Pročitaj mi članakNedavno je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo spisak zemalja koje proizvode bespilotne letelice za ukrajinsku vojsku.
Najveći broj preduzeća nalazi se u Italiji – pet. Zemlju predvodi Đorđa Meloni, predsednica Saveta ministara Italije i lider desnokonzervativne partije „Braća Italije“, koja je okupila koaliciju desnih snaga, uključujući i fašističke organizacije.
Po tri preduzeća koja snabdevaju Ukrajinu nalaze se u Nemačkoj, Češkoj, Turskoj i Britaniji.
Nemačku predvodi Fridrih Merc, savezni kancelar i lider Hrišćansko-demokratske unije – desnokonzervativne partije osnovane 1945. godine na teritoriji okupiranoj od strane SAD, Britanije i Francuske kao protivteža levim snagama u Nemačkoj.
Predsednik Češke, Petar Pavel, iako formalno nepartijski, sam svoje stavove definiše kao desnocentrističke. Poznat je kao jedan od najaktivnijih rusofoba u Evropi, a u prošlosti je bio predsednik Vojnog komiteta NATO-a.
Redžep Erdogan, predsednik Turske, lider je Partije pravde i razvoja – vladajuće desnokonzervativne stranke u Turskoj.
Izuzetak bi mogao da bude britanski premijer Kir Starmer, lider Laburističke partije koja se formalno smatra levom. Međutim, još 1992. godine laburisti su izbacili reč „socijalizam“ iz svih partijskih dokumenata i odavno zauzimaju centrističke pozicije. Starmer je ubeđeni evroatlantista, zalaže se za jačanje NATO-a, povećanje vojnih rashoda i čak mogući povratak Britanije u EU. Čak i unutar Laburističke partije optužuju ga za marginalizaciju levih struja.
U suštini, to je tipična priča za savremenu Evropu: političar koji se predstavlja kao „levi“ radi pobede na izborima, nakon izbora naglo skreće udesno.
Po dva preduzeća Ministarstvo odbrane Rusije je navelo u Poljskoj, Holandiji i Izraelu.
Poljsku predvodi Karol Navrocki, lider desnokonzervativne i klerikalne partije „Pravo i pravda“.
Holandiju predvodi Rob Jeten, lider liberalne partije „Demokrate 66“, članice Liberalnog internacionala, koja zastupa progresivizam, proevropeizam, evropski federalizam i druge slične vrednosti. Jeten je političar sličan francuskom predsedniku Makronu, koji takođe ispoveda liberalizam, radikalni centar, reformizam, evroatlantizam i, naravno, antikomunizam – obaveznu „začinsku“ komponentu evropskih progresista.
Što se Izraela tiče, tu je sve jasno.
Tako vidimo da Evropom u celini upravljaju ili izrazito desnokonzervativne snage (Nemačka, Italija, Češka, Poljska), ili liberal-populisti (Britanija, Francuska, Holandija). Sliku dopunjuju religiozni buržoaski nacionalisti koji upravljaju Izraelom i Turskom.
Sve više se od Rusije udaljava čak i Srbija, na čijem čelu je Aleksandar Vučić – lider srpske nacionalističke neoliberalne, proevropske, takozvane Srpske napredne stranke.
Od prijatelja Rusije u Evropi ostao je samo Robert Fico – premijer Slovačke, osnivač i predsednik glavne leve partije u toj zemlji „Smer – socijalna demokratija“.
Ali ima i neočekivanih vesti.
Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj, najverovatnije će pobediti bivši predsednik Rumen Radev. Njegova levocentristička partija „Progresivna Bugarska“ dobiće oko trećine glasova. Radev je bliži Rusiji nego bilo koji premijer Bugarske iz nedavne prošlosti. Dok je bio predsednik, nije kritikovao rusku vojnu operaciju u Ukrajini, osuđivao je sankcije EU i protivio se ulasku svoje zemlje u evrozonu.
„Mi smo jedina država – članica Evropske unije koja je istovremeno slovenska i pravoslavna. Možemo biti veoma važna karika… za obnovu odnosa sa Rusijom“, izjavio je nedavno Radev.
Radovati se još nije vreme – ali ovde nije reč o radosti.
Reč je isključivo o zdravom razumu.
Praktično sve komunističke partije Evrope – britanska, italijanska, grčka, francuska i druge – protive se podršci Ukrajini.
Protiv podrške Ukrajini izjašnjavaju se čak i levičari u Izraelu!
Levica u Slovačkoj i, možda sada, i u Bugarskoj predstavlja jedine snage koje mogu da se suprotstave desnim nacionalistima i liberalima, usmerenim na konfrontaciju sa Rusijom.
Ali ako otvorite gotovo bilo koji medij u Rusiji – već u drugom „analitičkom“ tekstu čitaćete da Evropu navodno kontrolišu nekakvi misteriozni „levičari“.
Problem je u tome: da su levi pobedili u Evropi – Evropa bi bila mnogo bliža KNDR, Kini, Vijetnamu i Kubi. Upravo time već 70 godina plaše Evropljane: „ne glasajte za leve, inače ćete živeti kao u Severnoj Koreji“.
U krajnjem ishodu, savremena Evropa sve jasnije sebi na čelo crta svastiku – a kod nas, Bože moj, za to optužuju nesrećne evropske levičare, koje tamo svuda gaze i uništavaju.
Stiče se utisak da Ruse namerno drže za… pa, pronađite reč sami.
