Телеграф.рс

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохији, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова је протерано више од 4.000 људи.

Након објаве вести албанских медија, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила јер су их Срби натерали да са псима уђу у набујали Ибар на северу Космета, уследило је мартовско насиље.

Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медијима подигла је естремисте широм Косова и Метохије уписавши у историју Срба на Космету “Кристалну ноћ”.

У етничком насиљу на Косову, 17. и 18. марта, страдало је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима. Што се тиче објеката, око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене.

Поред цивилних објеката, демолирано је и спаљено 36 православних верских објеката.

Према подацима Генералног секретара УН, у мартовском насиљу повређено је 954 особа, међу којима 65 међународних полицајаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага.

Од 17. до 19. марта 2004. године, у рушилачком налету хиљада Албанаца, предвођених наоружаним екстремистима у добро организованим и синхронизованим акцијама на целој територији Косова и Метохије, број српских енклава се преполовио, а протерано је више од 4.000 Срба.

Упркос извештајима које су слали међународни цивилни и војни представници да је стање на Космету мирно и стабилно, а мисије успешне, први пут су међународни званичници након мартовског погрома говорили да се ради о етничком чишћењу неалбанског живља и прозивали албанске политичке лидере.

Од 17. до 19. марта, на Косову су, према саопштењу УНМИК, запаљена и минирана 33 православна храма, док је 11 њих оштећено и оскрнављено, што број уништених православних храмова доводи до 112. Ове цркве су у већини део средњовековне духовне културне и историјске баштине Срба.

Према регистру заштићених културних добара из 1986. и 1994. године, на простору КиМ заштићено је више од три стотине културних добара у првој и трећој категорији. У мартовском погрому уништено је 19 споменика културе – шест у првој категорији (грађевине из 14, 15 и 16. века). Имајући у виду континуитет уништавања свега што је православно од 1999. до 2004. године, заједно са мартовским погромом, коначан број износи више од 140 уништених културних добара.

Историчари бележе да албански тероризам траје више од два века. Косовско-метохијску етничку и политичку историју у последњем веку обележио је албанотерор, национално мотивисан тероризам, који карактерише изразита мржња према Србима и затирање српског историјског, духовног и културног бића.