прилика за решавање украјинске кризе.
Подсетимо, у Минску стижу руски председник Владимир Путин и украјински председник Петро Порошенко. Уз домаћина, председника Белорусије Александра Лукашенка, тамо ће бити и председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев. Из европске делегације стижу Кетрин Ештон, европски комесар за трговину Karel De Gucht те повереник за енергетику, Гинтер Етингер.
Немачка канцеларка Ангела Меркел још је у суботу у Кијеву, за време састанка са Порошенком, истакла како се нада да би сусрет у Минску могао бити важан корак према покретању политичког решења за сукоб на простору источне Украјине.
Мински састанак о Украјини: Скептицизам и нада
Западни медији уочи минског сусрета по навици усијавају атмосферу.
Према мишљењу британског Гардијана, преговори ће бити сложени: крива је наравно Русија, која је „самовољно“, по речима аутора, упутила хуманитарни конвој становницима Донбаса.
Украјински новинари у антируском старању, наравно, превазишли су своје европске колеге.
Они уз то представљају Петра Порошенка као миротворца који у Минску „намерава да се договори о миру, пошто је цео свет уморан од рата“.
Прави смисао изјава украјинског председника открива се у другом делу овог цитата.
Према речима Поршенка, он ће „позвати Москву да покупи терористе из Украјине“.
У стварности, то значи да Москва треба да извезе из Донбаса све становнике које украјинска армија већ неколико месеци безуспешно покушава да уништи.
Али изјаве украјинских власти, као и њихових западних партнера имају мало заједничког са реалношћу, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:
„Мантре о миру, о достизању слоге – и наставак масовног убијања цивила.
Нажалост, политика западноевропских партнера своди се на повлађивање неонацистима у Кијеву, вербалну подршку режима Порошенка: новац не дати, али обећати, ратоборну реторику и претње санкцијама чије последице бивају много осетљивије за саму Западну Европу.”
Експерт је уверен да када би Кијев у суштини хтео да нађе излаз из настале ситуације, коју је он и створио, за почетак требало би да прекине војна дејства на југоистоку.
Затим да повуче све формације под контролом Кијева са територије Доњецке и Луганске републике; и тек онда преговори имају смисао: у противном све ове мантре само су празне речи.
Ипак, Русија је верна својим принципима: искористити најмању, чак хипотетичку могућност да се обустави крвопролиће. И нада да ће здрав смисао превладати ипак остаје, сматра директор Међународног института за најновије државе Алексеј Мартинов:
„Никакви практични кораци за прекид грађанског рата који је започет у Украјини се не виде.
И у том смислу постоји одређени скептицизам.
Зато што смо видели већ неколико пута како, преузимајући на себе одређене обавезе. они људи који данас контролишу власт у Украјини, нису испунили ништа.
Али нада постоји – и ради ове наде ми идемо на ове преговоре; читав свет очекује да ово крвопролиће буде заустављено.”
Састанак у формату Царински савез – ЕУ – Украјина биће одржан у Минску 26. августа.
Земље Царинског савеза представљају председници Русије, Белорусије и Казахстана – Владимир Путин, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев.
Украјинског лидера ће повести са собом његови „старији пријатељи“ – врховни представник ЕУ за спољне послове Кетрин Ештон, и два европска комесара: за енергетику Гинтер Етингер и за трговину Карел де Гихт.
Јер осим ситуације у Украјини треба размотрити и руски одговор на европске санкције.
Па и перспектива да се зими смрзавају без руског гаса за Европљане није баш привлачна.
Портпарол украјинског већа за националну безбедност и одбрану, Андреј Лисенко, такође је поручио како се Кијев нада „позитивним резултатима“ по питању састанка у Минску. Из председничког кабинета у Кијеву потврдили су како ће се расправљати о мировном решењу за конфликт.
Порошенко је већ раније представио мировни план од 15 тачака, но исти становници Новорусије не прихватају. У њему се тражи, између осталог, ослобађање свих заробљеника, разоружавање, отварање сигурног коридора путем којег би наоружане милиције напустиле зону борбе те стварање 10 километарске тампон зоне на украјинско-руској граници.
Ставови Москве и Кијева по питању ове кризе су јасни и тешко да могу сами са собом пронаћи заједнички језик компромиса. Многи сматрају како ће у таквој ситуацији ипак бити нужан трећи актер, медијатор, неко коме није нужно у интересу да победу однесе једна или друга страна.
Ту улогу све више преузима Немачка. Тако сматра и Виктор Мизин, политолог с Московског Државног Института за Међународне Односе, те истиче: „Односи између Москве и Вашингтона су се толико срозали да је Немачка до сада постала кључни руски саговорник. Мислим да су тиме преузели на себе изузетно важну улогу, а држим да је госпођа Меркел тога такође свесна“.
Када говоримо о односу између руског председника и немачке канцеларке многи воле истицати како је он 80-их пет година служио као обавештајни руководилац совјетског КГБ-а у Источној Немачкој. Меркел је такође из некадашњег ДДР-а. Те чињенице, као и чињеница да Путин течно говори немачки, нису нужно све потребне предиспозиције за идеалне односе, но очигледно је како је комуникација на релацији Москва-Берлин знатно опуштенија него на оној Москва-Вашингтон, која је готово у потпуности прекинута.
Москва је овог викенда одлучила показати мало пркоса према Кијеву и њиховим савезницима па су хуманитарну помоћ конвојем од готово 300 камиона пребацили до Луганска без одобрења Кијева. Може се рећи како је Русија овом одлуком направила прекршај – улазити у другу земљу без одобрења увек се може окарактерисати инвазијом, мада се овде ради о „инвазији млеком у праху“. Но, сам начин уласка конвоја био је добро изведен – камиони су ушли, доставили помоћ, и изашли из Украјине толико брзо да се друга страна није стигла нити снаћи. Пре но што стигли обавестити цео свет о руској „инвазији“, камиони су већ прешли границу и били назад у Москви.
Све је прошло без инцидената, без икаквих стварања повода за праву инвазијуе, додатне ескалације итд. Друга страна удара с разним теоријама међу којима је и она да су Руси у камионе потрпали војну опрему из фабрика у Донбас, но, као и често до сада, докази једноставно нису приложени.
Оно што је занимљиво када говоримо о овом конвоју је чињеница да је одмах по преласку границе руски председник Путин телефонски обавестио њемачку канцеларку Меркел да су камиони ушли те како се „више није могло да чека“. Ово је још један показатељ како Ангела Меркел и даље има поверење руског председника, те она постаје кључан фактор у овом сукобу. Дакако, када говоримо о сукобу онда не мислимо нужно само на онај теренски који се одвија на истоку Украјине између народа Донбаса и војске, већ на ширу димензију овог рата који се – уз све пропратне актере – на крају своди на два ривала тешке категорије, Вашингтон и Москву.
Немачкој се овде пак пружа јединствена прилика, да свој спољнополитички потенцијал манифестује и искористи на конструктиван начин. Ако би Берлин могао да одигра улогу у окончавању сукоба на простору источне Украјине, то би било итекако важно за Немачку. Не само зато што Немачкој заиста и треба тај мир, она је потенцијално највећи губитник у случају раскола између Европе и Русије, већ и због чињенице да би се тада наметнула и као моћан медијатор, а то је углед који се итекако цени у свету.
Немачка је највећа економска сила Европе. Она своју економску политику, често жестоко критикована од стране оних којима се иста уводи, условљава остатку Европе, но када је реч спољнополитичким одредницама, Берлин још увек стоји по страни, док се Лондон и Париз понашају као да је то домен у којој искључиво они воде главну реч на континенту.
Берлин се сада има прилику исказати, а ако напори уроде успехом, ако оружје на истоку Украјине утихне, то ће бити добро за целу Европу, али нарочито добро за Берлин који би тим потезом показао како је спреман да буде и политички важан центар Европе.
Од Немачке се очекује у Европи исто оно што се од Кине очекује на глобалном нивоу – да почне доприносити стабилности у свету својим ставом.
КАКАВ ЈЕ ЗАПРАВО СТАВ НЕМАЧКЕ
Изгледа како обе стране имају своје калкулације, но притом често промашују. Они који су очекивали жесток став Немачке према Русији су се преварили, но они који су очекивали да ће Немачка блокирати увођење санкција према Русији су се такође преварили.
Од почетка кризе у Украјини Меркел и Путин су разговарали преко 30 пута. Ова криза није се добро одразила на њихов иначе поприлично неутралан „послован“ однос. Високи немачки саветници тврде како Меркел никако не одобрава руско припајање Крима те како му не верују, у што је он наводно стално уверава, да Русија не помаже побуњенике на истоку Украјине.
Извори блиски немачкој канцеларки потврђују како код ње нема попуштања, ни са Путином, али ни с другом страном. За разлику од америчких званичника који су у Кијев долазили с милитаристичким паролама, Меркел је у суботу посетила главни град Украјине са врло опрезним изјавама позивајући на де-ескалацију, политичко решење и компромис. Другим речима, неку велику потпору Порошенко није добио, мада би му она у овом тренутку можда више значила да стиже из Берлина него из Вашингтона.
Изгледа како нико заправо није посве задовољан с немачком канцеларком, но управо то је и чини идеалним медијатором у овој кризи.
24.08. је Ангела Меркел на немачкој државној телевизији АРД коментирисала посету Кијеву те притом изјавила нешто што сигурно неће добро зазвучати ни у Кијеву ни у Вашингтону. „Украјина слободно може приступити Евроазијској Унији“, поручила је немачка канцеларка. Како преноси лист ЕУ Обсервер, ово би могла бити „назнака воље помирења с руским лидером Владимиром Путином“.
Није овде баш реч о помирењу с Путином, како тврди ЕУ гласило, већ је реч о нечем другом – немачком заузимању за властите интересе, но, ти исти интереси у овом тренутку ће имати важан стабилизујући ефекат.
Приликом јучерашњег говора на станици АРД такође је споменула „децентрализацију“, „договор о цени гаса“ и „трговински однос с Русијом“ као неке од елемената који би требали довести до мира на истоку Украјине.
„И ако Украјина поручи ‘идемо сада у Евроазијску Унију’, Европска Унија не би око тога радила никакав проблем, али би инсистирала на томе да то буде добровољна одлука“, поручила је Меркелова.
„Желим да пронађе пут, као и многи други, који не би нанио штету Русији. Ми (Немачка) желимо ис Русијом имати добре трговинске односе. Желимо разумне односе с Русијом. Зависимо једно о другоме, а у свету је превише сукоба на којима бисмо морали радити заједно, стога се надам прогресу“, поручила је немачка канцеларка.
Дакако, Украјина сигурно неће улазити у Царинску Унију, која 1. јануар 2015 постаје и политичка унија, Евроазијска Унија. Порошенко је већ потписао ЕУ трговински пакт, и обећао га је ратификовати у септембру пред парламентарне изборе. Наиме, у истом пакту се Украјина обавезује да неће улазити у Царинску Унију.
Но, и то се може још додатно уредити. Украјина мора да буде мост између Русије и Европе, а не зид или тампон зона. Како ствари сада стоје, свима то постаје све јасније. Свима осим САД-у и НАТО-у, дакако, који на ствар гледају искључиво као на конфронтацију са Русијом.
Шеф НАТО-а нашао је времена давати и овде интервјуе за локалне медије где наговештава некакву апокалиптичну будућност Европе у којој нам Русија свима прети па, ето, сада бисмо сви као требали бити на опрезу, а и повећати одбрамбени буџет – никако заборавити повећати одбрамбени буџет.
Та кампања застрашивања има јасну економску рачуницу, но када је реч о решавању сукоба НАТО нимало не доприноси већ одмаже од самог почетка. То је још један разлог зашто је трезвена немачка политика сада толико битна, јер се не осврће на „зујање“ разних агената војно-индустријског комплекса.
Када говоримо о немачком ставу онда говоримо о поновном враћању улоге „моста“ Украјини. Оно што је позитивно у тој причи је чињеница да такав приступ почиње да схвата и украјински председник Петро Порошенко који је сам истакао: „Избор украјинског народа је био европски избор. Имамо јасан став према ЕУ и према пакту о слободној трговини“. Но, такође наводи како „ЕУ не би имала ништа против да се успостави нека врста украјинског удружења с Русијом“ након што овај конфликт на истоку земље заврши.
Изјаве које је Меркел дала јучер за АРД нису се допале многима на Западу. Неки сматрају како она директно жели договарати с Москвом без сагласности Кијева и Брисела. То је ипак претерано – Меркел неће „договорити“ са Путином поделу Украјине. 24.08. је била годишњица потписивања злогласног споразума Молотов-Рибентроп, но то је само датум у години, а не аргумент за параноје које Запад ових дана манифестује када је реч о немачкој канцеларки.
Иако сутра неће бити у Минску, присуство немачке канцеларке ће се итекако осетити. Она је у великој мери заслужна за организацију овог сусрета, мада се њен рад одвијао у сенци.
Немачка изразито жели да трговина и економија превладају политику и идеологију, а ако јој то и успе, тим боље за целу Европу, а под тиме мислимо и на Русију.
Овог викенда је немачка енергетска компаније RWE руској компанији LetterOne продала своју фирму Dea која се бави бушењем нафте и гаса, за 5,1 милијарду евра. То је можда и најбољи показатељ у којем правцу жели ићи Берлин – правцу бизниса и заједничког јачања. То није стварање „осовине“ Берлин-Москва, али је прагматичан став који може стабилизовати узаврело стање на простору источне Европе.
Један ЕУ дипломат се осврнуо на продају немачке фирме руској истичући: „Ово је знак како се Немачка жели вратити уобичајеном пословању и миру под сваку цену – па чак ако то значи и одгађање ратификације ЕУ трговинског пакта са Украјином. То би била смрт за Источно Партнерство * – катастрофа за ЕУ спољну политику“.
(* Источно Партнерство – иницијатива ЕУ-а, подстакнута од стране Пољске, према земљама бившег СССР-а. Формирање заједничке економске стратегије итд.)
Још једном имамо прилику видјети манифестацију велике параноје. Занимљиво питање било би ово – да ли ти неименовани дипломати заиста тако мисле или овде говоримо о чисто политичкој методи стварања притиска?
Вероватно има и оваквих и онаквих, но није тајна да неки цео овај сукоб виде као једно веће, па могли бисмо чак рећи и „цивилизацијско“, питање. Као прво, то нису добри дипломати. Као друго – не, није овде реч о ничем толико грандиозном, реч је пре свега о економији, о питањима ко ће да финансира економско посрнулу Украјину.
Параноје и грандиозне идеологије о доминацији могу нас одвести само пред врата Трећег светског рата. Срећом, неки од главних актера не размишљају на такав начин. Упркос критикама са свих страна, Меркел је до сада кормилариla овом изузетно тешком кризом. Пропаганда о опасности која целој Европи прети од „непредвидљивог Путина“ је, срећом, само пропаганда. На крају, ту је и Порошенко који очито већ размишља о односима након рата на истоку, односима који не би били гоњени идеологијом, већ прагматичном политиком. То је добро, тиме показује да је пуно спремнији на компромисе од неких других високих званичника у Кијеву, као што је на пример премијер Јацењук код којег се види да идеологија често преовлађује над разумом.
Меркел је јуче у разговору за АРД такође рекла како „НАТО чланство за Украјину није на агенди“. То је можда и кључна изјава, а њу ће – макар у приватности – Путину морати да потврди и сам Порошенко. Након тога конфликт се заиста може почети приводити крају.
Бити ће ту још пуно недоречености, а можда ни оружје не утихне одмах, но сутрашњи састанак у Минску је велика шанса, највећа до сада. Руска, европска и украјинска страна ће имати прилику сести и договорити компромисно решење – амерички званичници сутра неће бити у Минску, што се на крају може показати као пресудни фактор за успостављање мира.
ИЗВОРИ
Merkel wants a stable world and is willing to pay a price
http://www.ft.com/intl/cms/s/0/d2d60f24-2144-11e4-a958-00144feabdc0.html
Merkel: Ukraine can go to Eurasian Union
http://euobserver.com/foreign/125331
Meeting in Minsk May Hinge on Putin
http://www.voanews.com/content/talks-between-ukraine-russia-may-hinge-putin/2426651.html
Upcoming meeting between Putin and Poroshenko is a chance which cannot be missed – Ashton
http://en.itar-tass.com/world/746433
Merkel Says Russia-Ukraine Talks Unlikely to End Conflict
http://www.bloomberg.com/news/2014-08-24/merkel-says-russia-ukraine-talks-unlikely-to-end-conflict.html
Only Political Solution Possible for Ukraine Crisis – Merkel
http://en.ria.ru/politics/20140825/192302929/Only-Political-Solution-Possible-for-Ukraine-Crisis–Merkel.html
ARD-Sommerinterview mit Kanzlerin Merkel
http://www.tagesschau.de/inland/merkel-sommerinterview-101.html
(Адванце)
