Прочитај ми чланакРежим Александра Вучића „вуче за нос“ 6,5 милиона људи у овој земљи, пуних 13 година вршећи антиевропску пропаганду са једне стране, а са друге шурујући са корумпираним евроатланским комесарима.
Захваљујући тој „игри без граница“, на прагу Нове 2026. године, Србија зависи од Јадранског нафтовода (Јанаф) у Хрватској, који НИС снабдева нафтом. Руководство Јанафа (које је „заврнуло славину и чека“), наводно верује да ће Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАЦ) дати лиценцу за наставак рада НИС.
Наиме, ТВ мрежа РТЛ је објавила незванично сазнање да је Стејт департмент већ дао позитивно мишљење о томе. Али, лондонски „Тхе Ецономист“ у једном коменатру каже да, уколико је то тачно, не представља никакву помоћ Вучићевом режиму. Наиме, сигурно је да то није решење проблема, већ краткорочни предах.. А, решење нема. „Чак и да добијемо ту лиценцу, то је краткорочни предах, он само омогућава краћи наставак рада и велико је питање јео ком периоду је реч“ тврди један домаћи стручњак „изван система“… (Последња вест говори да РТЛ шири неистиниту информацију)
Режим Александра Вучића нема решење ни за један проблем. Након 13 година сурове пљачке и насиља широког спектра које је спроводио над државом и народом, може да се похвали да је остварио јавно изречену претњу: „Гонићу их свугде по свету“. Тај прогон је државу оставио без најпотребнијих струка, без којих нема ни живота у озбиљној држави.
На пример, чак и порема званичним подацима Националне службе за запошљавање у Србији, у Београду, Нишу, Крагујевцу, Зрењанину, Ваљеву, Новом Саду, недостају на стотине наставника и професора математике. Слична је ситуација и у другим местима у Србији. Један еминентни професор са Природно-математичког факултета о томе ових дана говори као катастрофи јер је математика изузетно важна у процесу развијања логичког мишљења, начину расуђивања и повезивања чињеница за све оне који се школују у такозваним „егзаклтним“ наукама.
У Вучићевој Србији запошљавају због таквог стања и студенте завршних година…Ако на Бироу рада нема професора математике, као што и нема, предлаже се „са највишег места“ да школе ангажују студенте математике са завршних година студија. А, нема довољно наставника физике, енглеског језика…У Србији више нема ни учитеља (истина, и деце је све мање!)…
То потврђују огласи на сајтовима за проналажење послова, али и друштвене мреже на којима директори школа, у очају, скоро па свакодневно, траже учитеље. Ситуација алармантна јер је Србија у дефициту са учитељима, а оно мало што их има, углавном ради у продуженим боравцима, издавачким кућама, приватним школама…
Нема у АВ диктатури ни медицинских сестара. У поробљеној Србији је ситуација већ забрињавајућа, јер по европским стандардима на 100.000 становника неопходно имати 1.400 медицинских сестара, а у Србији их има мање од 600.
Према последњем попису, на 6,5 милиона становника, недостаје око 60.000 (шездесет хиљада!) медицинских сестара. Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ на крају 2021. године у Србији је радило 43.164 медицинских сестара и техничара. Данас их има пола од тога броја. Масовно су отишли у иностранство сви који су могли.
Министарство здравља претходне године је урадило анализу из које се види да Србији недостају анестезиолози, педијатри, радиолози, специјалисти опште и физикалне медицине, медицине рада, патолози, трансфузиолози. Недостаје чак 11 врста лекара специјалиста…Подсетимо, према последњим подацима Еуростата, у Србији у просеку ради преко 350 лекара на 100.000 становника, док у ЕУ на једног лекара буде око 250 пацијената што је за 100 мање него у нашој земљи. А, број натежих болесника порастао је у последњој деценији чак пет пута! Наиме, лекари и даље масовно одлазе у приватну праксу, а у иностранство се пресели у просеку 600 доктора годишње. Зато није чудо да у читавој држави нема ко да прочита налазе магнетне резонанце.
Рецимо, од Кладова преко Неготина до Ниша већ читаву деценију нема нико ко уме да их „растумачли“ већ се шаљу за Ниш на „тумачење“. Гори случај је једино у суседној Црној Гори где има укупно три магнетне резонанце у свим болницама и клиничким центрима, али, зато има око 5.000 пописаних службених аутомобила (и барем око 1000 непописаних).
У Србији недостаје и више од 10.000 професионалних возача свих категорија. А, да би неко испуњавао законске критеријуме да седне за волан, мора положити возачки испит, стручну професионалну компетенцију, проћи лекарски преглед и психофизички тест, који се састоји из три дела – провера општег знања о саобраћају, разговор са психологом и провера на психомоторичким апаратима.
У Србији је стална потражња за мајсторима достиже историјски максимум. Посебно се траже водоинсталатери, електричари и мајстори за хитне интервенције попут оних на зачепљеној канализацији. Како расте потражња, расту и цене. На друштвеној мрежи X појавио се пример из Србије који је изазвао масу горких коментара. Један корисник ове мреже поделио је сведочанство да је мајстор, за само 10 минута посла – тачније, за састављање и растављање сајле – наплатио чак 12.000 динара (око 100 евра).
А, подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација од пре пола године говоре да је од 5.000 до 10.000 упражњених радних места у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ), док из стручних служби Владе Србије незванично оперишу податком да тренутно недостаје најмање 15.000 програмера!
Основни проблем јесте у томе што нема универзитетских професора који би ишколовали ИТ стручњаке. Сви су на он лине приватним пословима или у иностранству. У Србији се такав кадар школује само на три факултета у Београду: ФОН, Електротехнички и Математички, док се на осталим високошколским установама то обавља „само у фрагментима“. Уколико ово што је остало од државе хитно не подржи школовање универзитетских професора у области ИТ-а и хитно укине категорију вечитих асистената, тако што ће за постојеће да отвори нове катедре, Србија је ближе каменом добу него Четвртвој индустријској револуцији.
Почетком 2025. године, заједница „Захтеви инжењера“ предала је протестно писмо Министарству грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја и Влади Србије, поводом избора нове министарке грађевинарства Александре Дамњановић Софронијевић.
Заједница, која окупља више од 7.000 инжењера, осудила је именовање Вучићеве министарке Дамњановић Софронијевић, која нијени инжењер и чије вишедеценијско деловање у министарству симболизује континуитет политике која је довела до урушавања струке, безбедности и поверења у систем градње у Србији. Уз ову протестну ноту, инжењери су предали листе потписа подршке захтевима инжењера, које су дпотписале хиљаде стручњака широм земље. У том протестном писму пише да се избор нове министарке директно коси са њиховим другим захтевом, који јасно предвиђа да то министарство мора да води дипломирани или мастер инжењер, са најмање десет година искуства у пројектовању и/или извођењу радова. „Госпођа Софронијевић је била учесница у изради свих верзија Закона о планирању и изградњи, који је до данас мењан чак 15 пута.
Тренутно важећа, 16. верзија није донела побољшања, већ додатно нарушила безбедност, интегритет и професионално достојанство инжењера“, наводи се у допису инжењера. Инжењери су на ранијем састанку са тадашњом државном секретарком, а сада министарком, упозорили да у министарству готово и нема инжењера на руководећим местима и да они који доносе одлуке често не разумеју основне техничке норме и принципе струке.
Ако нема просветних и здравствених радника, инжењера, мајстора свих струка, онда није никакво чудо што нема ни кандидата за рад у полицији. Наиме, на последњем великом конкурсу за пријем 700 полицајаца за Београд, јавило се тек око 300 људи. Није познато колико се кандидата јавило за пријем у Жандармерију, а сва четири одреда траже људе. То је историјски минимум, јер је, кажу добро познаваоци проблема, протеклих година заинтересованост младих била много већа. Министарство унутрашњих послова (МУП) тако остаје без људства, а перспектива је, ако се овакав тренд настави, да за десетак година полиције више неће бити.
Може бити да је то разлог зашто је српски диктатор већ створио своју пара-полицију од „земљака“ из БиХ и фракције дрчних Црногораца из поасивних крајева, традиционално лојалних свакој бараби на власти у Београду. Ни позив МУП својим бившим радницима, да поново раде као помоћно особље, по уговорима о делу и привремено-повременим пословима, није „намамио“ довољно људи.
Војска Србије је обична пешадија са гомилом прескупог наоружања, подељеног на застарело и половно, и на ово савремено, за које неме довољно школованих кадрова. У последњих пет година такво Војску Србије напустило је 13.000 професионалаца – и то махом због лоших услова, ниских плата и политичких игара. Одлука о враћању обавезног војног рока коју је потписао лично Александар Вучић, вероватни неће заживети у овој генерацији. За такво нешто је потребна уређена држава са школованим официрима, а ни њих више нема.
