Pročitaj mi članakDok laje na svakoga ko je ustao protiv njegove tiranije, dok građane Srbije naziva „ustašama“, njegova batinaška falanga ništa manje divlja nego što su nacističke i ustaške bile, spremna je da uz sve druge raspoložive oružane snage, pa i plaćene kriminalce, ubice i razbojnike, krene u slamanje otpora miliona ljudi ove skoro pokorene i do temelja opljačkane zemlje. Hoći li im narod to dozvoliti, da li je blizu dan masovnog građanskoga sukoba koji Vučić javno priziva?
Празник рада 1. мај 2025. године у Србији, остаће упамћен по срамној, отвореној агитацији представника неколико режимских синдиката, „за дуг живот и добро здравље“ мафијашког режима Александра Вучића. Ипак, тај заједнички скуп радника и студената, показао је да стање у овој земљи неће дуго бити овакво, да се улази у радикализацију протеста који трају скоро пола године. То зна и главни злотвор, који је након пендречења студената у Новом Саду задњих дана априла 2025., изјавио како је „разочаран благом реакцијом полиције“, те да му је криво што их није више тукла. И он, такође, хоће да „радикализује“ своје досадашње насиље, да уђе у отворени рат са читавом Србијом. Тај рат је већ започео, а, како рече један од професора Универзитета у Београду, у блокади: „Што избори буду ближи, биће све више пендрека“…
Око Вучића нема више никога ко нема дебели криминални досије. То су углавном окорели криминалци, мафија и наоружане параполицијске групе, што видело и 1. маја ове године на улицама Београда, где су добро плаћени „лојалисти“ са Косова и БиХ, на челу са Владимиром Мандићем, вишеструким преступником, бившим рукометашем и сином Момчила Мандића, бившим полицијским функционером из БиХ (који је још деведесетих година такође дубоко загазио у криминал), тукли студенте и ратне ветеране.
Наиме, млађи Мандић је виђен тог дана као и протеклих месеци, како „командује“ батинашким чопорима, плаћеним из буџета његових фирми. Старији и млађи Мандић су недавно добили послове вредне преко 100 милиона евра у општинама, државним предузећима и установама, као што су Секретаријат за културу, Студентски центар Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, Секретаријат за опште послове, Музеј града Београда, Градска општина Савски венац, ЈÊП Зеленило Београд, Београдска тврђава, ЈÊП Градска чистоћа, ЈÊП Београдски водовод и канализација, ЈÊП Инфостан технологије, Мајдан – дечији културни центар и Центар за социјални рад…ЕПС Београд исплатио им је само у једном „потезу“, за физичко-техничко обезбеђење објеката више од 385 милиона динара. „Њихов“ је и Завод за спорт и медицину спорта (за чишћење и обезбеђење објеката више од 125 милиона динара), Êлинички центар Србије (за услуге вешераја 318 милиона динара), Завод за заштиту природе Србије (за чишћење објеката у Београду и Нишу 4,8 милиона динара), Предшколска установа Наша радост – Суботица 475 милиона динара… …
Мандићи су такође за послове чишћења објеката Инфраструктура железнице Србије, добили 40 милиона динара и то само за 19 дана тог посла – укупно 395 милиона динара. Узгред, добили су и послове и у Националној служби за запошљавање чија је вредност већа од две милијарде динара, Републичком фонду за пензијско и здравствено осигурање, чији је директор Реља Огњеновић (члана Главног одбора СНС-а и потпредседника Општинског одбора СНС Вождовац), за период од три године вредности 650 милиона динара, као и у Управи за заједничке послове републичких органа где су за две године приходовали више од 166 милијарди динара… То, наравно, није све, Вучић је Мандићима дао још много милионски вредних послова, као да му је држава Србија „бабовина“, па је тако широке руке. Заправо, то је тек мањи део послова које су Мандићи добили директном „погодбом“ са натно раније са српским диктатором.
Много раније, када их је „уселио“ у Београд на велика врата, уз његову помоћ постали су власници укупно 46 некретнина (за сада) на две ексклузивне локације у Београду. Као формални сувласник већине ових непокретности извесно време била је сада већ угашена фирма чији је власник био Бранислава Окуке, један од најближих сарадника и личног „пословође“ Милорада Додика.
Мандићи се за велики новац из буџета Србије баве лажирањем избора, већ дужи низ година. „Принцип рада“ им је једноставан: на адресе својих објаката у Београду пријављују „гласаче“ из БиХ ентитета Република српска, а такође из Црне Горе и са Косова. Рецимо, само у једном случају, на последњим председничким и парламентарним изборима, на адреси Краљевића Марка број 9. у Београду, откривен је чак 121 „фантомски“ бирач. Колико их је у читавој Србији било, преко локалних Вучићевих „медијатотора“, нико није утврдио, али процене иду и до неколико десетина хиљада…Сваки од тих „бирача“ плаћен је новцем опљачканим од грађана Србије.
Укратко речено, оваквих „Мандића“ у Србији има један мањи батаљон, неки су богатији, неки мање богати, али сви имају заједнички интерес, да сачувају своју криминалом стечену имовину. Од Косовске Митровице, преко Лепосавића, региона Краљева, западне, јужне и источне Србије, до Београда, Новог Сада, Баната, Бачке и Срема, свугде их има, у мањим али дрским формацијама, са „лаким“ наоружањем (за сад), и сви су „у савезу“ и под заштитом Вучићеве приватизоване БИА, те полицијских јединица и разних страначких фанатика…За сваки случај, као што је то било планирано (ако се „отме контроли“) поводом најмасовнијег протеста у Србији 15. марта 2025., овај крвави тиранин спреман је да изведе тенкове на грађане…
Перспектива обрачуна са режимом Александра Вучића је врло јасна. Он тражи обрачун, изазива и прети, што води птрема грађанског сукобу широких размера. Јер, такође штити своју имовину и власт и имовину својих кумова фамилије. У ту сврху ће да искористи сва средства, од масовне пропаганде, лажи, до отвореног насиља и војно-полицијских снага. Укратко речено, време шетњи, време ненасилних протеста и позива на „рад институција“ је прошло. У отвореној диктатури, такве утопијске идеје немају сврху и могу само да исцрпљују енергију грађанских протеста.
Злотвор је много државног новца изнео ван Србије. Око пола милијарде евра налази се на рачунима сада већ скоро заборављеног „спортског радника“, заправо нарко дилера са Новог Београда, наводно одбеглог Славише Кокезе, који је у Сједињене Америчке Државе отишао да сачува и „умножи“ опљачкане милионе. Ових дана, дрогирани Вучићев кум Никола Петровић имао је саобраћајну незгоду у Мајамију (САД). У аутомобиле марке Ферари, који је платио око милион и по америчких долара (таквих има само 10 у свету), затечен је са једном малолетницом. А, разлог његове „посете“ САД био је одлазак у „контролу“ пословса Славише Кокезе, који се тамо бави великм грађевинским инвестицијама. Петровић је био неко време на „црној листи“ америчког Министарства финансија, а какво ће даље поступање власти ове државе бити са њим, већ је познато: платиће милионску одштету и мораће да напусти САД у задатом року.
Што се Александра Вучића тиче, његов „случај Фалкон“ такође има своју цену. Трошкови „приватног лета“ овим авионом зависе од сатнице авиона помножене са временом лета, уз додатне накнаде за слетање, услуге треће стране, трошкове посаде и порезе. Користећи просечну сатницу од 10.250 долара за авионе „ултра-дугог домета“ (средина опсега од 8.500-12.000 долара), основни трошак за 11,47 сати лета до Мајамија (где живи и ради Кокеза) износи 117.607,50 долара. Лет до Мајамија у једном смеру (уз додатне трокове од 25%, кошта 147.000 долара, а да би се овај тиранин вратио у Београд, треба још толико. Укупно око 294.000 америчких долара. Коначно, само трошкови пута за Вучићев покушаја виђења са Кокезом (званично, „покушај виђења са Трампом“), грађане Србије коштаће најмање 150.000 долара.
На десетак светских дестинација, углавном у офф схоре зонама, налази се најмање четири милијарде евра и долара и извесне количине злата. Извори МТ знају за Вучићеву „базу“ у Уједињеним Арапским Емиратима, где такође има „бацк уп“, дакле, резерве вредне пар милијарди. Кад се буде срушила ова криминална империја, треба очекивати велики „егзодус“ личности за које јавност никада није чула, а које су „рачунополагачи“ тих средстава. Посао њиховог хватања мора бити приоритет, исто као што су Јевреји хватали нацистичке вође после Другиг светског рата.
Један до недавно јавности непознат човек, сада председник Вучићеве мафијашке владе, др Ђуро Мацут, купио је непосредно пред избор на ову функцију, вилу у београдској општини Звездара, вредну милион евра. Пуних 666 месеци или 55 година др Ђуро Мацут је морао да ради за лекарску плату (упркос томе што је, кажу, врхунски стручњак), да не троши ни динара, да би је купио. Ако му је плата у Србији била нешто изнад 1.500 евра, а има 61 годину,рачуница је сасвим јасна. Извори МТ знају да је др Мацуту понуђена финасијска помоћ у висини те виле, да би прихватио функцију мафијашког премијера. И, већ на почетку „мандата“, најавио хапшење професора Београдског универзитета.
Крај Александра Вучића и битка за чишћење Србије је нужност. Више од 6,5 милииона грађана Србије не може да очекује никакву перспективу за себе и своје потомке ако се то убрзо не деси. Зло се укоренило толико, да се добрим истерати неће.
