Прочитај ми чланак
(Глас Русије – Бранко Жујовић)
За разлику од медија у Србији, који „копи-пејст“ техником однеговане аутоцензуре умножавају званичну вест да ће ЕБРД учествовати на донаторској конференцији, поуздани „Блумберг“ извештава да ову банку занима искључиво српска имовина. Упола цене, разуме се.
Разумем да понеки ован од рогова не примети вука у јагњећој кожи. Али, када ован предводник читав чопор позове на јагњетину, то је трагедија у најави. У нашем случају, национална и што је најгоре – репризна. Јер, обнова Србије после потопа лако би могла да постане нови економски масакр.
Дирљива ми је била Танјугова вест о посети Сума Чакрабартија, председника Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Србији. Вест је пренета административно. Онако, механички. „Копи-пејст“ техником однеговане аутоцензуре, регистраторски. Без иједног проницљивог новинарског питања, коментара или макар опажања.
Ето, Сум Чакрабарти, стари лисац, добротвор и хуманиста, рече Томиславу Николићу како ће ЕБРД размотрити брзу помоћ Србији и другим поплављеним земљама. Банка саосећа са стардалницима и зато ће учествовати на донаторској конференцији, под покровитељством Француске. Добро де, банка која саосећа и банкар добротвор већ су цела вест и пола коментара. Нешто као човек који је изуједао пса. За новинара довољно, али се на жалост прича не завршава на том нушићевском заплету.
За разлику од гештетнерске природе проевропских медија у Србији, поуздани „Блумберг“ објавио је вест да би ЕБРД у ствари могла узети учешће у продаји српске имовине, како би, о хипокризијо, помогла привреди земље која жели да постане чланица ЕУ. У писаном одговору на раније достављено питање „Блумберга“, Сум Чакрабарти је саопштио да би ЕБРД најпре узела учешће у продаји удела у српским предузећима, међу којима су Телеком „Србија“ и аеродром у Београду, али да ће то, дакако, зависити од околности.
Бојим се да ће се и око обнове Србије, после поплава, створити лажна слика о немању избора. Ето, ЕБРД и остали нису идеални, али немамо куд. То нам је што нам је. Зајам у шаке, вест у дневник, па на отплату!
Истина је да ЕБРД Србији може да одобри једино кредит, али то више никога не занима, када се у Београду кредит одавно зове инвестиција или помоћ. Мала донаторска милостиња те финансијске хидре Европске уније може бити само симболична и у функцији добијања нових послова.
Попут Срба, сличну дозу наивности гаје и Украјинци, који су власт на председничким изборима поверили олигарху Пјотру Порошенку. Све верујући да ће он своје приватно, корпоративно или интересно претпоставити демократском и националном.
Зашто тако мислим? Тако мислим, зато што сам прочитао Стратегију за Србију ЕБРД. И тамо има доста фраза, иза којих бирократија крије последње намере о преузимању преостале српске сребрнине. Али, тамо се и каже: ЕБРД ће селективно настојати да подржи одрживост предузећа у процесу приватизације, кроз учешће у претприватизационим и приватизационим трансакцијама, по могућству заједно са стратешким инвеститорима.
Циљ ЕБРД је пружање подршке кроз комерцијализацију комуналних предузећа, нарочито енергетских и подстицање учешћа приватног сектора у таквим предузећима. Друштво ЕБРД у тим пословима у Србији не праве Црвени крст, Дуле Савић и Коло српских сестара, него озбиљне државне финансијске установе САД, Немачке и других евроатлантских земаља.
Кључну подршку ЕБРД у Србији дају банкарске и парабанкарске организације, за које дебела већина Срба никада није ни чула. Ту је, на пример, Мултилатерална развојна банка. Са њом ЕБРД сарађује у кључним инфраструктурним пројектима у сектору транспорта, енергетике и комуналних предузећа у Србији и околним земљама. Све у склопу Инвестиционог оквира за западни Балкан („Western Balkans Investment Framework“, односно „WBIF“).
Затим, Међународна финансијска корпорација (скраћено „IFC“ – „International Finance Corporation“), па Корпорација за приватне инвестиције у иностранству („OPIC“ – „Overseas Private Investment Corporation“), у власништву америчке владе. Та државна корпорација САД, која је sa EBRD инвестирала капитал у Комерцијалну и Чачанску банку, искључиви задатак има да мобилише приватни амерички капитал, како би га пласирала изван САД. Циљ је продор америчких компанија у иностранство, освајање нових тржишта, убирање прихода, отварање нових радних места у САД, стварање могућности за рад и наравно помагање америчке спољне политике.
Следи „KfW“, немачка верзија америчке Корпорације за приватне инвестиције у иностранству. У слободном преводу – кредитни институт за обнову. Овај „институт“, са седиштем у Франкфурту, у власништву је немачке владе и има исте задатке као америчка Корпорација за приватне инвестиције у иностранству, али уз немачко учешће. Та организација у Србији послује од 2001. године и подржава, како се наводи, развој ефикасних оквира и функционисање друштвене и економске инфраструктуре.
„KfW“ је оснивач Европског фонда за Србију. Он снабдева капиталом одабране банке, међу којима су, према подацима доступним на сајту ЕБРД, „Банка интеза“ и „Уникредит банка“. „KfW“ је са ЕБРД присутан и у пословима обнове електроенергетских постројења у Колубари, Бајиној башти и Зворнику.
Остали партнери ЕБРД у Србији и том делу Европе су мање – више познати: Европска инвестициона банка, у Београду присутна од 2002. године, Светска банка, Међународни монетарни фонд и други. Хумана екипа, вазда забринута за судбину Обреновца, пре него за било шта лукративно, да не кажем пробитачно, уносно или корисно! Али, кога још у Србији занимају синоними? У моди су еуфемизми, који нас кретенизују и убијају! Сетите се тога, када вам следећи пут кажу да ћете добити помоћ од ЕБРД.
