(Олес Бузина)

Чланак о Мајдану, забрањен у украјинској „Комсомолској Правди“.

Оксана Богданова, уредник Украјинског издања „Комсомолска Правда“ забранила је чланак познатог московског новинара Дарје Асламове „Може ли Русија да победи у рату за Украјину“?

Чланак Асламове изашао је само у московском издању „Комсомолске Правде“. Ми, украјински читаоци, лишени смо могућности да се са њим упознамо. У украјинском издању (које има сасвим другу правну адресу) НЕМА чланка Асламове, иако га је ових дана прочитала цела Москва. Наглашавам, у чланку је реч о нама и нашим проблемима. О УКРАЈИНСКИМ стварима. Али седећи на топлом дивану у Кијеву, никоме од читалаца непозната, савршено бескорисна за развој друштва, ЦЕНЗУРИСТКИЊА Оксана Богданова, паразитирјући на чувеном московском бренду „Комсомолка“, одлучила је да Украјина не треба да размишља о својој судбини. Богданова је свима наредила СПАВАЈТЕ. Као васпитачица у дечјем вртићу.

Одлучио сам да прештампам чланак Дарје Аламове на мом ауторском сајту. Мој принцип – БЕЗ ЦЕНЗУРЕ! Ми – смо са слободу говора, а не за досадну провинцијску штампу, кастрирану реосигураницима Богдановим. Г-ђа Богданова, уређивање новине – то није само да скупите рекламе. Запамтите то!

Ако не престанете да затварате уста новинарима, учинићу да будете познати. Ове речи вам се неће свидети. Прочитајте чланак Дарје Асламове „Може ли Русија да победи у рату за Украјину?“

Да би одговорила на ово питање, специјални дописник „КП“ Дарја Асламова упутила се на Мајдан.

„Покушајте да замислите возача по имену Јануковић, који је зајурио аутомобил марке Украјина ка западној граници и у последњем тренутку, у пуној брзини прикочио – али тако, што је дрмнуо у погранични камен. Аутомобилу се скувала сва хауба, путници се одбили о ветробранско стакло, међународна заједница у хистерији. Сви дотрчали на место хаварије, дају савете шта треба да се ради. Сам Јануковић, блед као крпа, тврди: ја нисам крив, криви су аутомеханичари и аутомобил, ја само три године седим у њему, а штеточине искључили кочнице. Ја сам у последњем тренутку сачувао све путнике. Украјински западњаци су у шоку – човек који је покренуо огромну пропагандну машинерију у правцу ЕУ, кренуо је у Европу и није стигао. Исток је одавно увређен, али ћути – Јануковић је свеједно његов. Трибализам, племенску свест, још нико није укинуо. Речју, Јанукович се спетљао“.

Украјински писац Олес Бузина је ироничан, немилосрдан, али прагматичан, прави грађанин Незалежне: „А онда дође Путин са 15 милијарди долара. Свима је одмах постало јасно да је плаћеним Украјинцима крај. Хохол склизну с пута“.

КАКО ЈЕ УКРАЈИНА ПОНОВО ДОШЛА НА МАЈДАН

Ви ћете се тако слатко смејати, како би рекли људи из Одесе, али знаменити Споразум Украјине о придруживању Европској унији (узгред, на енглеском језику), у суштини, до парафирања нико није читао. Односно, прочитали су га неки други људи. Читала га је добро припремљена још из студентских клупа добро однегована, америчка пета колона, наступајући у улози стручњака. Или назовимо их – агенти утицаја. Заправо, када је у страху Јануковић залепршао, да би било добро да се открије да видимо ко су ти другови који су на преговорима о придруживању са ЕУ лако издали националне интересе Украјине, да посао мирише на издају – био потпуно у праву

„Људи, који су припремали документацију за парафирање, нажалост, нису плаћени агенти утицаја. Они су БЕСПЛАТНИ, а то је страшно – каже експерт Олег Хавић . – За плаћене агенате имамо разумевања . Ради се о идеолозима, који течно говоре енглески и немачки, који су добили одлично образовање и апсолутно НАЈИСКРЕНИЈЕ верују да ће тако за Украјину било боље. Да, она ће претрпети економски крах, гладоваће, постаће колонија, али ће зато заувек бити одсечена од Русије“.

„У нашој земљи у невладиним организацијама ради око 10 хиљада сарадника – каже заменик Врховне Раде Олег Царјов . – Више од Украјине фонд Сороша троши само на Африку. Тешко да можемо наћи било ког нашег министра или функционера управе, који у своје време није прошао обуку, или није био запослен у НВО. То су људи које су двадесет година припремали, или су пред собом имали задатак да промене матрицу украјинског народа. Скоро да им је то пошло за руком“.

Али, у Украјини постоје и истински патриоти, који су овог лета упозорили и захтевали да се преведе текст споразума на украјински језик и да се стави на сајт владе. (Ово упркос чињеници да део депутата из руског говорног подручја добро не говори и не чита украјински, тим пре што се ради о сложеном економском споразуму величине као Велика Совјетска Енциклопедија. Потом су се узнемирили и наши људи из Царинског савеза па нису били превише лењи да, као гест добре воље, преведу текст на руски).

Уствари, лето, врућине, певају птичице певачице, посланици и бизнисмени разиђоше се на одмор. Ко да мисли на Асоцијацију? Одједном удари „трговински рат између Украјине и Русије“ (тако су пренели украјински медији). Уствари, Русија је показала да ће, у случају закључења трговинског споразума између Украјине и ЕУ и укидања цариних дажбина, да заштити своје тржиште, осигураће се царинским препрекама за проток робе са Запада, који ће кренути транзитом кроз Украјину. То значи да се затвара канал могућности и за украјинске произвођаче. Локални пословни људи доживели су шок, после чега се бизнис обратио председнику Украјине са молбом да одложи Асоцијацију бар на годину дана.

„Бизнис је у почетку био инертан: рекоше, ми не проучавамо пројекте, ми спроводимо донете законе. Бизнис није навикао да учествују у управљању државом – каже бивши министар економије Украјине, сада представник Владе Украјине у Евроазијској економској комисији Виктор Суслов . – Када поче озбиљан пад обима трговине са Русијом, постало је јасно да деиндустријализација земље, нестанак машиноргадње, умирање пољопривреде – то није хорор прича, него реална перспектива. Проблем је у томе што највећи део медија и стручних информација у Украјини финансирају различити западни фондови. Кренула је масовна обрада јавног мњења путем медија, који су убеђивали да је придруживање ЕУ – колосални плус за нашу државу. А свака власт зависи од медија. У суштини, руководство државе заведено је од стране људи којима су поверили да преговарају“.

КАКО ЈЕ ЛАКО ИЗГУБИТИ НЕЗАВИСНОСТ

До октобра Споразум о Асоцијацији постао је прави хит, најпопуларније детективско штиво међу политичарима у Украјини. Тамо је заиста било нешто за читање. ИЗНЕНАДА је постало јасно да Украјина преузима обавезе да примењује упутства ЕУ у области спољне и безбедносне политике (без права гласа и могућности будућег чланства у ЕУ), да учествују у свим грађанским и војним операцијама ЕУ у конфликтним зонама, да сарађује са Европском одбрамбеном агенцијом (значи да преда преостале војне технологије, узгред буди речено, то се директно тиче и нас). Што се тиче моралних норми и преваспитавања украјинског становништва у духу политичке коректности, ЕУ, без улажења у детаље, наређује Православној Украјина да изврши одређене директиве. Али, било је људи који су педантно ушли у те директиве, за које се Европљани нису усудили да објаве ни на енглеском језику, како би избегли скандал.

“ Уствари, наметали су нам уобичајну европску хомодитатуру – рече заменик Врховне Раде Вадим Колесниченко . – Заштита права сексуалних мањина, легализација хомосексуалних бракова у будућности. Поред тога, укида се претпоставка невиности у радним односима. На пример, ако ја из неког разлога не узмем педера на посао, он не мора да доказује на суду да је био дискриминисан због своје сексуалне оријентације, него ја морам да објашњавам и да се правдам, да тог педера ни на који начин неби увредио“.

Али, и то су све цвећке . Бобице су – успостављање економске диктатуре ЕУ над Украјином. „ЕУ има сличне трговинске споразуме са многим земљама Северне Африке, али ни у једном од њих није било страшног члана споразума, који неби дозвољавао Тунису или Алжиру да закључује трговинске споразуме са трећим земљама са којима ЕУ неби билс сагласна – каже економиста Михајло Кухар. – Фактички, Асосијација би налагала Бриселу дао одлучи да ли, на пример, суверена Украјина, сме да закључи трговински споразум са Русијом или Кином или не. Ово је непоштен приступ“.

Врхунац свега је – увођење европских стандарда. Сама реч „евростандарди“ звучала је тако лепо (скоро као евроремонт), да су се локални либерали запљуснули од среће. Али …

„То је документ, који ни физички није могуће испунити, – уверава нас аналитичар Ростислав Ишћенко . – Да би спречила локалним бакама да домаће киселе краставце и џемове продају на пијаци, Украјина би морала да организује окупациону армију од пола милиона војника. Не, теоретски бабуша може да усоли буренце купуса, али не може да га продаје. Не зато што купус не могу да укиселе, него зато што не одговара европским стандардима. Чак и литванци, који су давно и по пристојним условима ушли у ЕУ, практично су изгубили своју пољопривреду, јер се није уложила у стандарде“.

„Да, украјинске бабушке не производе пилетину и сланину у складу са ЕУ стандардима. А знаш зашто? Јер они их производе по вишим стандардима – рекао је украјински писац Олес Бузина. – Да снизе стандарде, они могу само, прелазећи на западне технологије, да хране пилиће хормонима и упумпавањем воде. Најупечатљивији пример европских стандарда: експресни воз број један Кијев – Москва, који је у потпуности састављен од пољских вагона. Ја сам се возио у њему од Москве по мразу од десет стерпени. Дакле: њихови лукави и паметни евротуалети са сензорима нису функционисали, јер ми немамо евромраз. Шта раде проводници? Они скупљају кључалу воду и сипајте у тоалете, да их одмрзну. Ја ћу ти рећи нешто више о немачким тенковима који су упали у Русију 1941. године, били су направљени по европским стандардима – са уским гусеницама и на бензинчик, али су у близини Москве стали. У Француској је тенк радио, а у Русији престао. Видиш, код нас су – ха, ха ! – други изотерми у јануару!“

ШТА СУ ТО ЕВРОСТАНДАРДИ, КОЛИКО ОНИ КОШТАЈУ?

Према најминималнијим проценама, око 160 милијарди евра . После закључења споразума са ЕУ све што је у Украјини – сва инфраструктура, железнички и аутопутеви, предузећа, чак и земља (!) – престаје да испуњава техничке прописе Европске уније.

„Базна разлика између пољопривреде у Европи од украјинске је у томе, што је тамо проведена сертификација земљишта, а у нас није, – каже економиста Михаил Кухар . – Потребно је направити хемијску анализу земљишта, колико у њој има хербицида, може ли се на тој земљи узгајати парадајз. То је скупа процедура која, за стручне радове по сваком хектару земљишта, кошта 800 евра. А у Украјини има 33 милиона хектара обрадивог земљишта! То је више десетина милијарди евра, којих просто нема одакле да узму. Да не говорим о захтевима за инфраструктуру, за хемијске и металуршке погоне, који не испуњавају стандарде емисије у атмосферу“.

ЕУ је снисходљиво препоручује Украјину да обрате посебну пажњу на „микро предузећа и занатске радионице“ (!). (Ово упркос чињеници да Украјина може да произведе нуклеарну енергију, авионе, свемирске и војне бродове, моторе идр).

„Постоје две кључне тачке у Споразуму са ЕУ. Прво: украјинска привреда није конкурентна са европском, када се намеће зона слободне трговине и међусобно укидање дажбина, она неминовно гине у тој борби, – каже Виктор Суслов, представник Владе Украјине у евроазијској комисији. – Укидање такси доводи у питање постојање свих индустриских технологија. На пример, Украјина је највећи произвођач сунцокретовог семена и сунцокретовог уља. На извоз семена уведене су извозне царине, благодарећи њима успевамо да прерађујемо семена у земљи, па је у Украјини уљарска индустрија најмоћнија. Када укину царине, та иста ЕУ директно ће набављати семе и сама прерађивати. Дакле, као последица – наша прерађивачка индустрија уља ће бити погубљена.

Генерално, мало ко о томе размишља: када ви укинете увозне дажбине, подстицаји за стране инвестиције се не повећавају, него се смањују. Стране компаније немају интерес да граде нове фабрике у Украјини и отварају радна места . Украјина постаје ново тржиште за њихове робе. Инвестирају само када улагања служе као средство за превазилажење трговинских баријера, када се у земљу не може ући са робом, него са инвестицијама, организујући производна предузећа на њеној територији. (Упадљив пример – иностране фабрике аутомобила у Русији)-

И други најважнији моменат: увођење техничких прописа ЕУ – то је цела револуција. Претпоставимо да су најбољи на свету, али ко ће платити за такву транзицију? Настаје јединствена ситуација: конкурентнији европски произвођачи долазе овде не само ослобођени од дажбина, него и са сопственим правилима игре! Значи, све Украјински компаније које се не придржавају, на пример, еколошких стандарда, морају да се угасе и предају своје тржиште! Додајмо: мало ко у томе види други смисао.

Захтев за увођење европских стандарда – то је шанса да се расече цело тело привреде бившег СССР, да се сломе кооперативне везе, да наши стандарди постану неспојиви. Уништење кооперације – то је оштро слабљење Русије. Овде су очувана предузећа која су део одбрамбеног система, укључујући и нуклеарни штит Русије. То су и пројектили са нуклеарним бојевим главама, направљени у чувеном ЈУЖМАШУ. Мотори за војне хеликоптере, које производи „Мотор Сич“. Најновији авион истребитељ пете генерације „Т -50“ не лети без украјинских делова. Ово су кључне ствари за руско војно-индустријски комплекс. Поред тога, имамо много заједничких великих озбиљних пројеката: наставак производње авиона типа „Руслан „, изградња моста између Керчи на Криму и Кавказа. Да, Украјину је сада ушла у геополитичка клешта. Када је Запад осетио да риба може да откине са удице, он је извршио невиђен притисак на нашу елиту, и зато је управо сада испровоциран Мајдан. Време је да се ствари назову правим именом.. Не ради се само о новцу. Александар Квашњевски, бивши председник Пољске, правилно рече: у току је геополитичка битка за Украјину“!

КО СТОЈИ ИЗА МАЈДАНА

Евромајдан – то је гигантски бизнис-пројект, који у бубњари сваки дан спаљује стотине хиљада долара. Треба довести људе са запада Украјине, нахранити, обући, дати им смештај, обезбедити тоалете, минималне стандарде хигијене, надокнадити свакодневне трошкове. Потребно је бринути о њиховом здрављу, стално их забављати, да им неби било досадни, да се не разбеже, водити са њима певаче и хорове, да плешу и ходају на било какве пикете и демонстрације. За „неумерлијане“ (по украјинској химни «Ще не вмерла Украина» – Украјина још није умрла“) мора се обезбедити певање и плес познатих уметника.

Да би разумели одакле новац за таквав животни празник, мора се имати јасна представа о систему власти у Украјини. То је олигархијска република у духу руских 90-тих. Украјина – то је Јељцинова Русија у минијатури времена Ходорковског, Березовског, Гусинског. У чему је разлика између садашњих руских и украјинских олигарха?

„У Русији – олигарси су послужни људи – каже стручњак Олег Хавић. – Да, таква им је служба. Неко ради као цариник, неко као полицајац, а овај човек ради као олигарх. Он је доказао – да може . То је потпуно у традицији руске империје. Зашто се украјински олигарх плаши руског? Прво, није та величина. Друго, руски олигарси, који дођу у Украјину и купе њихова предузећа, неће постати личности. Они ће бити представници државе. Они неће бити руси по националности, него ће бити руси по државној припадности“.

„У Русији је моћан административни апарат, председнички модел, председник је и даље јачи од свих – каже посланик Веркховне Раде Олег Царјов. –Украјина је – држава коју су освојили олигарси. Да бих простије објаснио разлику: у Русији постоје ствари које нису за продају, и тачка. Могу доћи шеици из Саудијске Арабије са врећама новца и да замоле Путина да преда Сирију. Учтиво ће шеике да саслуша, али одбиће новац и Сирију неће предати. Тешко је замислити такво решење у украјинској политици. Парламентарна република је идеалан систем власти за олигархијски капитализам. Тада парламент ради као преговарачка платформа међу олигарсима. Сваки од њих има своје медије, своје посланике, који врше преговарачки функције у име газде: коме које власништво предати, која је цена извора енергије, колики порези. То јест, имамо основу у облику олигархијског капитализма и надградњу у виду председничке републике. Очигледна контрадикција. Олигарси сматрају да председник има превише овлашћења“.

Није ни чудо што је пре неколико дана опозиционер.депутат Арсеније Јаценјук изјавио да ће се опозиција борити за повратак на ранији Устав, враћајући Украјини парламентарну републику у којој је председник номинална фигура, да заправо учврсти двовлашће у земљи.

„Зашто су се олигарси залагали за Асоцијацију са ЕУ? Сав њихов бизнис је на југо – истоку Украјине, и новац, деца, жене, љубавнице, виле, рачуни – у Европи, – каже новинар Александар Чаленко . –, разуми, све је тамо? Ако им се нешто не свиди, Американци им затворе визе и блокирају рачуне. Русија у лето поче да дрма. До тога, олигарси су мислили – ништа. Договорићемо се са Путином. Постаде јасно да се Русија није шалила: тржиште се затвара. То значи да ће у предизборној 2014. години бити страшни губици и незапосленост. А онда ће власт преузети опозиција и биће приморана да ослободи Тимошенко. Затим ће Тимошенкова да ухапси Јануковића и смести на исто место, само у мушко одељење“.

„Стручњаци и цела околина Јануковића доказивали су му да ће ММФ најесен дати гомилу пара без икаквих услова, да не мора да ослободи Тимошенко, да Путин блефира и да никада неће затворити руска тржишта – објашњава аналитичар Ростислав Ишћенко. – Када је постало јасно да Запад не даје ништа тек тако, да је Украјина већ изгубила 25 одсто спољне трговине, да у трезору има новца само за три месеца, до Јануковића је дошло: потписивање Асоцијације – то није оперета Мајдан него, већ наредне године, права и гладна гомила незапослених на улицама. Стварно узнемирене масе ће смести све. То јест, ништа неће бити: ни панталона, ни капе, ни коња. И у овом случају има решење. Чак и ако смртно мрзиш Русију, никакав уговор са њом неће вас обавезати да је волиш. Ради стабилизације ситуације довољно је да потпишеш одређене споразуме, а онда можеш се свађаш са Путином како желиш, као што то чини Лукашенко“.

Чим је Јануковић рекао да Европа може да сачека, у игру су ступили олигарси.

„Мајдан – то нису три јунака што тамо стоје : Кличко, Јаценјук, Тјагнибок. Све су то лутке – сматра експерт Олег Хавић. – Иза њих су постављени озбиљни људе као Дмитриј Фирташ, Порошенко, Виктор Пинчук, Ринат Ахметов. Како се на олигархијским каналима осветљава Мајдан, доказ је да су њихови власници ко-организатори тих акција или барем да играју у њима. Пред нама је покушај дворског олигархијског преврата“.

„Постоји „породица“ – Јануковић, син и људи блиски њима , – каже писац Олес Бузина. – Стари олигарси боје се породице, која је последњих година знатно увећала свој удео. Њихов циљ није да униште породицу, него да ограничи њене апетите. Односно да утерају Јануковиће у границе које могу да контролишу. Зашто не желе да уклоне Јануковића? Јер немају никога да га замени. Ако скину Јануковића, из црвоточина у намештају испузаће радикали тјагнибока.“

КАКО ЗАПАД НАСТУПА НА ИСТОК УКРАЈИНЕ

Збило се то још у совјетско доба, југо-исток Украјине је радио (тамо су била сва крупна предузећа), а запад је – говорио, учио и просвећивао се. Односно западу је предата сва идеологија. Након распада СССР-а запад је подигао и одмотавао Украјински идеју, јер са истока није имало шта да каже на ову тему: народ се тамо није осећао украјинцима, и што је најважније, није се супротстављао русима.

„Иде експанзија запада Украјине на исток, – каже експерт и западњачки националиста Олег Хавић. – Галичани – све робовске величине, они мисле: ако је више – значи боље. Уморио сам се вичући за њима: “ Браћо, тамо вам није место! Ви не можете да сварите сву Украјину! „

„Чим се састану два западњака, они почињу све да прерасподељују за себе, – каже новинар Александар Чаленко . – То је тоталитарни менталитет: ако ниси са нама, ти си московски запроданец. Западњаци целу Украјину асоцирају на бандеровце. Треба признати искрено: Украјина их се једноставно плаши. Зашто? Бандеровац у совјетској историји – је ужасан човек, звер. Сећам се шта ми је причала моја бабушка, коју је совјетска власт послала да буде учитељица на западу (узгред, украјинске школе појавиле су се на западу тек са појавом Совјетског Савеза. Пре су биле само пољске школе). У њеним причама ужасавала ме бандеривска жестокост. Они нису само стрељали, него и секли главе, исецали стомак, спаљивали бебе, то јест, сви са неким страшним изопаченостима.

До распада Савеза од западњака нас је бранила совјетска власт. Они су за нас увек били као за вас Чеченци. То јест, можете убити чечена, али онда дође још десет Чечена и закољу вас. А наши људи су кукавице – интелектуалци. Сада је сав Кијев и сва централна Украјина инфицирана Стокхолмским синдромом. То је када жртва почне да игра заједно са терористима. Ми их условно мрзимо. Када би било могуђности да се од њих избавимо, већ,одавно бисмо то учинили. Сувише су нам различити културни кодови. Садашњи мајдан је – националистички. На телевизији приказују само весела, срећна лица студената, а не бендеровских страшила, који су у великом броју најездили из Галиције. Јушченко се 2004. на мајдану независности није понашао као националиста. Он је говорио о пријатељству са Русијом. Какви бендеровци? Ја их уопште не знам. Онда се са сцене могло говорити на украјинском и на руском језику. А сада, ако проговориш руски, довикују ти „Гањба“ („Срамота“) .

ЗАШТО МАЈДАН НИЈЕ РЕВОЛУЦИЈА

„Мајдан је састављен од четири групе људи: маргинални кијевски интелектуалци, који су на ранијем мајдану испрали мозак и теже у Европу (ко ће је тамо примити?), то су оне свезналице из западне Украјине, које ви с правом назвате Гопници и бескућници, мали број кијевских студената и радикала, грубо речено – фашисти – тврди аналитичар Ростислав Ишћенко. – Кијевљани морално подржавају мајдан, долазе тамо у шетњу, али не верују опозицији. Они доживљавају Европе као да се над њима иживљава. Како ми је недавно рекао чувар на паркингу: коначно желим да живим људски. Овде су људи због нечега уверени да ће их Европа хранити, облачити, обути.

Сада имамо парадоксалну ситуацију: постоји метеж, зову је револуција, која је сто пута могла да победи. Ту је власт, која је сто пута могла да је сломи. Али, нити власт гуши побуну, нити опозиција преузима власт. Постојећи лидери исцрпли су свој морални капитал. Једина особа која може да направи револуцију је – Тимошенко, али она је у затвору. Код ње не ради инстинкт за самоодржање, она не верује да могу да је убију, па је стога у стању да поведе за собом. Такви људи без моралних кочница у ситуацији ван времена осећају се као риба у води. То је разлог зашто је подједнако опасна и за власт и за опозицију. Али са Тимошенковом овим „револуционарима“ биће лошије. Она се неће дурити на њих, као Јануковић. Она ће све да их придави у позатвара“.

Да су лидери мајдан танка цревца, то је свима јасно. Ево шта ми је рекао човек близак власти: „Када су једног од три опозициона „хероја“ питали зашто неће да освоје зграду председничке администрације, ужаснут је рекао: „Шта вам пада на памет? Сместиће ме у затвор“.

Не може бити лидер револуције (револуција је увек кршење закона) онај који страхује да направи потез за који ће га затворити. Било би корисно да људи који су свалили статуу Лењина, прочитају његова радове. Типа „Марксизам и устанак“. Онда би се замислили над његовом фразом: „Оклевање у таквим ситуацијама равно је смрти“. Мајдан се претворио у бесциљно ходање пропалитета, тамо-амо. Зато што немају лидера који би разумео теорију револуције. Нема Лењина, да директно из оклопног аутомобила објави „Априлске тезе“. Генерално, данас у Украјини не постоји јавна потражња великих људи. То су само трке бубашваба у којој свако јури за својим ситним циљем“.

СА КИМ МОЖЕ ДА ГОВОРИ РУСИЈА?

Ни са ким. Ми сами смо криви за то. Ево шта ми је рекао човек из „Партије региона“ под условом да остане анониман: „Наша влада и наши олигарси су у паничном страху од буђења руског покрета. Они су спремни да финансирају фашисту Тјагнибока, али ни у ком сваком случају неће дозволити да се дигну руси са истока. За Јануковича је ноћна мора ако неко почне да ради са његовим бирачима. Све док се ваш Путин састаје са Јануковићем и док са њим постиже џентлментске споразуме о томе да се неће мешати у унутрашње ствари Украјине, ви ћете овде губити. Американци овде раде већ двадесет година. Да би учинили корак напред, било је неопходно да уложе хиљаду долара. Русија је могла уложити долар и направити сто корака напред, јер се тако уложило у душама људи. А сада сте изгубили Украјину, јер тотална пропаганда мржње не може да доведе до неуспеха. И људи на истоку већ осећају непријатност ако разговарају на руском. Без обзира на то, они још увек могу да се подигну“.

Никада нећу заборавити злу вечер на Мајдану, испуњену са пуно мржње, када је стигла вест из Москве: Русија је спремна да пружи 15 милијарди долара украјинској привреди која тоне, као и ниже цене гаса. Како су људи погрдно скандирали: “ НЕ ТАЕЖНОЈ Унији! “ (Тако подругљиво називају Царинску унију). Када су сазнали да сам из Москве, западњаци из града Љвова викали су на мене: „Нећете нас купити! Ми се за тридесет сребрњака не продајемо! Ми ћемо узети ваш новац, потрошити и пљунути вам у лице!““А ти шта су хтела? Про – руских организација у Украјини данас једноставно нема! – каже писац Олес Бузина. Зато постоји много успешаних грантоједских банди. Долази нова генерација, оријентисана према западу, за које је реч „три братска народа“ празна фраза. Зашто млади верују демократама? Када сам био студент био сам за перестројку, и ти си такође била за перестројку. Ти ниси знала како ће се то завршити. Ти ниси знала да ће Русијом управљати председник алкохоличар, да ће се совјетска војска безусловно повући из Европе, да ће Русија преживети демографску катастрофу, да ће бити чеченски рат. Па, ми нисмо знали да демократе не умеју ништа. Сада кијевски студенти то не знају. Треба им објаснити. Морају се организовати групе за подршку. Русија покушава да делује дипломатским путем, да се директно преговара са првим лицима, али таква тактика више не ради“.

„На терену, где плеше Јануковић, сада нема другог политичара – то је утабано поље – каже аналитичар Ростислав Ишћенко . – У блиској будућности у Украјини нећете имати са ким да разговарате. Американци су за двадесет година сами створили своје партнере. Имате огромно про-руско становништво на истоку и на Криму , али ви не желите са њима да говорите. Зашто ? Зато што је ваш став: ми радимо само са законском влашћу. Ми не желимо да узнемиравамо Виктора Јануковића. Ако будемо радили са про – руском опозицијом која је против његовог курса, Јануковић би се на нас увредио. Ето, он се на вас не љути. У вас са њим је све добро. Само зато је за вас слабо са Украјином“.

(Видовдан)

Ознаке: ЕУ, Олес Бузина, Украјина