Прочитај ми чланак
Настављена археолошка истраживања на преисторијском локалитету Поткапина у Мокрању. Уз стручњаке из Београда и колеге из Канзаса у САД.
Археолози Музеја Крајине и београдског Археолошког института, скоро до краја новембра истраживаће преисторијску прошлост Неготинске Крајине на локалитету Поткапина у Мокрању. Јер, по досадашњим сазнањима, овде је живот започео готово 4.000 година пре наше ере, у бакарном добу, а наставио се у гвозденом, бронзаном, те периоду римске доминације, све до Византије и средњег века. Археолози, предвођени др Александром Капураном и др Александром Булатовићем, водећим српским стручњацима за преисторију, приликом истраживања сонде ван преисторијског насеља на Поткапини, већ су наишли на средњовековну некрополу…
Истраживање прате и нелегалне активности трагача за златом који су, привучени легендама о наводном благу, лане до темеља уништили једно мало преисторијско утврђење.
– Три гроба су укопана у грађевине који потичу из византијског периода, са прилозима од стаклене пасте и бакарне жице који ће прецизније одредити период у којем је настала ова некропола – објашњава руководилац истраживања, др Александар Капуран, научни сарадник Археолошког института.
Овај налаз, шта више, послужиће и за велики пројекат етногенезе Срба, коју ради Институт за молекуларну генетику и генетско инжењерство.
– Археолошка истраживања у Мокрању нису део тог пројекта, али смо узорке са тог терена узели, јер нам је циљ да анализирамо популацију која је живела у различитим временским пресецима и упоредимо је са садашњицом, како бисмо могли да утврдимо у којој мери су миграције утицале на генетски састав – каже истраживач приправник Слободан Давидовић.
Иако се за ово насеље зна од 1976. – после заштитних истраживања које је на том простору спровео археолог Ђорђе Јанковић – систематска истраживања, под руководством др Иване Радовановић, започела су пре три године: захваљујући сарадњи Музеја Крајине, Археолошког института и америчког универзитета Лоренс из Канзаса. Наредних година, по речима археолога Гордана Јањића, директора неготинске установе културе, планирано је да се у истраживања укључе и стручњаци који изучавају средњи век…
