Прочитај ми чланак
Па ко преживи… Неки адитиви су толико опасни да на људе могу да делују мутагено и у другом или трећем колену и остављају веома велике последице по здравље људи.
Ако сте одлучили да из употребе коначно избаците „кока-колу“ или „пепси“, освешћени најновијим сазнањима о потенцијално канцерогеним састојцима поменутих газираних пића, не би било згорег да још мало сачекате пре него што садржину вашег фрижидера прогласите безбедном за здравље.
Јер Срби, мада често тога нису ни свесни, свакодневно у свој организам уносе намирнице „богате“ разноразним емулгаторима и конзервансима за које је такође утврђено да могу бити штетни или чак погубни по човеково здравље.
Потенцијално опасна хемијска једињења
– Хидрогенизоване масноће
– Трансмасне киселине
– Акриламид
– Натријум-нитрат и други нитрити
– Полифосфати
Опасно млевено месо
Док се потенцијално канцерогено средство за бојење 4-МЕИ може наћи у свакој флашици „кока-коле“ у било којој земљи на свету, само се још у Србији могу купити месни производи који садрже полифосфате и друге штетне састојке. Неки од њих су, штавише, толико опасни да на људе могу да делују мутагено и у другом или трећем колену, а мада су званично забрањени, произвођачи их и даље обилато користе како би намирнице дуже трајале, имале лепшу боју или једноставно пријатнији укус.
Тако се, рецимо, конзерванс Е-407 карагенан одавно налази на листи забрањених адитива у земљама Европске уније, будући да је доказано да изазива бројна обољења желудачно-цревног тракта (међу њима и рак дебелог црева), али га у Србији можете наћи на сваком кораку, односно буквално у свакој месари. Бивши ветеринарски инспектор Мирослав Стојишић за Пресс недеље каже да се овај састојак код нас користи и у млечној индустрији, због чега би држава морала да реагује и да заштити потрошаче и њихово здравље.
Савети стучњака
Нутрициолог Љубомир Пфаф истиче да је црни хлеб увек бољи од белог, а млади сир од старијег, а да је најбоље јести рибу, јер је то најздравије месо.
– Ако је реч о хладнокрвним животињама, онда риба, а ако је реч о топлокрвним, онда коњско месо. Риба је богата витаминима и омега 3 масним киселинама, а научно је доказано да човек који једе рибу три пута недељно нема шансе да добије неко срчано обољење. И природа је то доказала. Иако живе у најгорим условима, у изузетно ниским температурама, још ниједан Еским није имао повишен притисак, срчани или мождани удар – каже Пфаф.
– Тај Е-407 карагенан спада у групу најштетнијих адитива, а код нас се ставља у виршле, шунке, чак сам скоро у једној продавници видео да га има и у млеку. Карагенан је изузетно опасан, јер је потенцијални изазивач рака дебелог црева. А стављају га у намирнице које људи свакодневно купују и уносе у организам – упозорава наш саговорник.
Полифосфати су, такође, уобичајена појава у овдашњим сухомеснатим прерађевинама, а произвођачима нимало не смета што је исти доказано генотоксична материја, те његово претерано уношење у организам може изазвати мутације гена. Осим што их стављају у шунке и паризере, забрањени полифосфати могу се наћи безмало у сваком киоску брзе хране у Србији.
– Нигде се у свету полифосфати не стављају у млевено месо, осим код нас, где их можете наћи готово у сваком киоску који продаје ћевапе и пљескавице. За то је крива ветеринарска инспекција, јер не ради свој посао. Такве намирнице не смеју да иду у промет, само што се овде контроле извршавају по налозима тајкуна и произвођача, па се тако деси да у нашој храни можете наћи адитиве, боје, емулгаторе који се више нигде у свету не користе – објашњава Мирослав Стојшић.
„Кока-Кола“: Не мењамо формулу
Из компаније „Кока-Кола“ јуче су саопштили да је карамел боја свих њихових производа била, јесте и увек ће бити безбедна и да компанија не мења чувену формулу својих напитака.
– Током година повремено смо модернизовали производни процес, али никада нисмо мењали своју тајну формулу. Замолили смо произвођаче карамела да прилагоде процес производње како би се смањила количина 4-метилимидазола у карамелу, али то неће имати утицаја на формулу или на производе савршеног укуса и високог квалитета, какве потрошачи од нас очекују – саопштила је „Кока-Кола“.
Опрез са слаткишима
Осим у слаткишима, соковима, месним и млечним производима, штетних састојака не мањка ни у поврћу, јер се приликом узгајања употребљавају бројни пестициди, од којих су неки дозвољени у одређеним количинама, а други баш и нису. Нутрициолог Љубомир Пфаф упозорава да се чак ни такозвана органска храна више не може сматрати у потпуности здравом, као и да би морали да престанемо да се „правимо паметни“ и да избацимо из употребе састојке који су доказано погубни за здравље.
– Намирнице органског порекла производе се у чистој и потпуно природној средини, дакле на теренима где не постоји никакво загађење земљишта, воде или ваздуха. Мени је жао што морам да констатујем да таквих терена на планети Земљи више нема! Такође, чињеница је да ти адитиви немају никакву другу улогу осим да поправе боју, мирис или укус неког производа. Постоје адитиви који су на црној листи, забрањени су, па је њихова употреба кривично дело, али постоје и они који су наводно мање опасни и који се код нас користе и дан-данас. Међутим, ако нешто не ваља, ако је у свету доказано да су ти састојци штетни, ја не знам због чега се ми правимо паметни. Ако је нешто црно – црно је и не може никако да буде бело само зато што нама тако одговара – каже за Пресс недеље Љубомир Пфаф.
ПЕТ НАЈОПАСНИЈИХ ЈЕЛА
ХОТ-ДОГ
Међународна коалиција за превенцију канцера саветује родитељима да деци не дају више од три виршле недељно, јер је доказано да обилније количине ове намирнице повећавају ризик од добијања рака
СУХОМЕСНАТИ ПРОИЗВОДИ
Месне прерађевине готово без изузетка садрже исти онај натријум-нитрат који се може наћи и у виршлама. У сланини се налазе и засићене масти које такође повећавају ризик од канцерогених и срчаних обољења
КРОФНЕ
Садрже хидрогенизоване масноће, шећер, бело брашно, акриламид. Дакле, мање-више све оно што не би требало да уносимо у организам. Заправо, нема горег начина да почнете дан од крофни за доручак…
ПОМФРИТ
Слична ситуација као и са крофнама: трансмасне киселине, акриламид, у неким ресторанима чак и шећер. Осим што ће вам засићене масноће закрчити артерије, расте опасност и од канцерогених болести
КРЕКЕРИ/КОЛАЧИ/ЧИПС
Бело брашно, шећер, нездраве масноће, вештачки адитиви… Када су грицкалице у питању, више није довољно погледати састав на амбалажи, јер се поједини произвођачи служе разним триковима којима потрошаче доводе у заблуду.
(Прес)
