Прочитај ми чланак
За три године руски гас ће преко Србије и Мађарске стизати у Аустрију – 32 милијарде кубних метара гаса само у 2017. Да ли је Аустрија на путу да постане „велики играч“ на тржишту гаса? Не, сматра Клаудија Кемферт.
О Аутору Клаудија Кемферт од 2004. године води одсек „Енергија, саобраћај, животна средина“ на немачком Институту за економска истраживања у Берлину. Она је професорка енергетске економије и одрживости на берлинској Hertie School of Governance. Такође ради као консултанткиња и политичка саветница.
Шест европских држава енергично подржава Јужни ток, међу њима и Аустрија. У Бечу су Аустрија и Русија потписале споразум о изградњи Јужног тока. Каква су аустријска очекивања?
Клаудија Кемферт: Пре свега се ради о томе да се јужна и источна Европа добро снабдеју са гасом. Раније је то снабдевање ишло мање или више добро, преко више гасовода. Сада се тражи боље решење, а Јужни ток је замишљен као алтернатива гасоводу који иде кроз Украјину. Земље као што је Аустрија од тога ће профитирати.
Какви су стратешки интереси Аустрије?
Ту настаје нека врста „гасног чворишта“. Наравно да Аустрија има интереса – али и читава Европа, јер украјинска криза је показала да конфликти непосредно погађају југ Европе. Само неколико алтернативних гасовода могу да се користе. Са Јужним током Украјина ће моћи да се заобиђе, а преко Аустрије ће и друге европске земље моћи да се снабдевају.
Да ли је замисливо да Аустрија постане „велики играч“ на европском тржишту гаса?
„Велики играч“ би било мало претерано. Али већ због самог географског положаја у средишту Европе, Аустрија је важан трговачки центар гаса. Гасовод је такође важан и због дистрибуције у западну и јужну Европу.
Да ли је диверсификација транспортне руте предност и за Немачку?
За саму Немачку, Јужни ток није одлучујућа веза – јер Немачка навелико профитира од Северног тока, преко кога руски гас стиже у Немачку, а затим се даље транспортује. Тај гасовод тренутно не ради у пуном капацитету. Притом Европа се све више окреће течном гасу – зато је још потребно изградити систем гасовода од западне према источној Европи.
Путин у Бечу и гунђање ЕУ Посета руског председника Владимира Путина Аустрији за немачке медије је углавном спорна – они га виде као непријатеља Европске уније и мира у Украјини и најчешће негодују на било какав знак дијалога са њим.
Споразум о Јужном току прецизира детаље о финансирању и расподели добити. Да ли рачунате са тим да ће Аустрија и Русија бити равноправни партнери?
Русија као снабдевач увек има могућност да одлучи који гасоводи ће када, како и где бити коришћени. Европа, па тако и Аустрија су велики потрошачи гаса и у интересу им је да буде што више гасовода. Зависност је дакле обострана. Ни за једну страну се не може рећи да је у бољој позицији. Важно је да се оне сложе како би гас могао да се испоручује, који ће се потом и на западу и на истоку Европе користити.
Службе Европске уније упознате су са аустријско-руским споразумом. Да ли Аустрија ризикује да наруши добре односе?
У вези са Јужним током, Европа би морала да следи политичке интересе и да инсистира на томе да се спроводи европско право. Уколико није нарушен закон о заштити конкуренције, ни Европа не би требало да има ништа против споразума. Аустрија као и друге европске земље има користи од гасовода и то неће утицати на добре односе.
(Дојче веле)
