Pročitaj mi članakNaprednjačka vlast je uništila industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. Samo u decembru 2025, industrija je pala za 5,7 odsto. Stočari protestuju zbog otkupne cene mleka, koja je 60 dinara manja od proizvodne, a ministar ih naziva „pijandurama, koji propiju milione dinara iz subvencija“. Iz Srbije svake godine ode 600 lekara i 2.300 medicinskih sestara.
Više od 800.000 ljudi nema zdravstveno osiguranje, a država im pomaže sa 500 dinara mesečno. Prosečna plata u Srbiji iznosi 47% od prosečne plate radnika u Evropskoj uniji, a cene hrane su iste. U Srbiji ima skoro milion trajno ili privremeno napuštenih kuća i stanova, a pre dva meseca je u Beogradu izdato 2.948 građevinskih dozvola za izgradnju 5.705 stanova. U inostranstvo beže svi koji mogu: fizikalci, zanatlije, naučnici, lekari… Vučić ne brine, kaže da će ove godine biti izdato 300.000 radnih dozvola strancima. Ako nije kasno, da bi se spasila Srbija mora hitno da obori sa vlasti Vučića i njegov kartel.
Režim Aleksandra Vučića je doveo Srbiju do potpune propasti. Uz sve političke zločine, kao što je izdaja, predaja i prodaja Kosova i Metohije, naprednjački kartel je rasprodao javne resurse, uništio industriju i poljoprivredu, energetski i zdravstveni sistem, stimulisao demografski slom, oterao više od milion mladih i obrazovanih i izazvao masovna ubistva penzionera, naročito u vreme pandemije korona virusa. Sada, u godini raspleta koja je počela, tek sledi suočavanje sa posledicama Vučićeve tiranije.
U decembru 2025. godine zabeležen je ukupan pad industrijske aktivnosti za 5,7 odsto, a u prerađivačkoj proizvodnji čak 6,5 odsto. Najviše zaposlenih ima u javnom sektoru, čak 615.000. Stranački kadrovi su stavljeni na budžetske jasle. Više od 300.000 naprednjaka, uglavnom bez potrebnih kvalifikacija, udomljeno je u državnim institucijama i javnim preduzećima. U rudarskom, građevinskom i energetskom sektoru angažovano je oko 23% radnika, a isti je procenat u trgovini, transportu i ugostiteljstvu.
Ekonomsku i privrednu katastrofu Vučić prikriva veštačkim dizanjem plata i penzija. U nedostatku realnih prihoda, novac za te izdatke obezbeđuje se iz kredita. Režimska propagandna mašinerija ističe visinu tzv. prosečne neto zarade od 111.987 dinara. Tokom prošle godine, zarade su imale nominalni rast od 11,2%, a realno 6,9%. Realno stanje se jasnije vidi u podatku da medijalna neto zarada iznosi 86.702 dinara, što znači da je 50% radnika dobijalo manju platu od tog iznosa. S obzirom da prosečna potrošačka korpa vredi 109.449 dinara, samo 633.000 od 2,3 miliona radnika ima prima veću platu.
Na tragično stanje ukazuju i podaci koje je objavio Eurostat. Cene hrane u Srbije iznose 97% od prosečne cene u Evropskoj uniji. Istovremeno, plate u Srbiji dostižu nivo tek od 47% u odnosu na države članice EU.
To je jedan od osnovnih razloga za odlazak radno sposobnih ljudi u inostranstvo. Odlaze svi, ko god može. Odlaze zanatlije, fizikalci, naučnici, a naročito zdravstveni radnici. Svake godine iz Srbije u zemlje Evropske unije ode 600 lekara i 2.300 medicinskih sestrara, čije školovanje je finisansirano iz budžeta.
Na primer, na Institutu za ortopediju „Banjica“ prošle godine je otkaz dalo 60 medicinskih sestara koje su bile zaposlene za stalno, plus još 30 njihovih koleginica koje su bile zaposlene na određeno vreme. Rukovodstvo Instituta, koje je izabrao ministar Zlatibor Lončar, kompenzovalo je toliki odliv kadrova tako što je zaposlilo deset medicinskih sestara. Nedostatak zdravstvenog osoblja direktno utiče na povećanje stope smrtnosti. Više od 80 odsto smrtnih slučajeva izazvano je izostankom prevencije. Lekara nema dovoljno, pa svakodnevno rade sa trostruko većim brojem pacijenata, što dovodi do loših rezultata. Takođe, zbog otežanog pristupa lekarskim uslugama, pacijenti se pre odlučuju za rizik, nego za višegodišnje maltretiranje i tavorenje na listama za čekanje.
Pored toga, u Srbiji ima 800.000 ljudi bez zdravstvenog osiguranja. Procentualno, to je duplo više od proseka u zemljama Evropske unije. Za lečenje takvih osoba, Vlada Srbije je iz ovogodišnjeg budžeta opredelila oko 4,6 milijardi dinara, odnosno 500 dinara mesečno. To je četiri puta manji iznos od onoga koji je propisan zakonom. Neisplaćen i nepotrošen novac za lečenje ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje, a uzet iz budžeta, vlast preusmerava za druge namene. Drugim rečima, vlast krade od najugroženijeg sloja stanovništva. Krade na lekovima! U normalnim okolnostima, takvo postupanje smatralo bi se ubistvom sa predumišljajem i to iz koristoljublja.
Za razliku od radnika svih profila, uključujući i lekare i naučnike, poljoprivrednici nemaju gde da pobegnu sa svojih imanja. Oni su osuđeni da ovde trunu i propadaju.
Udruženja poljoprivrednika sredinom februara su organizovali masovne proteste. Osnovni zahtev se odnosi na korekciju cene mleka. U proizvodnji, srpske stočare litar mleka košta između 70 i 85 dinara. Otkupna cena je trostruko manja, od 20 do 25 dinara. Maloprodajna cena obranog mleka u prodavnicama se kreće oko 155 dinara. Očigledno, vlast primenjuje genocidnu politiku, koja će dokrajčiti ionako devastirano stočarstvo u Srbiji.
Za taj posao, Vučić je delegirao Dragana Glamočića, aktuelnog ministra poljoprivrede, koji je sa raznih funkcija na kojima se nalazio od 2012. godine, presudno uticao na uništenje poljoprivrede. Da ima isti mentalni i moralni sklop kao i njegov gazda, Glamočić je dokazao optužbom na račun poljoprivrednika koji protestuju.
– To su pijandure! Dobiju milione od države na ime subvencija, a onda to propiju u kafani, pa se po četiri dana ne trezne – rekao je Glamočić u studiju Televizije Pink dok su, na kiši i snegu, seljaci prolivali mleko.
Milionske subvencije dobijaju samo politički podobni pojedinci, pripadnici naprednjačkog kartela. Normalni, obični poljoprivrednici osuđeni su na propast. Uništavanje paora nije plod nesnalaženja i slučajnih grešaka, nego precizno definisanog plana. To potvrđuje i Aleksandar Vučić.
Upravo u vreme protesta poljoprivrednika, Vučić je najavio da će ove godine biti povećan uvoz paradajza, pasulja, paprike i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Azerbejdžana. „Obezbedićemo paradajz po najpovoljnijim cenama. Naši građani će moći da kupuju paradajz za samo 20 ili 30 dinara“, rekao je Vučić, glavni kreator sistema koji favorizuje uvoznički lobi, na štetu domaćih poljoprivrednika. Taj sistem se već godinama primenjuje u praksi. Prodavnice u Srbiji su pune paradajza iz Azerbejdžana i Makedonije, belog luka iz Kine, kiselog kupusa iz Albanije, pa čak i svinjskog mesa iz Crne Gore. Sve po niskim cenama, koje proizvode srpskih paora čine nekonkurentnim.
Naprednjačka protiv-agrarna politika je dala očekivane rezultate. Od 2012, kada je Vučić doveden na vlast, ugašeno je 2.800 poljoprivrednih gazdinstava, stočni fond je smanjen za 25 odsto. Više od 1.600 sela više ne postoji, u njima nema nijednog živog čoveka.
Razmere tragedije, koju su izazvali Vučić i njegovi saučesnici iz Srpske napredne stranke, istaknuti su u podacima iz Popisa, koji je sproveden 2022. godine. Zabeleženo je da u Srbiji ima 2.520.854 domaćinstva i 3.628.175 stanova. U 510.258 stanova niko ne živi, a u još 288.883 stana samo povremeno neko stanuje. Trajno su napuštene 123.584 kuće, u kojima nema nikoga, niti ih neko posećuje. U južnoj i istočnoj Srbiji ima najviše napuštenih stanova i kuća, čak 49.616, a u Šumadiji i na zapadu Srbije takvih objekata ima 40.197. U Vojvodini je napušteno 23.750 stambenih jedinica. Zvanični podaci pokazuju da je u Beogradu napušteno 10.021 stanova i kuća, ali u stvarnosti taj broj je desetostruko veći, što dokazuje činjenica da u više od 100.000 stanova nisu aktivna električna brojila. Ukupna površina svih napuštenih stanova i kuća je veća od sedam miliona kvadrata.
U realnosti, život se ugasio u skoro milion kuća. U Vučićevom kriminalnom sistemu istovremeno cveta građevinski sektor. Samo u Beogradu godišnje se investira oko milijardu evra u izgradnju stambenih kompleksa, a još toliko u ostalim gradovima Srbije. U četvrtom kvartalu prošle godine, vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji povećana je za 12,8 odsto u tekućim cenama. U Beogradu je zabeleženo povećanje od 52,2 odsto, ali veći deo se odnosi na nepotreban i preskup projekat EXPO. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u decembru 2025. godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 10,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Više od 83% dozvola je izdato za podizanje stambenih zgrada, a 16,6% za ostale građevine. Samo u tom mesecu, prijavljena je izgradnja 5.705 stanova s prosečnom površinom od 71,2 kvadrata. Ti stanovi nisu namenjeni da neko živi u njima, nego da naprednjački tajkuni kroz taj posao operu novac stečen kriminalom.
Vučićev osnovni cilj je uništenje Srbije. Svega u Srbiji: industrije, poljoprivrede, energetike, zdravstva, obrazovanja, života… Umesto domaćih proizvoda, građanima nudi strani bofl. Kao za robu i usluge, tako nudi i zamenu za ljude. „Srbi neće da rade, više vole da žive od socijalne pomoći, koju im obezbeđuje država. Žene na porodiljskom odsustvu ostaju po dve godine. Mogu konju rep da iščupaju, ali ne mogu da rade. Ali, država će rešiti i problem sa manjkom radne snage. Prošle godine smo izdali 100.000 radnih dozvola, ove ćemo 300.000“, kaže Vučić, koji u radnoj knjižici nema nijedan dan staža mimo političkih funkcija.
Usled slabog obrazovanja i bledih kognitivnih sposobnosti, Vučić nije sposoban da shvati upozorenje koje je pre 65 godina dao američki predsednik Džon F. Kenedi: „Ako društvo ne može da pomogne siromašnim ljudima, ne može ni da spase malobrojne bogataše“. Upravo po tom aksiomu odvijaće se kraj naprednjačke okupacije Srbije.
Možda srpsko društvo neće imati snage da lako i brzo reši probleme, koji će ostati iza ove vlasti, ali sigurno niko neće moći da spase od odgovornosti Vučića i njegove saučesnike u genocidnom pohodu protiv države i naroda.
