Прочитај ми чланак
Упознајте право лице Европске уније. Европска унија није посланичка (парламентарна) демократија, него неолиберална федерална диктатура корпоративних интереса. Зашто је она без икакве сумње управо такав политички конструкт објаснићемо у даљем тексту, но како бисмо све то могли разумети најпре се морамо упознати са неким основним појмовима и институцијама Уније.
Милиони евра корпорацијама уместо сиромашнијим чланицама
Европска унија даје на милионе евра субвенција мултинационалним дивовима као што су Кока-Кола, ИБМ и Мекдоналдс како би их одвратила од напуштања њеног привредног подручја, пише Финаншал Тајмс. Новац из ЕУ структурних фондова намењен је финансирању пројеката ради смањења разлика у богатству унутар Уније, а циља углавном мале и средње компаније у сиромашнијим земљама чланицама. Међутим, у тај колач имају право заграбити и глобалне корпорације, које то здушно чине, искоришћавајући жељу Уније да задржи своју конкурентну предност у односу на остале регије у свету.
НАЦИСТИ И ЕУ
Др Јозеф Гебелс, Хитлеров министар пропаганде 1940. је изјавио да „за 50 година људи више неће размишљати о државама“, а Х. Геринг је 22. јуна те године издао заповест о хитној изради пројекта „широкога привредног уједињења Европе“.
Нацрт пројекта предан је Влади немачког Рајха 9. јул 1940, ау њему се предлаже укидање царинских граница у Европи и успостава подручја бесцаринске трговине.
„У току је глобално такмичење. Одбијемо ли у њему да учествујемо, сви ће се производни погони да одселеи из Европе. Зато морамо пронаћи начина да их задржимо „, рекао је европски комесар Јоханес Хан у разговору за ФТ.
Студија ФТ-овог Бироа за истраживачко новинарство показала је да је ИБМ-у додељено 20.000.000 евра за један пројекат у Пољској, Фиат је затражио 25.000.000 евра субвенција, док је Мекдоналдс добио 60.000 000 евра за едукацију својих запослених у Шведској. Пољској је из структурних фондова додељено 67.000.000 евра искоришћених, како тврди ФТ, за привлачење великих, финансијски стабилних компанија.
Студија је такође утврдила да се милиони евра из ЕУ фондова додељују компанијама које селе своју производњу из богатијих у сиромашније земље упркос прописима који забрањују финансијску подршку за компаније у потрази за јефтинијом радном снагом.
Компаније попут британског произвођача чаја Твинингс и финског дива мобилне телефоније Нокије искористиле су пак сиве зоне у методи алоцирања средстава из ЕУ структурних фондова како би субвенционирале пресељење своје производње у земље са јефтинијом радном снагом, тврди ФТ.
У најмању руку, пише ФТ, те компаније добијају ЕУ субвенције које им помажу код отварања нових производних погона, проширења постојећих, те едукације запослених.
ЕУ као корпорацијско тело
Обично се истиче како Европска унија почива на „четири слободе“, тј на слободном кретању људи, роба, услуга и капитала. На тај начин ствара се јединствено тржиште, као економска интеграција, која укидањем техничких и административних препрека води стварању заједничког тржишта. Но то је и пут у европски корпоратизам.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Све што желите знати о ЕУ, а медији не смеју да спомињу (1)
ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Све што желите знати о ЕУ, а медији не смеју да спомињу (2)
Европска унија је дивовска корпоратистичка држава. Шта је корпоратизам? Корпоратизам је она економска страна фашизма у којој се спајају висока недемократска централизована влада и корпорације које на њу врше пресудан утицај.
Корпоратистичку државу у шаци држи мали број корпоратиста и све што таква држава ради јест у њиховом интересу. Што се тиче радника, ЕУ није створена зато да би радницима било боље, него зато да им се наметне ропски систем у којем ће намицати големе профите мултинационалним корпорацијама. То је једина функција радника у сложеним корпоратистичким државама попут Европске уније.
Европска унија заправо је повела рат против радништва. Циљ је са што мањим платама радника да се оствари огромни профити за дубоке џепове корпоратиста, а у том смислу ради се и на повећању старосне границе за одлазак у пензију. Унија јако воли образоване раднике, и то, ако је могуће, по принципу с факса на посао, с посла у гроб! Либерална начела дерегулације, либерализације, слободног тржишта и резања трошкова усмерени су против радника, јер управо су радници ти трошкови које треба резати, смањити, што мање плати, а што више искористити њихов рад. То је бит неолибералног капитализма на којем Унија почива и којег прокламује. Све што би могло утицати на повећање квалитета живота су трошкови. То треба резати.
Кад би која држава-чланица и одлучила повући потезе како би узела богатима (нпр. опорезивањем корпорација) морала би се сусрести са Европском комисијом, која будно пази да се таквим „неразумним“ потезима сателитских држава не нашкоди корпоратистима и големом корпорацијском телу – самој Европској унији.
Крај
(europskaunija)
