Прочитај ми чланак
Једино место на коме насилна улична опозиција има неупитну подршку је Вашингтон.
У Венецуели од средине фебруара трају “протести” десничарских група против владе Николаса Мадура у којима је, према последњим информацијама, живот изгубило 34 људи.
Последње две жртве су припадник Националне гарде наредник Мигуел Пара и преводилац за глувонеме на дневнику телевизије Веневизион Адријана Уркуиола (28), коју су у недељу увече у Миранди, изборној бази Енрикеа Каприлеса, хладнокрвно убили маскирани нападачи који већ више од месец дана блокирају Миранду, неколико градских четврти Каракаса и друге градове, протестујући наводно “против корупције, насиља и лоше економске политике Мадурове владе”. Адријана Уркуиола је убијена са два хица у главу, што је на свом Твитер профилу потврдио и Каприлес, који је почео све оштрије да осуђује “фашистички талас насиља који је захватио земљу”, али не пропушта да за све окриви владајућу ПСУВ, која је, према његовом мишљењу, “главни генератор целог овог хаоса”.
Да није реч ни о каквим “мирним протестима” говори и снимак из Гуаyане, места које се сматра епицентром побуне, где је група опозиционих милитаната отимала људе и везала их за барикаде. На својим интернет страницама милитанти изјављују да су „тим чином хтели да покажу своје незадовољство политиком владе и одлучили су да узму закон у своје руке”. Младић који се види на снимку покушао је да својим аутомобилом прође кроз блокирану саобраћајницу, а крив је што се усудио да покуша да уклони део отпада са цесте. То је било довољно да га оптуже као “припадника Боливарског покрета и комунисту” и за пример другима претуку и понижавају.
ИСТО КАО У КИЈЕВУ
Сад већ нема никакве сумње да се у Венецуели ради о побуни идентичној оној у Кијеву, а није тешко наслутити ко стоји иза свега. Ситуацију у Венецуели је за канадски Mondialisation одлично описао аналитичар Рубен Рамос, који наводи бројне доказе о томе да “иза свега стоје америчке владине агенције, Отпор и Канвас, те профашистичке групе”, што би требао да буде парадокс, будући да се Канвас залаже за “ненасилно рушење режима”, али су очигледно у Украјини и Венецуели пале све маске тзв. “ненасилних револуција”.
Украјину не треба посебно помињати, а сада је доказано како је Канвас у Венецуели, делујући тамо под именом Уједињена активна омладина Венецуеле” (Juventud Activa Venecuela Unida/JAVU), протеклих неколико недеља више активан као паравојна формација, а не “група студената огорчених лошом политиком владе”.
Како би схватили континуитет везе о којој говори Рамос, важно је напоменути да милитантне протестне групе предводи Лорент Салех, који блиско сарађује са колумбијским неонацистима а у Венецуели је “преузео ствар у своје руке” после театралне предаје Леополда Лопеза, лидера десничарске странке Voluntad Popular. Салех је такође током постизборног насиља после победе Николаса Мадура прошле године био активан и као лидер ЈАВУ, а сад се наметнуо као кључна фигура у антивладиним протестима.
Телевизија Actualidad преноси да је Мадуро, изјавио да су “војно-обавјештајне службе откриле три генерала венецуеланског вазухопловства који су хтели да искористе немире и изврше војни удар”. “Морам рећи да сам изненађен, али је истина да су три генерала ваздухопловства боливарских оружаних снага покушали да изврше војни удар. Разоткрили смо их јер су нам план открили неки службеници, млађи генерали, пуковници и поручници. Они су алармирали владу о припремама које су биле у тоеку. Ухапшени генерали су повезани са опозицијом у Венецуели и предани су војним истражитељима”, на конференцији групе УНАСУР изјавио Мадуро.
Протеклих месец дана је у Каракасу боравио новинар Марк Вајсброт и у чланку којег је Гардијан објавио 20. марта каже како је и сам „имао искривљену перцепцију о догађајима у Венецуели, коју су му наметнули mainstream медији. По повратку из Венецуеле закључио је да “медији свакодневно пласирају гомилу лажи, а нереде финансирају богаташи из Каракаса, које подржава амерички Стејт департмент“.
“Слике и чланци у западним медијима кривотворе стварност, непрестано се објављују на телевизији и те фотографије дубоко урањају у свест људи и искривљују им перцепцију. Мислио сам да је приказивање Венецуеле као пропале државе усред народне побуне истина и нисам био спреман на оно што сам протеклог месеца видео у Каракасу. Врло мало од свакодневице је под утјиајем протеста и у већем делу града је мирно. И сам сам био преварен од стране медија”, тврди новинар Вајсброт у чланку под насловом Истина о Венецуели: Побуна богатих, а не кампања терора.
“Корпоративни медији додуше наводе да се сиромашни Венецуеле нису придружили опозиционим протестима, али то је премало јер не да се нису придружили већ протестују искључиво људи из богатих четврти Каракаса, и то тек неколико богатих делова града, као што су Алтамира, где се мале групе протестаната у ноћним борбама сукобљавају са снагама безбедност, бацајући камење, молотовљеве коктеле и сузавац”, пише Вајсброт.
ПОБУНА ЧИРОКИ ЏИПОВА
Он је у Каракас слетео у фебруару, када су ескалирали сукоби, а Запад кренуо са притиском на тамошњу владу. Провео је тамо неколико недеља на улицама, возећи се у јавном превозу и разговарајући са људима. На лицу места је пратио активности и Чавесових присталица и десничарске опозиције.
“Природа класне борбе увек је била сурова и неизбежна, међутим, сада више него икад. Пролазећи кроз гужву 5. марта, на скупу који је одржан на годишњицу Чавесове смрти, улице су биле преплављене и видео сам десетине хиљада венецуеланских радника. Међутим, они нису протестовали. Није било скупе одеће или обуће од 300 долара, за разлику од “незадовољних” маса које сам видео на Лос Палос Грандес, који су возили чироки џипове, вредне 40.000 долара и на њима исписивали пароле ‘СОС Венецуела’”, каже британски новинар.
Потом истражује улогу америчке владе у протестима, на што непрестано указује и Николас Мадуро. “Реторика коју користи Џон Кери – ‘терор венецуеланског режима’ – далеко је од стварности. Наиме, од почетка протеста је у Венецуели више људи умрло од руке ‘СОС чироки’ протестаната него од снага безбедности. Према последњим извештајима, у протеклих месец дана убијено је пет официра Националне гарде, а ту су и они који су погинули покушавајучи да уклоне барикаде, укључујући и мотоциклисту обезглављеног жицом која се протезала преко цесте”, пише Вајсброт.
Он такође говори и о економској ситуацију у Венецуели: “Можда Кери верује да ће венецуеланска економија пропасти и да ће, доводећи богаташе на улицу, свргнути владу. Али економска ситуација се заправо стабилизује, што потврђују и агенције Bloomberg и IFEX. У фебруару се месечна инфлација успорила, долар на црном тржишту је знатно пао, а влада уводи нову инфлаторну стопу темељену на тржишту”, објашњава Вајсброт.
НЕОПРОСТИВ ЗЛОЧИН
“Опозиција ће најверојатније изгубити на парламентарним изборима, као што су изгубили све изборе у последњих 15 година. Тренутна стратегија побуне нимало не помаже онима који у Венецуели желе немире. Напротив, опозиција се уједињује са Чавесовим присталицама. Једино место на коме насилна улична опозиција има неупитну подршку је Вашингтон“, закључује новинар Гардијана своју хронику.
У свом извјештају за Венецуелу Bank of America такође позитивно оцењује економско стање у тој латиноамеричкој земљи. Стопа сиромаштва у Венецуели је само у прошлој години пала за 20 одсто, и то је сигурно највећи проценат забележен у обе Америке и највећи на свету. Ове је податке објавила Светска банка, али их, нажалост, западни медији систематски игноришу. Треба ли се питати зашто?
Венецуела игра једну од најзначајнијих улога у историји Латинске Америке, али и на међународном нивоу. Преузимајући лидерство у групи АЛБА и Заједници држава Латинске Америке и Кариба (CELAC) Венецуела је отворено изазвала САД и транснационални капитал који доминира како Латинском Америком тако целим светом.
Пример Венецуеле је за глобалне играче у САД и капиталисте у Венецуели неопростив злочин и зато су се сви светски медији прихватили посла како би нам побуну богаташа приказали као “побуну народа против тираније режима”. Жртве су, као и увек, споредна ствар у остварењу њихових зацртаних циљева. Управо због тога би неко коначно требало да затражи крај америчког финансирања венецуеланске опозице и стане накрај свим облицима америчке интервенције у Венецуели. Шта би било када би Кина, Иран или Русија отворено подржали свргавање америчке владе, као што Кери и Обама отворено подржавају насилну опозицију против Мадура.
(Стандард, Адванце)
