Прочитај ми чланак
Нови Сад: Ортопедска помагала за „Сунце”
Ортопедска помагала за особе с инвалидитетом уручена су Удружењу грађана за церебралну и дечју парализу „Сунце„. Донатор је британски хуманитарни радник Ендру Дејвис,а удружење од данас на располагању има једна моторна колица, троје обичних колица, више врста ходалица, столице за купање, штапове, штаке и столице за тоалет са пратећом опремом.
Како каже секретарка удружења Милка Ђурић, ова помагала биће додељена на коришћење онима којима буду потребна. Удружење грађана „Сунце” основано је 2008. године, а активности су усмерене на стварање услова за квалитетан живот особа које болују од церебралне и дечје парализе.
Чланови удружења, између осталог, раде на подизању свести о положају особа са инвалидитетом и залажу се за примену Националне стратегије и политике у области инвалидности. Удружење „Сунце” организује и едукативне и спортске активности за особе с инвалидитетом, те води евиденцију особа оболелих од церебралне и дечје парализе.
Нови Сад: Град заборавио знамените Новосађане?
Последњи пут ЈКП „Лисје” је 1993. године ажурирало списак заштићених гробних места на старим новосадским гробљима. Од тада па до данас ниједно гробно место није постало заштићено, а извесно је, да је од 1993. године на овамо преминуло доста Новосађана, који су заслужили, да место где почивају, буде проглашено за заштићено гробно место.
У Служби за информисање „Лисја”кажу да одговорност не треба тражити у њиховом предузећу зато што безмало двадесет година ниједно гробно место није проглашено за заштићено.
– „Лисје, обавља основну делантост, а све друго је иницијатива других градских служби” – кажу у предузећу.
У ажурираном списаку из 1993. године налази се 297 знаментитих и заслужних грађана. Међу њима су професори, књижевници, сликари, доктори, архитекте, новинари, привредници, политичари, градоначелници, генерали… Има и донатора, који су задужили Нови Сад, јер су целокупно имање оставли у задужбину. Погребно предузеће на заштићеним гробним местима одржава зеленило, поправља споменике, које је начео зуб времена. Из градског буџета за ту намену „Лисје” годишње добије суму новцу од које може да се поправи десетак споменика. Рестаурација се обавља под надзором Завода за заштиту споменика кулутре Новог Сада.
– Поправка се обавља по степену ургентности, али се гледа да се сваке године споменици оправљају на другом гробљу – наводе у „Лисју”.
Зрењанин: Гледај Бугарску, види Србију
Гледајући фотографије пропалих индустријских комбината у суседној Бугарској, овдашњи грађани имаће прилику да виде данашњу слику негдашњих војвођанских и србијанских фабрика, стожера привредног развоја, које су храниле многобројне породице.
У Салону Народног музеја у Зрењанину, наиме, у среду ће, у 19 часова, бити отворена изложба фотографија под називом “Транзиција” младог аутора Слободана Мишковића. Та изложба нарочито ће бити занимљива Зрењанинцима, мештанима града који је давно, у бившој Југославији, био један од највећих индустријских центара, а данас је синоним за пропале привредне гиганте, попут Шећеране, Зрењанинске индустрије пива, Фабрике чарапа “Ударник”, Фабрике шешира “Бегеј” и иних.
Аутор изложбе Слободан Мишковић рођен је у граду на Бегеју 1984. године и вероватно се и не сећа златног доба зрењанинске индустрије. Али, пошто последњих пет година живи и ради у Софији, имао је прилику да види последице транзиције и лошег вођења привреде у Бугарској које, нажалост, нису заобишле ни Србију. Кроз фотографије је настојао да пренесе атмосферу места и догађаја које види кроз фото-објектив, тако да свака фотка носи своју причу.
Пројекат “Кремиковци – једна прича”, који је у Србији представљен под називом “Транзиција”, указује на изузетно лоше стање металуршког комбината у околини Софије, неколико дана пре него што је продат а касније и уништен. На фотографијама се могу видети невероватне размере тог комплекса, највећег у Бугарској, који је, урушавајући се током година, потпуно опустошен. Комплекс је производио петину бруто домаћег производа Бугарске, запошљавао је више од 42.300 људи и створио 45 нових занимања. Производи тог комбината освојили су бројне награде и нашли пут у више од 12 земаља света. Комбинат данас на фотографијама изгледа тужно и запуштено, представљајући на неки начин симболичан одраз лошег стања у привреди земље у којој се налази.
Изложба ће бити отворена до 24. августа.
Нови Бечеј: Чола уместо Лепе Брене
Последње вечери “Великогоспојинских дана” у Новом Бечеју неће наступити Лепа Брена, како је раније најављено, него Здравко Чолић.
Један од најбољих певача на Балкану концерт у овом банатском месту одржао је и пре четири године, такође у оквиру ове манифестације. Како “Дневник” сазнаје од организатора новобечејске феште, Лепа Брена је, због здравствених разлога, отказала све наступе, па између осталог и онај на “Великогоспојинским данима”. Али, захваљујући брзој реакцији и умећу људи из организације, публика ће добити на поклон концерт Здравка Чолића.
Као и многе колеге које су наступале у Новом Бечеју, тако и Чола носи лепе успомене из овог малог града велике душе и фантастичне летње, а посебно великогоспојинске, атмосфере. То је, између осталог, и био разлог да врло радо прихвати понуду да се у недељу, 26. августа, поново после четири године нађе на бини пред публиком у Новом Бечеју. Шарму ове вароши није одолела ни Северина па је и она, лане, по други пут, наступила на “Великогоспојинским данима”, иако је пре и после тога због трудноће и здравствених проблема отказала све друге концерте, па и онај у Вршцу, родном граду њеног брачног партнера Милана Поповића.
Подсетимо, „Великогоспојински дани” ће трајати од 23. до 27. августа. Поред музичког програма у коме у петак, 24. августа, наступају Тони Цетински и Јелена Розга, у суботу бендови “Омега” и “Ван Гог” и у недељу Здравко Чолић, организатори су најавили и богат пратећи програм – такмичење тамбурашких оркестара, надметање у кувању рибље чорбе, Смотру парадних запрега, ревију борилачких спортова, Етно базар, Винску улицу, Дечију улицу, и то све поред лепо уређене плаже на Тиси и Тиског кеја.
Санад код Чоке: Чорба се крчкала у 62 котлића
Четврто такмичење кулинара за „Златни котлић Санада 2012” приређено је у суботу у севернобанатском месту Санаду код Чоке, уз уобичајено велико интересовање љубитеља гурманских специјалитета из котлића.
Кулинари су се такмичили у кувању рибље чорбе, али су се у добром расположењу у котлићима и на раоштиљу припремала и дегустирала разна јела.
Учествовале су 62 екипе из Сенте, Новог Кнежевца, Новог Сада, Чоке, Новог Милошева, Кикинде, Зрењанина, Бечеја, Новог Бечеја, Новог Орахова, Остојићева, Падеја, Суботице, Бајмока, Ирига и других војвођанских места, али су дошли и Санадци из Петровца на Млави, Обреновца и других удаљенијих места.
Жири којим је руководио проверени зналац кулинарских специјалитета у котлићима Милан Јазић из Новог Сада имао је прилично тежак задатак, јер је требало оцењивати рибљу чорбу коју су припремали мајстори кулинарства, потврђени на бројним фештама широм Војводине и иностранству. Одлучивале су нијансе, а победнички пехар понела је екипа „Тиских дана„ из Бечеја коју је предводио Горан Јерков. Уз пехар шампионској екипи је припала гарнитура „Зека пласта„ из Чоке, пластични сто и шест столица.
Друго место освојио је Јанош Кала из Кикинде, трећепласирана је екипа „Нигде нас нема„ са Јевремом Молдовановим из Турије, а четврти је Петер И. Кецић из Мокрина. Специјално признање додељено је екипи нашег листа „Дневник”, која је на „Златном котлићу Санада 2012” имала промотивни наступ. Сви учесници манифестације су из руку техничке уредница „Дневника” Недељке Клинцов добили по примерак суботњег издања новина, у којем се нашла и репортажа о животу Санада. Наша Нена је тако подгрејала расположење међу домаћинима, кулинарима и њиховим гостима још док ватра испод котлића није била потпаљена. Када је време одмицало из Ненинин руку су јели и санадски кучићи. Домаћини из санадског Удружења љубитеља кувања „Лала„ Владан Суботин, Зоран Надрљански и њихови сарадници, својски су се потрудили да све буде потаман. Послужило је и време, мада се небо у вечерњим сатима мало намрштило, али није могло да нашкоди веселој дружини.
– Пехаре и медаље освајамо на разним кулинарским такмичењима у земљи и иностранству, али на домаћем терену, када смо у улози домаћина, ми се не такмичимо, него се трудимо да угодимо свим учесницима и гостима. Да успешно организујемо помогли су нам Месна заједница Санад, Општина Чока, новокнежевачка „Алева„, сенћански „Житопромет„, Хамбургерија „Лала„, Пекара „Клас„ и многи други из Санада, Чоке и околине, а све се одвија под покровитељством Туристичке организаицје Војводине. Захвални смо и екипи „Дневника„ која је у дошла у јаком саставу и што доприноси афирмацији наше манифестације – каже Владан Суботин.
Председник Савета МЗ Санад Небојша Вукчевић потрудио се да се добро осећају гости из Ирига и других места, а у њиховом окружењу поред рибље чорбе крчкали су се пасуљ и специјалитет од „белих бубрега„ и шампињона. Чланови менсог КУД-а „Вук Караџић„ учесницима и гостима, међу којима су биле и неке виђеније јавне личности, понудили су велики избор сувенира са етно и мотивима Санада, а у изради чланова њихове уметничке радионице. За најлепше уређене штандове признања су додељена Санадцима Велибору Ђурђеву, који је чорбу кувао међу разапетим аласким мрежама и алатима, и Радовану Николину који је у казанчету на лицу места пекао ракију, а обашка да нас обиђе и почасти брендираном „Лалином капљицом„ потрудио се Славко Голић из Новог Кнежевца. Признање је одато и израђивачу уникатних пехара Лајошу Папу из Сенте, најмлађим такмичарима Тијани Радовић и Оливери Пап. Богата и разноврсна вредним наградама била је и томбола, па се најсрећнији добитник у Сенту вратио бициклом.
Суботица: Дужијанца – предат хлеб градоначелнику
Главна манифестација Дужијанце, свечаности којом се у Суботици обележава крај жетвених радова одржана је данас. Дужијанца је обичај овдашњих народа којом се обележава завршетак жетве и по традицији слави прављење новог хлеба и захваљује Богу за добар род пшенице.
Прекретницу у обележавању Дужијанце чини 1911.година када је монсињор Блашко Рајић, жупник цркве Светог Рока у Суботици породично славље пренео и у цркву.
Обележавање Дужијанце почиње у пролеће давањем благослова житу, а наставља се такмичењем косача, изложбама радова у техници сламе, наступом фолклорних група да би се традиционално завршила предајом хлеба градоначелнику, Модесту Дулићу који га је окренуо на четири стране града у знак захвалности Богу на плодовима земље.
– Одржана је 102. Дужијаанца. Реч је о градској манифестацији, која је постала и симбол града. Обележава крај жетвених свечаности и од тога жита хранићемо се недељу дана. На жалост, ове године је била велика суша и зато од државе тражимо да прогласи елементару непогоду и помогне пољопривредницима. Ми сво предузели одређене мере за доделу субвенција – рекао је Модест Дулић.
По традицији, на трг у свечаниј поворци је стигао први барјактар, па поворка са коњима, затим је уследио дефиле културно-уметничких друштава из Србије, Мађарске и Хрватске, а на крају бандаши и бандашице у ношњама. Организатор је ХКЦ “Буњевачко коло”.
Сремска Митровица: Дабар се вратио у Засавицу
Према речима истраживача и стручног сарадника „Засавице“ Михаила Станковића, дабар се успешно размножава у овом резервату који је, уз Обедску бару, једино његово станиште у Србији
Специјални резерват природе „Засавица“, једна од ретких преосталих мочвара у Срему, већ годинама успешно балансира између човека и природе, тако да данас у том резервату постоји и фарма свиња мангулица и магараца у близини станишта даброва.
Некадашњи ток Саве и Дрине, а данас бара или како неки тврде мртваја, успева да одоли утицају човека, а за очување природних лепота у „Засавици“ заслужно је Удружење горана из Сремске Митровице, који су одговорни за овај специјални резерват природе.
Фарма на којој су поред осталих животиња и више од 100 магараца, мангулице, подоласка говеда, простире се на око 300 хектара, али дивље и домаће животиње ретко се сусрећу, чиме не ремете једни другима мир, нити угрожавају станишта.
Према речима истраживача и стручног сарадника „Засавице“ Михаила Станковића, дабар се успешно размножава у овом резервату који је, уз Обедску бару, једино његово станиште у Србији.
Станковић је казао да, поред дабра, „Засавица“ крије још много посебности и тајни, од којих је и недавно одкривена биљка месождерка, за коју се сматрало да је нестала са ових простора.
Тајне очувања природе открива Станковић речима да је туризам, али и друге активности човека, дозвољен искључиво на само три од 33 километра резервата.
„Преосталих 30 километара резервата и реке је препуштено природи, њеним циклусима и човек нема шта ту да тражи“, тврди Станковић и додаје да је повратак дабра враћање дуга овој животињи коју је човек изловио са ових простора пре више од 100 година.
Брана даброва, до које се долази дужим пешачењем и искључиво уз пратњу стручњака, доказ је да се ова врста поново одомаћила у свом негдашњем дому, а велики број празних кућица од пужева у близини њиховог дома, показују да се добро хране.
Станковић подсећа да, поред даброва, „Засавица“ представља станиште за више од 650 биљних врста, 196 врста птица, 63 врсте сисара и велики број риба, водоземаца и гмизаваца, међу којима нема отровница.
„Ове године имали смо рекордан број посета, делом захваљући изложби диносауруса. Сваке године број посетилаца константно расте“, казао је чувар резервата Никола Милић и додао да се активности резервата великим делом финансирају од производње на фарми.
Изложба диносауруса гостовала је у „Засавици“ око три месеца, а за то време изложбу је видело више хиљада посетилаца, након чега су давно изумрли рептили наставили свој пут ка Немачкој.
У резервату и на фарми запослено је 13 особа, додао је Милић и напоменуо да су потребе за радном снагом веће, али недостају средства да се запосли већи број људи.
Према његовим речима, иако приходи од туризма и фарме нису мали, резерват се и даље дотира од државе, а велику помоћ пружају волонтери, ђаци и студенти на пракси.
Станковић је рекао да на фарми магараца у „Засавици“, која је једна од ретких у Србији, производе не само месо, већ и млеко, једно од најхрањивијих, али и најскупљих млека на свету.
Од млека које прикупе од магарица, а које ове животиње изузетно мало дају, запослени производе сапуне, креме за тело, ликер и изузетно ретко, само по наруџбини – сир.
Милић је нагласио да се све животиње хране природно, без концентрата, испашом на пашњацима који се простиру на око 300 хектара.
Према његовим речима, овогодишња суша није мимоишла ни овај резерват природе, тако да ће бити мало теже прикупити храну за домаће животиње, а због ниског водостаја нису могуће ни туристичке вожње бродом „Умбра”.
(Дневник, Танјуг)
