Прочитај ми чланак
Данијел Дидук, представник одбора за међународне односе Националног препорода Пољске (НОП) и уредник најпознатијег пољског националистичког сајта nacjonalista.pl, је у овом интервјуу, одговорио за сајт НСФ РС је на многа занимљива питања везана за пољски национализам.
Добро је познато да пољски националисти организују маршеве подршке српском Косову. На који начин је ваша организација укључена у све ово?
Наш ангажман је од кључног значаја, јер ми не само да смо организовали многе од тих маршева, већ се појављујемо у великом броју на демонстрацијама организованим од стране наших колега из других група, као што су „Фаланге“ или „Аутономни националисти“. Ја сам лично организовао два про-српска окупљања у мом граду, одржао говор пред градском скупштином, док су моји другови дијелили стотине информативних летака о Косову, етничком чишћењу Срба, НАТО ангажману итд. Дакле дефинитивно, наш допринос је очигледан и драго нам је да промовишемо исправне ставове о Косову који су у супротности са медијским лажима о добрим Јенки војницима и ђавољим Србима.
Можете ли описати идеологију Треће позиције у вези са приликама у пољском друштву, економији и политици? Како бисте те идеје спровели у Пољској?
Наше разумијевање Треће позиције је у линији са католичким учењима која се могу извести из „Rerum Novarum” и „Quadragessimo Anno” и од таквих аутора као што су Џилберт Честертон , Хилар Белок и Адам Добосзински. Имплементација ове идеје значи прије свега: стварање пријатељске, „про-пољске“ економске климе кроз укидање многих лажних пореза, као што су ПДВ и акцизе, јер 99 % прихода од ових пореза не иде за опште добро, већ искључиво у џепове криминалних елита. Следећа ствар је укидање високих камата за кредите од стране банака и небанкарских лоповских предузећа. Укратко, то значи објаву рата највећој свјетској финансијској куги – зеленаштву. Бранићемо право на наше природне ресурсе, посебно у индустрији бакра. Све што лежи на нашој земљи треба да остане пољско, а не у рукама страних корпорација. Криминална приватизација јавног сектора мора се одмах зауставити и људи који су гледали искључиво личну добит и корист кроз осиромашење пољске нације, морају бити изведени пред лице правде. С друге стране, држава би требало да брани мала пољска и породична предузећа.
На политичком пољу, Трећа позиција подразумијева сјечење свих веза са ционистичким Израелом, који је ужасна, криминална држава; повлачење из ЕУ и НАТО-а; реформисање унутрашњег система укидањем либералне демократије и свих њених трулих политичких партија и успостављање „заједничке владавине народа“ што значи један, самосталан политички ентитет: „Национална политичка организација“.
Улога шефа државе би била значајнија него што је сада случај, цијели државни бирократски апарат треба да се смањи за 50 %, требало би да имамо јаку владу министара експерата, као и Народну скупштину која ће представљати свијет политике, заједно са „Корпоративном комором“ која би представљала пољски бизнис. Општи избори нису потребни, јер они стварају регионалне и класне подјеле. Али то не би значило тоталитарну структуру као у Трећем рајху или СССР-у. Умјесто тога, у исто вријеме планирамо ојачати локалну управу, као и градска вијећа (који би била демократски изабрана гласањем локалног становништва), и извршити децентрализацију државне структуре.
На друштвеном плану, Трећа позиција и католичка учења претпостављају укидање ЛГБТ и про-абортус лобија, те оштро кажњавање људи који су укључени у такве активности. Држава и образовни систем треба да промовишу хришћанске, европске вриједности, као што су: здрава и чврста породица, част, храброст, искреност, патриотизам, осјећај за понос и за историју. Такође, ми ћемо сачувати бијели, европски карактер наше нације, спречавајући било какве масовне не-европске имиграције у нашу домовину подстакнуте од стране капиталистичког система.
Какав је ваш став према НАТО-ЕУ-САД?
Ми у потпуности одбацујемо ову „несвету“ тројку. И НАТО и ЕУ су творевине САД-а и само њихово постојање одржава и спроводи америчку хегемонију над великим дијелом свијета након „Хладног рата“. С друге стране, да се каже да су Сједињене Државе врхунац зла била би неистина. Америчка нација се користи од стране супер-глобалиста на исти начин као што су Руси коришћени некада, у току геноцидног бољшевичког експеримента. У ствари, многи од црвених терориста су напустили СССР прије његове пропасти и преселили су се у САД, гдје су брзо прешли на „нео-конзервативизам“. Оснивач ове нове „религије“, Вилијам Кристол, некада је био црвени троцкист. Сада ове глобалистичке змије отровнице имају САД и глобалну капиталистичку економију као главно оружје против слободних народа Европе и цијелог свијета. НАТО и ЕУ су само њихови алати, а то често занемарују многи људи који једноставно нису упућени, јер их нико не обавјештава.
НОП је један од веома ријетких покрета у Пољској који информише јавност о свему томе у нашим публикацијама и штампи, а такође смо организовали окупљања и демонстрације против НАТО агресије на Србију. Када се вратимо у то вријеме, већина људи у Пољској вјеровала је да смо морали да се дистанцирамо од некадашњег окупатора – Русије – по сваку цијену, чак и по цијену да позовемо овдје „Јенки“ војнике и будемо под њиховим кишобраном. Већина популистичких „десничара“ и „исправних националиста“ такође је промовисала овај поглед, баш као што то раде и сада. Ми смо ишли против воље јавности и нисмо били баш популарни, али смо говорили истину. Сада сви знају о НАТО злочинима, не само у Србији, Босни или на Косову, већ и у Ираку, Либији и Сирији. Пољски људи нису глупи, само су у великој заблуди.
Национални Препород Пољске је анти-глобалистички. Одбијамо „амерички сан“, „ционистички сан“ или „капиталистички сан“, без обзира како га зову. Зато никако не можемо бити про-НАТО или про-ЕУ. Такође ћемо бити против Америке док год Американци не схвате да њихово „царство“ треба да буде укинуто за њихово добро, јер и они такође трпе.
Као сљедбеници Треће позиције заступате идеју Европе слободних и независних нација, али претпостављамо да постоје земље које преферирате у сарадњи на међународном нивоу?
Да, дефинитивно. Овдје говоримо подједнако о идео-политици и геополитици. Ако говоримо о идео-политици, желимо да сарађујемо са било којом земљом која заступа дослиједан антиглобалистички став, искључујући неке марксистичке „музеје“ попут Кубе или Сјеверне Кореје. Данас би прва и најважнија била Сирија, која је вођена од стране социјално-националистичке ал-Баатх партије и која остаје (након Садамовог Ирака и Гадафијеве Либије који више не постоје) последње упориште секуларног, револуционарног национализма у арапском свијету. Подршка Сирији је у суштини дужност сваког активног „треће-позиционара“ било гдје у Европи и у свијету.
Ту је и Иран, који је имао велику националну револуцију, којом је 1979. оборена про-америчка марионета Шах, и нова Хомеинијева влада се обавезала да искорјени како западни утицај, тако и утицај совјетских комуниста. Наравно Иран је и даље кључни савезник Сирије и заиста средиште анти-глобалистичких напора широм свијета, који се манифестују кроз њихово активно учешће у Покрету несврстаних и самосталном раду иранских медија, који врло често угошћавају европске националисте, ревизионисте и дисиденте.
Након Сирије и Ирана, морам да поменем земље „Боливаријанске алтернативе“ у Јужној Америци, гдје је такође социјализам спојен са национализмом и хришћанским вриједностима. Почевши од Венецуеле Уга Чавеза који је измислио овај концепт и био одговоран за изградњу ове геополитичке алтернативе, онда имамо и Еквадор, гдје је предсједник Кореа велика личност, католик и националиста. Такође, Боливија Ева Моралеса итд.
Када се пребацимо на геополитику, једнако важну грану политике, постајемо мање идеалистични и више реални. А то значи прије свега неопходност сарадње са нашим сусједима. Пратећи лекције Студницког, ја кажем да је Пољској потребан стратешки однос са Њемачком. Једино такав однос ће нам омогућити да изградимо велику „Интермарум“ или Балтичко-црноморску унију слободних нација која би укључивала Украјину, Мађарску, Румунију, Србију и друге земље овог региона (у широј перспективи такође скандинавске нације).
Ова „латитудинална оса“ би нам свима служила јер би нам гарантовала заједнички суверенитет и независност од глобалних гиганата као што су САД, Русија или Кина. Пољска као држава је тежила том циљу прије него што је постала марионетско-комунистичка држава. Међутим, недостатак сарадње са Њемачком која је кључни фактор овдје, није нам дозволио да остваримо ове амбициозне планове. Наравно, данас су Њемачка, Пољска, Украјина, Србија потчињени свјетској политици и то се мора прво промјенити.
Како видите односе између Пољака и Срба у будућности, а посебно односе између српских и пољских националиста?
То зависи од тога да ли ћемо ослободити наше народе или ћемо и даље живјети под јармом ционистички вођеног либерализма. Садашња пољска марионетска влада признала је Косово и одржава дипломатске односе са овим нарко-протекторатом. То је страшна срамота. Када националисти дођу на власт у Пољској, један од првих потеза у нашој спољној политици, сигурно ће бити прекидање свих веза са Косовом и званично признавање српског права у најмању руку на највећи дио Косова.
Надам се да ће и српски националисти када буду на власти подржати наше право на пољску Шлезију, која је сада под пријетњом вјештачког „шлезијског“ сепаратизма финансираног од стране ЕУ-глобалиста. Србија је веома важан геополитички фактор у јужној Европи. Као таква, не би требало ни на који начин да се игнорише.
За нас српске националисте, питање независности Републике Српске и уједињење са Србијом је значајно као и питање Косова. Какав је ваш став по том питању и да ли ће пољски националисти у вези овога подржати Републику Српску као што сте нас подржали у вези Косова?
Без икакве сумње, постојање двије српске државе је стање шизофреније, тако да ћемо подржати идеју уједињења српског народа у јединствену државу. Међутим , то се мора урадити на интелигентан начин, како би се спријечили неки негативни исходи и могуће западно мјешање. У ствари, вјерујем да и остали дијелови Федерације Босне и Херцеговине треба да буду, дио по дио, демонтирани и трансформисани у нешто друго. Српски народ треба да узме неке дијелове од тога, али не регионе гдје Хрвати и Бошњаци чине већину или значајну већину. Овај дио земље треба да остане „Босна“, али у облику заједничког хрватско-српског протектората.
Муслимани треба да имају право на самоопредјељење, очување својих вјерских и културних вриједности у оквиру таквог ентитета, али било које акције које би подривале српски или хрватски утицај би требале бити спријечене, јер бошњачки народ је једном већ кориштен и експлоатисан од стране западних сила за спровођење њихових интереса. Да би се реализовао овај пројекат, потребно је значајно побољшање билатералних односа између Хрватске и Србије првенствено. Вјерујем да ништа није немогуће и можда једног дана, чак и независна Пољска, Румунија, Италија и Мађарска би могли да учествују у разговорима, помажући Хрвате и Србе у постизању конструктивног рјешења.
(НСФ РС)
