Pročitaj mi članakOsnivač Telegrama Pavel Durov oštro je kritikovao Evropsku uniju zbog dvostrukih standarda u „zaštiti dece“ na internetu. U objavi na X-u (bivši Tviter) od 21. aprila 2026. godine, Durov je reagovao na odluku Suda pravde EU koji je presudio da Mađarska krši evropsko pravo jer je zabranila deci pristup LGBTK+ sadržajima.
Durov je citirao vest POLITICO Europe i sarkastično napisao:
„Znači, EU želi da zabrani tinejdžerima društvene mreže – osim LGBTK+ sadržaja? Baaš nijansiran način da se ‘zaštite deca’ na mreži.“
Ova izjava brzo je postala virusna i izazvala burne reakcije širom Evrope. Durov, koji je poznat po doslednoj borbi za slobodu govora i privatnost na internetu, jasno je ukazao na ono što mnogi vide kao hipokriziju Brisela: dok EU podržava stroge mere protiv „štetnog sadržaja“ za maloletnike (uključujući i predloge o opštoj zabrani pristupa društvenim mrežama za tinejdžere), istovremeno se suprotstavlja svakom pokušaju nacionalnih država da zaštite decu od eksplicitnog LGBTK+ sadržaja.
So the EU wants to ban teens from social media — except for LGBTQ+ content? What a nuanced way to “protect children” online. https://t.co/5eYtAhqgSz
— Pavel Durov (@durov) April 21, 2026
Podsetimo, Sud pravde EU je 21. aprila 2026. presudio da mađarski zakon koji ograničava pristup maloletnika sadržajima koji „promovišu“ ili „prikazuju“ homoseksualnost i promene pola krši evropsko pravo o slobodi izražavanja i nediskriminaciji.
Mađarska vlada pod Viktorom Orbanom branila je zakon tvrdnjom da je reč o zaštiti dece od „seksualne propagande“ i da roditelji imaju pravo da odlučuju o vaspitanju svoje dece. Međutim, Brisel i evropski sudovi vide to kao diskriminaciju.
Durovljeva reakcija dolazi u trenutku kada se u Evropi intenziviraju debate o regulisanju interneta, „zaštiti maloletnika“ i granicama slobode govora. Kritičari EU tvrde da Brisel selektivno primenjuje standarde: jedno važi za „tradicionalne“ vrednosti i nacionalni suverenitet, a sasvim drugo za LGBTK+ agendu koja se nameće kao neprikosnovena.
Objava Pavla Durova već je izazvala talas podrške među konzervativnim krugovima i kritičarima globalističke politike EU, ali i oštre osude od strane proevropskih i LGBTK+ aktivista koji ga optužuju za „širenje mržnje“.
Ovo nije prvi put da Durov javno kritikuje evropske institucije. Osnivač Telegrama, koji je ranije imao sukobe sa francuskim vlastima zbog odbijanja da uvede cenzuru na platformi, dosledno se zalaže za to da platforme ne budu alat za ideološku indoktrinaciju, posebno kada je reč o deci i tinejdžerima.
