Прочитај ми чланак
Један од највећих стручњака у историји свемирских истраживања, будно је мотрио на искрцавање свих досадашњих посетилаца Месеца, почев од прве двојице шетача – недавнопреминулог Нила Армстронга и Едвина Олдрина.
Милојко Мајкл Вуцелић (82) преселио се у рајске пределе, не сазнавши за живота да није Србин! Чим се осмог септембра упокојио, бројна хрватска гласила су по најкраћем поступку почела да га посвајају и присвајају.
Одраније смо научили: најпре вишегодишњим хорским понављањем новинара, потом сведочењем пов(ј)есничара. Као што су то наумили с Николом Теслом кога, најчешће, зову „хрватским знанствеником”, иако таква држава у 19. веку није постојала када је он угледао свет у личком Смиљану, у породици српског православног свештеника.
Уцртана је у земљовиде (земљописе) много десетлећа касније.
С Руђером Бошковићем, од оца Србина и мајке Италијанке (из Дубровника), ишло је глатко: из ватиканских списа су гушчијим пером преуписали у своје, а он је живео неколико деценија пре Николе Тесле. Сада је на реду Милутин Миланковић, само зато што је рођен у Даљу, у данашњој Хрватској.
Како се, међутим, Милојко Вуцелић обрео међ’ Хрвате?
Наши домишљати сељаци кратко би одговорили: То је виша математика, мој брајко!
Године 1704, после Велике сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, Вуцелићи су се преселили из Колашина, у данашњој Црној Гори, у село Дубрава поред Огулина у тадашњој Хабзбуршкој монархији. Милојков прадеда Рафаел Вуцелић, официр Слуњске пуковније, од цара Фрање Јосифа добио је племићку титулу.
Уписано је да је његов праунук рођен 1930. у Гарешници (Савска бановина), дипломирао теоријску механику на Стројарском факултету у Загребу и убрзо отишао у Немачку („Мерцедес” и „Форд”). С 26 година се отиснуо у Америку („Цесна” и „Норт америкен авиејшн”). Учествовао је и у првом сусрету руских космонаута и америчких астронаута у свемиру 1975.
Ожениосе Немицом Инге (девојачко презиме Перцл) из Минхена, докторком психологије, с којом има два сина, Александра и Николу, и петоро унучади.С породицом је живео у Менсфилду у Охају (САД).
Један од највећих стручњака у историји свемирских истраживања, будно је мотрио на искрцавање свих досадашњих посетилаца Месеца, почев од прве двојице шетача – недавнопреминулог Нила Армстронга и Едвина Олдрина (20. јул 1969). Својим огромним инжењерским знањем и умењем, увелико је одредио склоп, облик и намену будуће летелице (месечев модул „Орао”) којом су амерички астронаути слетали и узлетали с површине најближег Земљиног космичког суседа.
У последњем разговору за „Политику”, уприличеном пре три године – тачно три деценије након претходног боравка, долепотписани новинар усхићено га је прозвао „српским Вернером фон Брауном”.
На питање како се после толико година осећа у Београду, узвратио је: „Веома угодно, као да сам се после дуго времена вратио кући. Ја сам Србин, моји преци су се 1704. године, после сеобе Чарнојевића, иселили у Лику да чувају и бране Аустрију од Турака. Увек смо били и остали Срби”.
А колико су Срби задужили Америку у освајању Месеца?
„Морам да кажем да сам поносан на све Србе који су учествовали у овом подухвату. Били смо, свакако, део тог успеха”, изјавио је, подсећајући да је његов пријатељ др Славољуб Сем Вујић саставио је списак „седморице величанствених” (Милојко Вуцелић, Славољуб Сем Вујић, Павле Дујић, Данило Бојић, Милисав Шурбатовић, Петар Галовић и Давид Вујић), по угледу на истоимени каубојски филм.
Због чега се отиснуо преко Атлантика: да одсања „амерички сан” или на нечији наговор?
„Нико ме није наговорио. Моја баба и деда по мајци су још пре Првог светског рата живели у Америци, а између два рата су се вратили јер моја мајка није желела да им се придружи. Живели смо добро, отац је био грађевински инжењер. Чим је избио рат, усташе су деду стрељале с првих 200 Срба које су ухапсиле. Бабу су одвели у Јасеновац и усмртили је, кућу нам је отела НДХ. Мајку је због тога до краја живота пекла савест”, закључио је Милојко Мајкл Вуцелић.
Своје занимљиво и духовито предавање у готово пуној слушаоници Машинског факултета 2009. отпочео је срдачном добродошлицом „своме старом пријатељу Миливоју Југину” који је, сетићете се старији читаоци, надахнуто и зналачки нама, телевизијским гледаоцима, дочаравао летове на Месец.
Тих дана примљен је у Академију инжењерских наука Србије, и то је једина почаст коју су му Срби указали. Линдон Џонсон одликовао га је Председничком медаљом за слободу, највишим америчким цивилним одликовањем.
У ђачким данима жудео је за несвакидашњим пустоловинама, читајући дела Жила Верна.
————————————————————
Мајкл је видео Тита
– Тито је за мене чуо од астронаута Франка Бормана („Аполо 8”) кога је, у време посете Југославији, питао: „Зар се нисте бојали тог лета око Месеца?” Борман му је одговорио: „Ма какви, ваш Мајкл Вуцелић је био главни и са Земље бринуо о мени”. На изложби поводом „Апола 11” Тито ме је примио, јер је желео да из прве руке чује причу о освајању Месеца.
(Политика)
